Готардски базни тунел — разлика између измена

Координате: 46° 36′ 00″ С; 8° 45′ 54″ И / 46.600° С; 8.765° И / 46.600; 8.765
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена 11893865 корисника Самарџија (разговор).
ажурирање [02:30, 4 June 2016] и ревизија претходног моменталног враћања
Ред 9: Ред 9:
| координате = {{coord|46.600|N|8.765|E|display=inline,title}}
| координате = {{coord|46.600|N|8.765|E|display=inline,title}}
| систем =
| систем =
| статус = недавно отворен<ref>{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/gotthard/commissioning/ |title=Commissioning |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235955/https://www.alptransit.ch/en/gotthard/commissioning/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="countdown"/>
| статус = пуштен у рад, комерцијалне услуге од децембра 2016.<ref>{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/gotthard/commissioning/ |title=Commissioning |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235955/https://www.alptransit.ch/en/gotthard/commissioning/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="countdown"/>
| почетак = [[Ерстфелд]] (Ури)
| почетак = [[Ерстфелд]] (Ури)
| крај = [[Бодио]] (Тичино)
| крај = [[Бодио]] (Тичино)
Ред 25: Ред 25:
| НВ_макс = {{convert|549|m|abbr=on}}<ref name="Project data"/>
| НВ_макс = {{convert|549|m|abbr=on}}<ref name="Project data"/>
| НВ_мин = {{nowrap|{{convert|312|m|abbr=on}}&ensp;<small>(Боди)</small><ref name="Project data"/>}}
| НВ_мин = {{nowrap|{{convert|312|m|abbr=on}}&ensp;<small>(Боди)</small><ref name="Project data"/>}}
| висина = {{convert|89|m|abbr=on}}&ensp;<small>(Ерстфелд)</small><br />{{convert|237|m|abbr=on}}&ensp;<small>(Боди)</small><ref name="Project data"/>
| висина = {{convert|5,20|m|abbr=on}}&ensp;<small>(од врха шине до надземног проводника)</small><ref name="Project data"/>
| нагиб = {{nowrap|4,055/1000&ensp;<small>(северно)</small>}}<br />{{nowrap|6,67/1000&ensp;<small>(јужно)</small><ref name="Project data"/>}}
| нагиб = {{nowrap|4,055/1000&ensp;<small>(северно)</small>}}<br />{{nowrap|6,67/1000&ensp;<small>(јужно)</small><ref name="Project data"/>}}
| мапа = [[Датотека:GBT-map.png|235п|центар|Мапа руте]]
| мапа = [[Датотека:GBT-map.png|235п|центар|Мапа руте]]
}}
}}


'''Готардски базни тунел''' ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Basistunnel}}}}; {{јез-енгл|Gotthard Base Tunnel}}), скраћено '''GBT''', железнички је [[базни тунел]] кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]] који је званично отворен [[1. јун]]а [[2016]]. године и који ће пуним капацитетом почети да ради од децембра исте године.<ref name="auto">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland |website=BBC News |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601181606/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> Са дужином руте од {{convert|57,09|km|mi|1|abbr=on}} и укупно {{convert|151,84|km|mi|1|abbr=on}} тунела, окана и пролаза,<ref name="Project data">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |title=Project data&nbsp;– raw construction Gotthard Base Tunnel |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |date=1. 4. 2016 |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311190816/https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |archivedate=11. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> ово је [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету]]<ref>{{cite web |url=http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |title=Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue {{nowrap|Gotthard-Bahn}} nimmt Gestalt an |publisher=Geomatik Schweiz |format=PDF |accessdate=8. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304205956/http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="TA2">{{cite news |url=http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/wer-hat-die-groesste-roehre/story/14922381 |title=Wer hat die grösste Röhre |trans-title=Who has the longest tube |language=немачком |type=графичка анимација |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |location=Zurich, Switzerland |date=14. 4. 2016 |accessdate=11. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160429131605/http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/Wer-hat-die-groesste-Roehre/story/14922381 |archivedate=29. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.<ref>{{cite book |url=https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |title=Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future |last1=Yücel |first1=Erdem |last2=Solak |first2=Tülin |publisher=CRC Press |page=485 |year=2005 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602001838/https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
'''Готардски базни тунел''' ('''GBT'''; {{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Basistunnel}}}}; {{јез-енгл|Gotthard Base Tunnel}}) или '''Санктготардски тунел''' ({{јез-нем|{{nowrap|Sankt-Gotthard-Tunnel}}}})<ref>{{cite web |url=http://www.n-tv.de/reise/Ein-Tunnel-als-Jahrhundertbauwerk-article17761816.html |title=Rekordhalter St. Gotthard: Ein Tunnel als "Jahrhundertbauwerk" |language=немачком |last=Burmeister |first=Thomas |website=n-tv.de |date=31. 5. 2016 |accessdate=4. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601122308/http://www.n-tv.de/reise/Ein-Tunnel-als-Jahrhundertbauwerk-article17761816.html |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.n-tv.de/panorama/Der-St-Gotthard-Tunnel-oeffnet-seine-Pforten-article17828531.html |title={{nowrap|Jahrhundert-Bauwerk}} im Überblick: Der {{nowrap|St.-Gotthard-Tunnel}} öffnet seine Pforten |language=немачком<!--можда је аутор и неко други--> |last=Burmeister |first=Thomas |website=n-tv.de |date=1. 6. 2016 |accessdate=4. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602130027/http://www.n-tv.de/panorama/Der-St-Gotthard-Tunnel-oeffnet-seine-Pforten-article17828531.html |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> железнички је [[базни тунел]] кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]]. Званично је отворен [[1. јун]]а [[2016]]. године и пуним капацитетом ће почети да ради од децембра исте године.<ref name="auto">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland |website=BBC News |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601181606/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> Са дужином руте од {{convert|57,09|km|mi|1|abbr=on}} и укупно {{convert|151,84|km|mi|1|abbr=on}} тунела, окана и пролаза,<ref name="Project data">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |title=Project data&nbsp;– raw construction Gotthard Base Tunnel |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |date=1. 4. 2016 |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311190816/https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |archivedate=11. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> ово је [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету]]<ref>{{cite web |url=http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |title=Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue {{nowrap|Gotthard-Bahn}} nimmt Gestalt an |publisher=Geomatik Schweiz |format=PDF |accessdate=8. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304205956/http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="TA2">{{cite news |url=http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/wer-hat-die-groesste-roehre/story/14922381 |title=Wer hat die grösste Röhre |trans-title=Who has the longest tube |language=немачком |type=графичка анимација |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |location=Zurich, Switzerland |date=14. 4. 2016 |accessdate=11. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160429131605/http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/Wer-hat-die-groesste-Roehre/story/14922381 |archivedate=29. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="BBC News 2016">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland |website=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=1. 6. 2016 |accessdate=4. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160604002320/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=4. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.<ref>{{cite book |url=https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |title=Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future |last1=Yücel |first1=Erdem |last2=Solak |first2=Tülin |publisher=CRC Press |page=485 |year=2005 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602001838/https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>


Пројекат се састоји из два тунела са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]] и спаја [[Ерстфелд]] ([[Кантон Ури|Ури]]) са [[Бодио]]м ([[Кантон Тичино|Тичино]]) те пролази испод [[Зедрун]]а ([[Кантон Граубинден|Граубинден]]). Део је пројекта [[Алптранзит]] ({{јез-енгл|AlpTransit}}), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе ({{јез-енгл|{{abbr|NRLA|New Railway Link through the Alps}}}}), у који је укључен и [[Лечбершки базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{LBT}-|Lötschberg-Basistunnel}}}}) између кантона [[Кантон Берн|Берн]] и [[Кантон Вале|Вале]] те [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{CBT}-|Ceneri-Basistunnel}}}}) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем [[2020]]. године на југу. Заобилази [[Готардбан]], вијугаву планинску руту отворену [[1882]]. године преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]], којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе [[воз велике брзине|возови велике брзине]] и тешки теретни возови.<ref name="malins">{{cite news |url=http://www.modern-railways.com/view_issue.asp?ID=4522 |title=Crossing the Alps |last=Malins |first=Richard |work=Modern Railways |location=London |issn=0026-8356 |pages=79—81 |date=децембар 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |subscription=yes |archiveurl=http://archive.is/K6TVu |archivedate=29. 6. 2013 |deadurl=yes}}</ref> Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен [[Готардски тунел]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Готардски цестовни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Strassentunnel}}}}).
Пројекат се састоји из два тунела са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]] и спаја [[Ерстфелд]] ([[Кантон Ури|Ури]]) са [[Бодио]]м ([[Кантон Тичино|Тичино]]) те пролази испод [[Зедрун]]а ([[Кантон Граубинден|Граубинден]]). Део је пројекта [[Алптранзит]] ({{јез-енгл|AlpTransit}}), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе ({{јез-енгл|{{abbr|NRLA|New Railway Link through the Alps}}}}), у који је укључен и [[Лечбершки базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{LBT}-|Lötschberg-Basistunnel}}}}) између кантона [[Кантон Берн|Берн]] и [[Кантон Вале|Вале]] те [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{CBT}-|Ceneri-Basistunnel}}}}) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем [[2020]]. године на југу. Заобилази [[Готардбан]], вијугаву планинску руту отворену [[1882]]. године преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]], којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе [[воз велике брзине|возови велике брзине]] и тешки теретни возови.<ref name="malins">{{cite news |url=http://www.modern-railways.com/view_issue.asp?ID=4522 |title=Crossing the Alps |last=Malins |first=Richard |work=Modern Railways |location=London |issn=0026-8356 |pages=79—81 |date=децембар 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |subscription=yes |archiveurl=http://archive.is/K6TVu |archivedate=29. 6. 2013 |deadurl=yes}}</ref> Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен [[Готардски тунел]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Готардски цестовни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Strassentunnel}}}}).


Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет преко Алпи, поготово за терет на [[Плава банана|коридору Ротердам—Базел—Женева]]; прецизније, циљ је пребацити велике количине терета са цеста на железнице како би се смањио број фаталних удеса и успорила [[деградација животне средине|деградација средине]] коју изазивају тешки [[камион]]и чији број константно расте. Друга корист ће бити обезбеђивање брже везе између кантона Тичино и остатка [[Швајцарска|Швајцарске]], као и између северне и јужне Европе; пут на траси [[Цирих]]—[[Лугано (град)|Лугано]]—[[Милано]] ће за путничке возове да буде краћи за један сат (од [[Луцерн]]а до [[Белинцона|Белинцоне]] ће се уштедети 45&nbsp;минута).<ref>{{cite news |url=http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |title=Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans |last=Monnat |first=Lucie |newspaper=24 heures |location=[[Лозана|Lausanne]] |date=11. 12. 2014 |accessdate=7. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160107190406/http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |archivedate=7. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет кроз алпску баријеру, поготово за терет на [[Плава банана|коридору Ротердам—Базел—Женева]]; прецизније, циљ је пребацивати велике количине терета уместо појединачно са од једном до четири [[јединица еквивалента двадесет стопа|јединица еквиваленте двадесет стопа]] (-{TEU}-)&nbsp;— са педесет или више железничких -{TEU}- испорука (>&thinsp;100&nbsp;-{TEU}- по возу), пребацивањем теретним возовима у разне удаљене градове ({{јез-енгл|{{nowrap|line-haul}} movement}}). Овиме се неће елиминисати само опасност од фаталних саобраћајних незгода камиона и аутомобила, већ ће се и у огромној мери смањити [[деградација животне средине|деградација средине]] (по тони миљу пребаченог терета) коју изазива константно расућа количина терета који се пребацује тешким [[камион]]има. Друга корист ће бити обезбеђивање брже везе између кантона Тичино и остатка [[Швајцарска|Швајцарске]], као и између северне и јужне Европе; пут на траси [[Цирих]]—[[Лугано (град)|Лугано]]—[[Милано]] ће за путничке возове да буде краћи за један сат (од [[Луцерн]]а до [[Белинцона|Белинцоне]] ће се уштедети 45&nbsp;минута).<ref>{{cite news |url=http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |title=Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans |last=Monnat |first=Lucie |newspaper=24 heures |location=[[Лозана|Lausanne]] |date=11. 12. 2014 |accessdate=7. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160107190406/http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |archivedate=7. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref>


Након што је 64&nbsp;посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на [[:en:Swiss referendums, 1992|референдуму из 1992]], градња тунела је започета [[1996]]. године.<ref name="Chronology">{{cite web |url=http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |title=Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010 |publisher=AlpTransit.ch |accessdate=20. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313192759/http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |archivedate=13. 3. 2012}}</ref> Операције бушења у источном тунелу су завршене [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,<ref name="BBC Oct 15 2010">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |title=Swiss create world's longest tunnel |work=BBC News |date=15. 10. 2010 |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160423065327/http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |archivedate=23. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> док је бушење западног тунела завршено [[23. март]]а [[2011]]. године. Алптранзит Готард Лтд. планирао је да тунел преда [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарским федералним железницама]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-) у оперативном стању децембра 2016;<ref name="AlpTransit02">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |title=Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016 |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=22. 8. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20111116192243/http://www.alptransit.ch:80/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |archivedate=16. 11. 2011 |deadurl=yes}}</ref> [[4. фебруар]]а [[2014]]. овај рок је померен на [[5. јун]] [[2016]]. године те је покренут бројач на {{nowrap|веб-сајту}} Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850&nbsp;дана до отварања.<ref name="countdown"/><ref name="countdown2">{{cite web |url=http://www.gottardo2016.ch/en |title=Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe |publisher=Gottardo2016.ch |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160409181100/http://www.gottardo2016.ch/en |archivedate=9. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8&nbsp;милијарди [[швајцарски франак|швајцарских франака]] (8,85&nbsp;милијарди [[евро|евра]]&nbsp;/ 10,3&nbsp;милијарди [[амерички долар|америчких долара]]),<ref name="BBC Oct 15 2010"/> с тим да је цена тунела на крају прешла 12&nbsp;милијарди долара.<ref name="auto"/> Девет људи је изгубило живот за време градње.<ref name="Memorial">{{cite news |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |title=Memorial ceremony for deceased tunnel workers |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=31. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601035102/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Након што је 64&nbsp;посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на [[:en:Swiss referendums, 1992|референдуму из 1992]], градња тунела је започета [[1996]]. године.<ref name="Chronology">{{cite web |url=http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |title=Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010 |publisher=AlpTransit.ch |accessdate=20. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313192759/http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |archivedate=13. 3. 2012}}</ref> Операције бушења у источном тунелу су завршене [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,<ref name="BBC Oct 15 2010">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |title=Swiss create world's longest tunnel |work=BBC News |date=15. 10. 2010 |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160423065327/http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |archivedate=23. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> док је бушење западног тунела завршено [[23. март]]а [[2011]]. године. Алптранзит Готард Лтд. планирао је да тунел преда [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарским федералним железницама]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-) у оперативном стању децембра 2016;<ref name="AlpTransit02">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |title=Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016 |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=22. 8. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20111116192243/http://www.alptransit.ch:80/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |archivedate=16. 11. 2011 |deadurl=yes}}</ref> [[4. фебруар]]а [[2014]]. овај рок је померен на [[5. јун]] [[2016]]. године те је покренут бројач на {{nowrap|веб-сајту}} Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850&nbsp;дана до отварања.<ref name="countdown"/><ref name="countdown2">{{cite web |url=http://www.gottardo2016.ch/en |title=Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe |publisher=Gottardo2016.ch |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160409181100/http://www.gottardo2016.ch/en |archivedate=9. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8&nbsp;милијарди [[швајцарски франак|швајцарских франака]] (8,85&nbsp;милијарди [[евро|евра]]&nbsp;/ 10,3&nbsp;милијарди [[амерички долар|америчких долара]]),<ref name="BBC Oct 15 2010"/> с тим да је цена тунела на крају прешла 12&nbsp;милијарди долара.<ref name="auto"/> Девет људи је изгубило живот за време градње.<ref name="Memorial">{{cite news |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |title=Memorial ceremony for deceased tunnel workers |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=31. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601035102/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>


== Позадина ==
== Позадина ==
Рута преко [[Готардски превој|Готардског превоја]] (или кроз његове тунеле) један је од најважнијих пролаза кроз Алпе на оси север—југ. Саобраћај је порастао више него десетороструко од [[1980]]. године и постојећи тунели су доведени до лимита свог капацитета.<ref name="time">{{cite news |url=http://www.time.com/time/business/article/0,8599,2026369,00.html |title=Switzerland Celebrates World's Longest Rail Tunnel |last=Cendrowicz |first=Leo |work=Time |publisher=time.com |date=20. 10. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130817133935/http://www.time.com/time/business/article/0,8599,2026369,00.html |archivedate=17. 8. 2013 |deadurl=no}}</ref> Други (предложени) тунел требало је да се изгради само ако се обим саобраћаја повећа изнад једног милиона возила годишње. У ствари, инжењер Ђовани Ломбарди, одговоран за изградњу додатог цестовног тунела, додао је да је „...&nbsp;годину након инаугурације, тунелом већ пролазило више од 2,5&nbsp;милиона возила [до 2011. број се повећао на око 6&nbsp;милиона] годишње. Али, обећање је било заборављено.”<ref name="clementi">{{cite news |url=http://www.swissinfo.ch/eng/authorities-accused-of-gotthard-tunnel-vision/31373404 |title=Authorities accused of Gotthard tunnel vision |last=Clementi |first=Andrea |work=Swissinfo |date=23. 10. 2011 |accessdate=11. 4. 2013 |quote=...&nbsp;one year after the inauguration, the tunnel was already seeing 2.5&nbsp;million vehicles ''[rising to about six million in 2011]'' annually. But the promise was forgotten. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141226234959/http://www.swissinfo.ch/eng/authorities-accused-of-gotthard-tunnel-vision/31373404 |archivedate=26. 12. 2014 |deadurl=no}}</ref>
Рута преко [[Готардски превој|Готардског превоја]] (или кроз његове тунеле) један је од најважнијих пролаза кроз Алпе на оси север—југ. Саобраћај је порастао више него десетоструко од [[1980]]. године и постојећи тунели су доведени до лимита свог капацитета.<ref name="time">{{cite news |url=http://www.time.com/time/business/article/0,8599,2026369,00.html |title=Switzerland Celebrates World's Longest Rail Tunnel |last=Cendrowicz |first=Leo |work=Time |publisher=time.com |date=20. 10. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130817133935/http://www.time.com/time/business/article/0,8599,2026369,00.html |archivedate=17. 8. 2013 |deadurl=no}}</ref> Други (предложени) тунел требало је да се изгради само ако се обим саобраћаја повећа изнад једног милиона возила годишње. У ствари, инжењер Ђовани Ломбарди, одговоран за изградњу додатог цестовног тунела, додао је да је „...&nbsp;годину након инаугурације, тунелом већ пролазило више од 2,5&nbsp;милиона возила [до 2011. број се повећао на око 6&nbsp;милиона] годишње. Али, обећање је било заборављено.”<ref name="clementi">{{cite news |url=http://www.swissinfo.ch/eng/authorities-accused-of-gotthard-tunnel-vision/31373404 |title=Authorities accused of Gotthard tunnel vision |last=Clementi |first=Andrea |work=Swissinfo |date=23. 10. 2011 |accessdate=11. 4. 2013 |quote=...&nbsp;one year after the inauguration, the tunnel was already seeing 2.5&nbsp;million vehicles ''[rising to about six million in 2011]'' annually. But the promise was forgotten. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141226234959/http://www.swissinfo.ch/eng/authorities-accused-of-gotthard-tunnel-vision/31373404 |archivedate=26. 12. 2014 |deadurl=no}}</ref>


Да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]], ГБТ сече [[Сен-Готардси масив|Готардски масив]] неких {{convert|600|m|ft|sigfig=1|abbr=on}} испод старијег тунела. На тренутној прузи, [[Готардбан]]у, само возови до {{convert|1300|t|ST LT|abbr=on}}<ref name="sbb">{{cite web |url=http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |title={{nowrap|SBB-CFF-FFS Re 420}} locomotive |language=немачком |publisher=Lokifahrer.ch |date=23. 8. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303175012/http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |archivedate=5. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref> при вожњи са две локомотиве или до {{convert|1500|t|ST LT|abbr=on}} са додатним [[:en:bank engine|гурачким мотором]] на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз [[:en:spiral (railway)|спиралне тунеле]] који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од {{convert|1100|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} изнад нивоа мора.
Да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]], ГБТ сече [[Сен-Готардси масив|Готардски масив]] неких {{convert|600|m|ft|sigfig=1|abbr=on}} испод старијег тунела. На тренутној прузи, [[Готардбан]]у, само возови до {{convert|1300|t|ST LT|abbr=on}}<ref name="sbb">{{cite web |url=http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |title={{nowrap|SBB-CFF-FFS Re 420}} locomotive |language=немачком |publisher=Lokifahrer.ch |date=23. 8. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303175012/http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |archivedate=5. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref> при вожњи са две локомотиве или до {{convert|1500|t|ST LT|abbr=on}} са додатним [[:en:bank engine|гурачким мотором]] на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз [[:en:spiral (railway)|спиралне тунеле]] који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од {{convert|1100|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} изнад нивоа мора.
Ред 47: Ред 47:
Циљ закона (као и циљ {{nowrap|ГБТ-а}}, који ће заправо представљати средство којим ће се спровести сам закон) представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера између јужне Немачке и северне Италије железницом како би се растеретиле оптерећене цесте (реч је о [[:en:intermodal freight transport|интермодалном транспорту терета]] и такозваном [[:en:rolling highway|ролинг хајвеју]] где се цео камион транспортује) те испуњавање политичких захтева да се пребаци што више тона терета из камионског транспорта на транспорт возовима, што је и писало у Акту о заштити Алпи ({{јез-енгл|Alpine Protection Act}}) из 1994. године.<ref name="price">{{cite news |url=http://www.bioone.org/doi/full/10.1659/0276-4741%282000%29020%5B0192%3ATACAMF%5D2.0.CO%3B2 |title=The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions |work=Mountain Research and Development |last=Prince |first=Martin F. |publisher=Centre for Mountain Studies |location=Perth College, UK |issn=1994-7151 |volume=20 |issue=2 |pages=192—194 |date=1. 5. 2000 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/T8Gjy |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Циљ закона (као и циљ {{nowrap|ГБТ-а}}, који ће заправо представљати средство којим ће се спровести сам закон) представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера између јужне Немачке и северне Италије железницом како би се растеретиле оптерећене цесте (реч је о [[:en:intermodal freight transport|интермодалном транспорту терета]] и такозваном [[:en:rolling highway|ролинг хајвеју]] где се цео камион транспортује) те испуњавање политичких захтева да се пребаци што више тона терета из камионског транспорта на транспорт возовима, што је и писало у Акту о заштити Алпи ({{јез-енгл|Alpine Protection Act}}) из 1994. године.<ref name="price">{{cite news |url=http://www.bioone.org/doi/full/10.1659/0276-4741%282000%29020%5B0192%3ATACAMF%5D2.0.CO%3B2 |title=The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions |work=Mountain Research and Development |last=Prince |first=Martin F. |publisher=Centre for Mountain Studies |location=Perth College, UK |issn=1994-7151 |volume=20 |issue=2 |pages=192—194 |date=1. 5. 2000 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/T8Gjy |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>


Путнички возови кроз ГБТ могу да путују брзином до {{convert|250|km/h|mph|sigfig=4|abbr=on}}, чиме ће се смањити време трансалпског путовања возом за 50&nbsp;минута односно за један сат када се заврше суседни [[Зимербершки базни тунел|Цимербершки]] ({{јез-нем|{{nowrap|Zimmerberg-Basistunnel}}}}) и [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Ceneri-Basistunnel}}}}) до {{цирка|[[2030]]. године}}.
Путнички возови кроз ГБТ могу да путују брзином до {{convert|250|km/h|mph|sigfig=4|abbr=on}}, чиме ће се смањити време трансалпског путовања возом за 50&nbsp;минута односно за један сат када се заврше суседни [[Цимербершки базни тунел|Цимербершки]] ({{јез-нем|{{nowrap|Zimmerberg-Basistunnel}}}}) и [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Ceneri-Basistunnel}}}}) до {{цирка|[[2030]]. године}}.


Готардски базни тунел је [[2016]]. године постао [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи железнички тунел на свету]]. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после [[Готардски тунел|Готардског тунела]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Симплонски тунел|Симплонског тунела]] ({{јез-нем|Simplontunnel}}) који су својевремено били најдужи са 15&nbsp;-{km}- (1882) и 19,8&nbsp;-{km}- (1905) дужине, редом.<ref>{{cite journal |url=http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView<!-- Ако се URL поквари: https://www.letemps.ch/suisse/2016/06/01/nicolas-steinmann-ame-romande-gothard-nuit-derniere-j-ai-une-luciole --> |title=Le Romand du Gothard |last1=Steinmann |first1=Nicolas |last2=Wuthrich |first2=Bernard |journal=Le Temps |page=20 |date=1. 6. 2015 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602002346/http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Готардски базни тунел је [[2016]]. године постао [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи железнички тунел на свету]]. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после [[Готардски тунел|Готардског тунела]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Симплонски тунел|Симплонског тунела]] ({{јез-нем|Simplontunnel}}) који су својевремено били најдужи са 15&nbsp;-{km}- (1882) и 19,8&nbsp;-{km}- (1905) дужине, редом.<ref>{{cite journal |url=http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView<!-- Ако се URL поквари: https://www.letemps.ch/suisse/2016/06/01/nicolas-steinmann-ame-romande-gothard-nuit-derniere-j-ai-une-luciole --> |title=Le Romand du Gothard |last1=Steinmann |first1=Nicolas |last2=Wuthrich |first2=Bernard |journal=Le Temps |page=20 |date=1. 6. 2015 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602002346/http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>


== Опис ==
== Опис ==
[[Датотека:NEAT GBT engl crop.png|мини|десно|250п|Релативна локација Готардског тунела (1881) и Готардског базног тунела (2016)<br /><small>&#91;тунели су жута, а отворена пруга црвена линија&#93;</small>]]
[[Датотека:NEAT GBT engl crop.png|мини|десно|250п|Релативна локација и величина Готардског тунела (1881) и Готардског базног тунела (2016)<br /><small>&#91;тунели су жута, а отворена пруга црвена линија&#93;</small>]]


{{location map many | Switzerland
{{location map many | Switzerland
Ред 70: Ред 70:
Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује Алпску долину [[Реус (река)|Реуса]] (Урнер Реустал) у [[Кантон Ури|кантону Ури]] са долином [[Тичино (река)|Тичина]] ([[Левентина]]) у [[Кантон Тичино|истоименом кантону]]; долине су раздвојене [[Готардски превој|Готардским превојем]]. Међутим, за разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи&nbsp;— [[Гларуске Алпе]] и [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардски}} масив]]&nbsp;—, са долином [[Предња Рајна|Предње Рајне]] ([[Сурзелва]]) у [[Кантон Граубинден|кантону Граубинден]] између њих. Тунел пресеца ова два диапазона у близини превоја [[Круцли]] и [[Лукманијер]]. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на [[Романш (језик)|романшком]] говорном подручју.
Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује Алпску долину [[Реус (река)|Реуса]] (Урнер Реустал) у [[Кантон Ури|кантону Ури]] са долином [[Тичино (река)|Тичина]] ([[Левентина]]) у [[Кантон Тичино|истоименом кантону]]; долине су раздвојене [[Готардски превој|Готардским превојем]]. Међутим, за разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи&nbsp;— [[Гларуске Алпе]] и [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардски}} масив]]&nbsp;—, са долином [[Предња Рајна|Предње Рајне]] ([[Сурзелва]]) у [[Кантон Граубинден|кантону Граубинден]] између њих. Тунел пресеца ова два диапазона у близини превоја [[Круцли]] и [[Лукманијер]]. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на [[Романш (језик)|романшком]] говорном подручју.


Пошто Готардски базни тунел у потпуности просеца Алпе, ланац који има јак утицај на [[клима Европе|климу Европе]] и [[клима Швајцарске|Швајцарске]] поготово, на два његова краја могу да буду драстично различити временски услови, а каткада разлика у температури може да досегне и много више од 10&nbsp;°-{C}-. У просеку, температура је {{nowrap|2—3&nbsp;°-{C}-}} виша на јужној страни него на северној страни.<ref group="н.">Погледајте климатске табеле [[Алтдорф]]а и [[Гроно]]а, двају градова смештених у близини сваког од крајева тунела. Погледајте такође [http://www.meteoswiss.admin.ch/home/climate/past/climate-normals/climate-diagrams-and-normal-values-per-station.html?region=Map климатске дијаграме и нормалне вредности по станицама] ([[:de:Bundesamt für Meteorologie und Klimatologie|-{MeteoSwiss}-]]).</ref>
Пошто Готардски базни тунел у потпуности просеца Алпе, ланац који има јак утицај на [[клима Европе|климу Европе]] и [[клима Швајцарске|Швајцарске]] поготово, на два његова краја могу да буду драстично различити временски услови, а каткада разлика у температури може да досегне и више од 10&nbsp;°-{C}- (18&nbsp;°-{F}-). У просеку, температура је 2—3&nbsp;°-{C}- (3,6—5,4&nbsp;°-{F}-) виша на јужној страни него на северној страни.<ref group="н.">Погледајте климатске табеле [[Алтдорф]]а и [[Гроно]]а, двају градова смештених у близини сваког од крајева тунела. Погледајте такође [http://www.meteoswiss.admin.ch/home/climate/past/climate-normals/climate-diagrams-and-normal-values-per-station.html?region=Map климатске дијаграме и нормалне вредности по станицама] ([[:de:Bundesamt für Meteorologie und Klimatologie|-{MeteoSwiss}-]]).</ref>


Северни {{nowrap|улаз/}}излаз лежи северно од општине [[Ерстфелд]] на надморској висини од 460&nbsp;метара те источно од Реуса. Ту тунел пробија западне падине [[Белметен]]а и [[Кли Виндгелен]]а, мада незнатно, пре уласка испод долине Керстеленбах ([[Мадеранертал]]). Одатле, тунел наставља паралелно са малом долином Ецлибах, испод [[Витеналпшток]]а. Главни гребен Гларуских Алпи, који је вододелница између Реуса и Предње Рајне, укрштава се испод [[Круцлишток]]а, гребена са надморском висином од око 2.700&nbsp;метара у овој тачки. Од гребена и границе, тунел се пружа паралелно у односу на малу долину Штрем (Вал Штрем) пре проласка испод [[Зедрун]]а и Предње Рајне. Од дна долине, тунел наставља према долини Рајн да Налпс (Вал Налпс) и пролази источно од [[Лаи да Налпс]]а, пре укрштања са Ганаречким превојем испод [[Пиц Ваћира|Пиц Ваћире]] или, прецизније, његовог западног врха (2.981&nbsp;метар). Ово је најдубља тачка тунела, са слојем стена дебелим приближно 2.500&nbsp;метара. Тунел затим пролази испод долине Рајн да Медел (Вал Медел) и западно од [[Лаи да Сонћа Марија|Лаи да Сонћа Марије]]. Неколико километара даље, тунел пролази кроз вододелницу између Предње Рајне и Тичина, нешто северно од [[Пицо дел’Уомо|Пицо дел’Уома]] на надморској висини од око 2.600&nbsp;метара. Ова тачка одговара [[главни ланац Алпи|главном ланцу Алпи]] и главна је дренажна подела између [[Рајна|Рајне]] и [[По (река)|Поа]]. Још неколико километара, тунел пролази испод долине [[Брено]]а (Вале Санта Марија) пре пресецања последњег превоја, између [[Пицо дел Соле]]а и [[Пицо ди Кампело|Пицо ди Кампела]], на надморској висини од око 2.500&nbsp;метара. Потом наставља испод западних обронака овог превоја, све до свог краја у [[Матро|Матру]]. Јужни {{nowrap|излаз/улаз}} лежи у општини [[Бодио]], само мало источно од Тичина, на надморској висини од 312&nbsp;метара. Најближе железничке станице до улаза у тунел су [[:en:Altdorf railway station (Switzerland)|Алтдорф]] и [[:en:Biasca railway station|Бијаска]].<ref group="н.">Погледајте [[:de:Bundesamt für Landestopografie|-{Swisstopo}-]] топографске мапе са слојевима подручја слива: [https://s.geo.admin.ch/6a25d7c210 map.geo.admin.ch].</ref>
Северни {{nowrap|улаз/}}излаз лежи северно од општине [[Ерстфелд]] на надморској висини од {{convert|460|m}} те источно од Реуса. Ту тунел пробија западне падине [[Белметен]]а и [[Кли Виндгелен]]а, мада незнатно, пре уласка испод долине Керстеленбах ([[Мадеранертал]]). Одатле, тунел наставља паралелно са малом долином Ецлибах, испод [[Витеналпшток]]а. Главни гребен Гларуских Алпи, који је вододелница између Реуса и Предње Рајне, укрштава се испод [[Круцлишток]]а, гребена са надморском висином од око {{convert|2.700|m}} у овој тачки. Од гребена и границе, тунел се пружа паралелно у односу на малу долину Штрем (Вал Штрем) пре проласка испод [[Зедрун]]а и Предње Рајне. Од дна долине, тунел наставља према долини Рајн да Налпс (Вал Налпс) и пролази источно од [[Лаи да Налпс]]а, пре укрштања са Ганаречким превојем испод [[Пиц Ваћира|Пиц Ваћире]] или, прецизније, његовог западног врха ({{convert|2.981|m}}). Ово је најдубља тачка тунела, са слојем стена дебелим приближно {{convert|2.500|m}}. Тунел затим пролази испод долине Рајн да Медел (Вал Медел) и западно од [[Лаи да Сонћа Марија|Лаи да Сонћа Марије]]. Неколико километара даље, тунел пролази кроз вододелницу између Предње Рајне и Тичина, нешто северно од [[Пицо дел’Уомо|Пицо дел’Уома]] на надморској висини од око {{convert|2.600|m}}. Ова тачка одговара [[главни ланац Алпи|главном ланцу Алпи]] и главна је дренажна подела између [[Рајна|Рајне]] и [[По (река)|Поа]]. Још неколико километара, тунел пролази испод долине [[Брено]]а (Вале Санта Марија) пре пресецања последњег превоја, између [[Пицо дел Соле]]а и [[Пицо ди Кампело|Пицо ди Кампела]], на надморској висини од око {{convert|2.500|m}}. Потом наставља испод западних обронака овог превоја, све до свог краја у [[Матро|Матру]]. Јужни {{nowrap|излаз/улаз}} лежи у општини [[Бодио]], само мало источно од Тичина, на надморској висини од {{convert|312|m}}. Најближе железничке станице до улаза у тунел су [[:en:Altdorf railway station (Switzerland)|Алтдорф]] и [[:en:Biasca railway station|Бијаска]].<ref group="н.">Погледајте [[:de:Bundesamt für Landestopografie|-{Swisstopo}-]] топографске мапе са слојевима подручја слива: [https://s.geo.admin.ch/6a25d7c210 map.geo.admin.ch].</ref>


[[Датотека:Nrla scheme.png|мини|центар|600п|Дијаграм Готардског базног тунела, Нове железничке везе кроз Алпе&nbsp;— -{NRLA}- (зелена: '''→''' смер ископавања)]]
[[Датотека:Nrla scheme.png|мини|центар|600п|Дијаграм Готардског базног тунела, Нове железничке везе кроз Алпе&nbsp;— -{NRLA}- (зелена: '''→''' смер ископавања)]]
Ред 241: Ред 241:
|}
|}


''Алптранзит Готард АГ'' ({{јез-енгл|AlpTransit Gotthard AG}}) био је задужен за изградњу.<!-- Име компанија су преузети са: http://www.alptransit.ch/pages/d/portrait/index.php --> То је подружница у потпуном власништву [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарских федералних железница]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-).
''Алптранзит Готард АГ'' ({{јез-енгл|AlpTransit Gotthard AG}}) био је задужен за изградњу.<!-- Име компаније је преузето са: http://www.alptransit.ch/pages/d/portrait/index.php --> То је подружница у потпуном власништву [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарских федералних железница]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-).


Како би се време изградње преполовило, четири приступна тунела су изграђена да би изградња могла да почне на четири различита места истовремено (Ерстфелд, Амштег, Зедрун и Фаидо); пети приступни тунел је направљен додатно (Бодио). Два тунела су спојена на сваких приближно {{convert|325|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} галеријама за повезивање. Возови могу да замене тунеле на две мултифункционалне станице (MFS) у [[Зедрун]]у и [[Фаидо|Фаиду]]. Ове станице су место где се чува опрема за вентилацију и техничка инфраструктура те служе као место за принудно заустављање и рута за евакуацију у случају нужде.<ref name="malins"/>
Како би се време изградње преполовило, четири приступна тунела су изграђена да би изградња могла да почне на четири различита места истовремено (Ерстфелд, Амштег, Зедрун и Фаидо); пети приступни тунел је направљен додатно (Бодио). Два тунела су спојена на сваких приближно {{convert|325|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} галеријама за повезивање. Возови могу да замене тунеле на две мултифункционалне станице у [[Зедрун]]у и [[Фаидо|Фаиду]]. Ове станице су место где се чува опрема за вентилацију и техничка инфраструктура те служе као место за принудно заустављање и рута за евакуацију у случају нужде.<ref name="malins"/>


Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг {{convert|1|km|mi|sigfig=4|1|abbr=on}} од дна долине у близини Зедруна, на крају ког две вертикалне цеви воде {{convert|800|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} испод до основног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену ''[[Порта Алпина]]'' ({{јез-нем|Porta Alpina}}) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен [[2007]]. на чекање и дефинитовно обустављен од стране федералних власти [[2012]]. године као ’неекономичан’.<ref>{{cite web |url=https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |title=Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina |language=немачком |publisher=Press release, Swiss federal authorities |date=16. 5. 2012 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304063939/https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг {{convert|1|km|mi|sigfig=4|1|abbr=on}} од дна долине у близини Зедруна, на крају ког две вертикалне цеви воде {{convert|800|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} испод до основног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену ''[[Порта Алпина]]'' ({{јез-нем|Porta Alpina}}) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен [[2007]]. на чекање и дефинитовно обустављен од стране федералних власти [[2012]]. године као ’неекономичан’.<ref>{{cite web |url=https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |title=Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina |language=немачком |publisher=Press release, Swiss federal authorities |date=16. 5. 2012 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304063939/https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Ред 260: Ред 260:
* Амштег ({{convert|11,3|km|mi|1|abbr=on}} дуга секција од Амштега до северног дела [[Зедрун]]а); -{ARGE AGN}- ([[Штрабаг]] и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;<ref name="agn">{{cite web |url=http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |title=Projektbeschrieb |language=немачком |publisher=AGN Strabag |date=24. 9. 2010 |accessdate=19. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141008175608/http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |archivedate=8. 10. 2014 |deadurl=yes}}</ref> Амштегова секција је [[9. децембар|9. децембра]] [[2009]]. године званично достављена власнику за опремање;<ref name="neat.ch">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |title=Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=10. 12. 2009 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020505/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |title=Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 3. 2010 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020516/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref>
* Амштег ({{convert|11,3|km|mi|1|abbr=on}} дуга секција од Амштега до северног дела [[Зедрун]]а); -{ARGE AGN}- ([[Штрабаг]] и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;<ref name="agn">{{cite web |url=http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |title=Projektbeschrieb |language=немачком |publisher=AGN Strabag |date=24. 9. 2010 |accessdate=19. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141008175608/http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |archivedate=8. 10. 2014 |deadurl=yes}}</ref> Амштегова секција је [[9. децембар|9. децембра]] [[2009]]. године званично достављена власнику за опремање;<ref name="neat.ch">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |title=Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=10. 12. 2009 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020505/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |title=Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 3. 2010 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020516/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref>
* Зедрун ({{convert|8,6|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|8,7|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији одмах северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско ([[Билфингер]], [[Импленија]], [[Фрутигер (компанија)|Фрутигер]] и [[Импреза Пицароти]]);<ref name="transco">{{cite web |url=http://www.transco-sedrun.ch/1_DEU_HTML.htm |title=Transco Sedrun |language=немачком |publisher=Transco |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/20100529224525/http://www.transco-sedrun.ch:80/1_DEU_HTML.htm |archivedate=29. 5. 2010 |deadurl=yes}}</ref><ref name="transconce">{{cite web |url=http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |title=Gotthard: A titanic tunnel |last=Booth |first=Martina |publisher=EMAP Publishing Limited |work=New Civil Engineer |date=29. 4. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307191823/http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |archivedate=7. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;<ref name="serunfinal">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=15. 10. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232342/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању завршени су на Зедрун Норту; северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард [[15. септембар|15. септембра]] [[2011]]. године, што је датум одређен у распореду за изградњу<ref name="TranstecGotthard">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |title=Installation of the railway systems in the north has begun |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 9. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232346/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref>
* Зедрун ({{convert|8,6|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|8,7|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији одмах северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско ([[Билфингер]], [[Импленија]], [[Фрутигер (компанија)|Фрутигер]] и [[Импреза Пицароти]]);<ref name="transco">{{cite web |url=http://www.transco-sedrun.ch/1_DEU_HTML.htm |title=Transco Sedrun |language=немачком |publisher=Transco |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/20100529224525/http://www.transco-sedrun.ch:80/1_DEU_HTML.htm |archivedate=29. 5. 2010 |deadurl=yes}}</ref><ref name="transconce">{{cite web |url=http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |title=Gotthard: A titanic tunnel |last=Booth |first=Martina |publisher=EMAP Publishing Limited |work=New Civil Engineer |date=29. 4. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307191823/http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |archivedate=7. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;<ref name="serunfinal">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=15. 10. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232342/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању завршени су на Зедрун Норту; северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард [[15. септембар|15. септембра]] [[2011]]. године, што је датум одређен у распореду за изградњу<ref name="TranstecGotthard">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |title=Installation of the railway systems in the north has begun |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 9. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232346/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref>
* [[Фаидо]] ({{convert|13,4|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|13,6|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од југа Зедруна до Фаида); радовима Конзорција -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, [[Хохтиф]] и [[Импленија]] и [[Импређило]]) секција је доведена у оперативно стање<ref name="TAT">{{cite web |url=http://www.tat-ti.ch/ |title=St. Barbara Celebration 2012 |language=немачком |publisher=Consorzio TAT |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/Gu7f |archivedate=5. 6. 2012 |deadurl=yes}}</ref>
* [[Фаидо]] ({{convert|13,4|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|13,6|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од југа Зедруна до Фаида); радовима Конзорцијума -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, [[Хохтиф]] и [[Импленија]] и [[Импређило]]) секција је доведена у оперативно стање<ref name="TAT">{{cite web |url=http://www.tat-ti.ch/ |title=St. Barbara Celebration 2012 |language=немачком |publisher=Consorzio TAT |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/Gu7f |archivedate=5. 6. 2012 |deadurl=yes}}</ref>
* [[Бодио]] ({{convert|15,9|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|15,6|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од Фаида до Бодија); радовима Конзорција -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секција је доведена у оперативно стање;<ref name="TAT"/> цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA"/>
* [[Бодио]] ({{convert|15,9|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|15,6|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од Фаида до Бодија); радовима Конзорцијума -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секција је доведена у оперативно стање;<ref name="TAT"/> цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA"/>


=== Смрти у току градње ===
=== Смрти у току градње ===
Ред 269: Ред 269:
* Хаико Бујак (35) из [[Харбке]]а (Немачка); погођен стеном 3. априла 2003.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/heiko-bujack-3-april-2003 |title=Heiko Bujack, † 3. April 2003 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235318/http://www.srf.ch/sendungen/dok/heiko-bujack-3-april-2003 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Хаико Бујак (35) из [[Харбке]]а (Немачка); погођен стеном 3. априла 2003.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/heiko-bujack-3-april-2003 |title=Heiko Bujack, † 3. April 2003 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235318/http://www.srf.ch/sendungen/dok/heiko-bujack-3-april-2003 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Алберт Гинцингер (37) из [[Маутерндорф]]а ([[Аустрија]]); згњечен калемом кабла који се преврнуо 11. септембра 2003.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/albert-ginzinger-11-september-2003 |title=Albert Ginzinger, † 11. September 2003 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235354/http://www.srf.ch/sendungen/dok/albert-ginzinger-11-september-2003 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/Die-Toten-vom-Gotthard/story/14276219 |title=Die Toten vom Gotthard |language=немачком |last=Chapman |first=Matthias |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |date=12. 10. 2010 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602003554/http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/Die-Toten-vom-Gotthard/story/14276219 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Алберт Гинцингер (37) из [[Маутерндорф]]а ([[Аустрија]]); згњечен калемом кабла који се преврнуо 11. септембра 2003.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/albert-ginzinger-11-september-2003 |title=Albert Ginzinger, † 11. September 2003 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235354/http://www.srf.ch/sendungen/dok/albert-ginzinger-11-september-2003 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/Die-Toten-vom-Gotthard/story/14276219 |title=Die Toten vom Gotthard |language=немачком |last=Chapman |first=Matthias |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |date=12. 10. 2010 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602003554/http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/Die-Toten-vom-Gotthard/story/14276219 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Салваторе ди Бендето (23) из [[Ђубјаско|Ђубјаска]] ([[Италија]]); погођен при удесу воза за транспорт ископаног материјала 21. јануара 2005.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/salvatore-di-benedetto-21-januar-2005 |title=Salvatore di Benedetto, † 21. Januar 2005 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235427/http://www.srf.ch/sendungen/dok/salvatore-di-benedetto-21-januar-2005 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Андреа Асторино (31) из [[Италија|Италије]] и Салваторе ди Бендето (23) из [[Ђубјаско|Ђубјаска]] (Италија); погођени при удесу воза за транспорт ископаног материјала 21. јануара 2005.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/andrea-astorino-21-januar-2005 |title=Andrea Astorino, † 21. Januar 2005 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235513/http://www.srf.ch/sendungen/dok/andrea-astorino-21-januar-2005 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/salvatore-di-benedetto-21-januar-2005 |title=Salvatore di Benedetto, † 21. Januar 2005 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235427/http://www.srf.ch/sendungen/dok/salvatore-di-benedetto-21-januar-2005 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Андреа Асторино (31) из Италије; погођена при удесу воза за транспорт ископаног материјала 21. јануара 2005.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/andrea-astorino-21-januar-2005 |title=Andrea Astorino, † 21. Januar 2005 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235513/http://www.srf.ch/sendungen/dok/andrea-astorino-21-januar-2005 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Торстен Елземан из [[Оберхаузен]]а (Немачка); згнечио га воз за транспорт ископаног материјала 23. новембра 2006.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/thorsten-elsemann-23-november-2006 |title=Thorsten Elsemann, † 23. November 2006 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235600/http://www.srf.ch/sendungen/dok/thorsten-elsemann-23-november-2006 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Торстен Елземан из [[Оберхаузен]]а (Немачка); згнечио га воз за транспорт ископаног материјала 23. новембра 2006.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/thorsten-elsemann-23-november-2006 |title=Thorsten Elsemann, † 23. November 2006 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235600/http://www.srf.ch/sendungen/dok/thorsten-elsemann-23-november-2006 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Ханс Гамел из Немачке; испао из воза за проверу сигурносних система 24. јуна 2010.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/hans-gammel-24-juni-2010 |title=Hans Gammel, † 24. Juni 2010 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235628/http://www.srf.ch/sendungen/dok/hans-gammel-24-juni-2010 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Ханс Гамел из Немачке; испао из воза за проверу сигурносних система 24. јуна 2010.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/hans-gammel-24-juni-2010 |title=Hans Gammel, † 24. Juni 2010 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235628/http://www.srf.ch/sendungen/dok/hans-gammel-24-juni-2010 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Ред 278: Ред 277:
Дан пре инаугурације, [[31. мај]]а [[2016]]. године, одржана је комеморација за деветоро људи који су погинили током изградње, у церемонији код северног улаза у [[Ерсфелд]]у; комеморацију је предводио католички [[генерални викар]] и викар {{ill|de|Евангелистичка реформисана регионална црква Ури|Evangelisch-Reformierte Landeskirche Uri|Евангелистичке реформисане регионалне цркве Ури}}.<ref name="Memorial"/>
Дан пре инаугурације, [[31. мај]]а [[2016]]. године, одржана је комеморација за деветоро људи који су погинили током изградње, у церемонији код северног улаза у [[Ерсфелд]]у; комеморацију је предводио католички [[генерални викар]] и викар {{ill|de|Евангелистичка реформисана регионална црква Ури|Evangelisch-Reformierte Landeskirche Uri|Евангелистичке реформисане регионалне цркве Ури}}.<ref name="Memorial"/>


Тунел је [[1. јун]]а [[2016]]. године званично [[инаугурација|инаугурисан]]. На северном улазу у Ерстфелд, швајцарски федерални председник [[Јохан Шнајдер-Аман|Јохан {{nowrap|Шнајдер-Аман}}]] говорио је о „великом кораку за Швајцарску али једнако битном и за наше суседе и остатак континента”, док је се преносом уживо емитовао говор министра за транспорт [[Дорис Лојтхард|Дориса Лојтхарда]] са јужног улаза у [[Бодио|Бодију]]. Част да се први провозају тунелом имале су стотине швајцарских грађана који су на извлачењу освојили карте, док су окупљени гости у Ерстфелду&nbsp;— укључујући немачку канцеларку [[Ангела Меркел|Ангелу Меркел]], француског председника [[Франсоа Оланд|Франсоу Оланда]], италијанског премијера [[Матео Ренци|Матеа Ренција]] и аустријског канцелара [[Кристијан Керн|Кристијана Керна]]&nbsp;— присуствовали програму отварања у ком су наступали плесачи, акробате, певачи и музичари који су прослављали алпску културу и историју.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-36423250 |title=Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland |publisher=BBC News |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601134102/http://www.bbc.com/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Тунел је [[1. јун]]а [[2016]]. године званично [[инаугурација|инаугурисан]].<ref>{{cite web |url=http://www.swissinfo.ch/eng/as-it-happens_switzerland-celebrates-the-gotthard-tunnel/42194112 |title=World's Longest Rail Tunnel Opens in Switzerland |publisher=Swissinfo |date=1. 6. 2016 |accessdate=3. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602123055/http://www.swissinfo.ch/eng/as-it-happens_switzerland-celebrates-the-gotthard-tunnel/42194112 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> На северном улазу у Ерстфелд, швајцарски федерални председник [[Јохан Шнајдер-Аман|Јохан {{nowrap|Шнајдер-Аман}}]] говорио је о „великом кораку за Швајцарску али једнако битном и за наше суседе и остатак континента”, док је се преносом уживо емитовао говор министра за транспорт [[Дорис Лојтхард|Дориса Лојтхарда]] са јужног улаза у [[Бодио|Бодију]]. Част да се први провозају тунелом имале су стотине швајцарских грађана који су лутријом на извлачењу освојили карте, док су окупљени гости у Ерстфелду&nbsp;— укључујући немачку канцеларку [[Ангела Меркел|Ангелу Меркел]], француског председника [[Франсоа Оланд|Франсоу Оланда]], италијанског премијера [[Матео Ренци|Матеа Ренција]] и аустријског канцелара [[Кристијан Керн|Кристијана Керна]]&nbsp;— присуствовали програму отварања у ком су наступали плесачи, акробате, певачи и музичари који су прослављали алпску културу и историју.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-36423250 |title=Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland |publisher=BBC News |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601134102/http://www.bbc.com/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>


[[Датотека:Periscopio Pollegio 140515.jpg|мини|Контролни центар [[Полегио]] (јужни улаз) са приказаном секачком главом [[машина за пробијање тунела|машине за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}})]]
[[Датотека:Periscopio Pollegio 140515.jpg|мини|264п|Контролни центар [[Полегио]] (јужни улаз) са приказаном секачком главом [[машина за пробијање тунела|машине за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}})]] [[Датотека:TBM S-210 Alptransit Faido East.jpg|мини|264п|Једна од [[машина за пробијање тунела|машина за бушење тунела]] која се користила да би се направио овај тунел]]


== Спецификације ==
== Спецификације ==
Ред 287: Ред 286:
{{BS3|CONTg||||[[Луцерн]], [[Цирих]]; [[Немачка]]}}
{{BS3|CONTg||||[[Луцерн]], [[Цирих]]; [[Немачка]]}}
{{BS3|BHF|||0|Алтдорф|}}
{{BS3|BHF|||0|Алтдорф|}}
{{BS5|STRrg|ABZrf|||||}}
{{BS5|KRW+l|KRWgr|||||}}
{{BS5|STR|ABZlf|STRlg||||}}
{{BS5|STR|KRWgl|KRW+r||||}}
{{BS5|STR|TUNNELa|TUNNELa|||4,4|'''Северни улаз базног тунела'''}}
{{BS5|STR|TUNNELa|TUNNELa|||4,4|'''Северни улаз базног тунела'''}}
{{BS5|BHF|tSTRf|tSTRg||||Ерстфелд}}
{{BS5|BHF|tSTR|tSTR||||Ерстфелд}}
{{BS5|LSTRe|tSTR|tSTR||||[[:de:Gotthardbahn|Готардска железница]]}}
{{BS5|CONTf|tSTRf|tSTRg||||Стара линија}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||12,2|секција Ерстфелд|}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||12,2|секција Ерстфелд|}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||23,5|секција Амштег|}}
{{BS3|tSTR|tSTR||23,5|секција Амштег|}}
{{BS3|tABZlf|tABZlg||||}}
{{BS3|tKRWgl|tKRWg+r||||}}
{{BS5|uCONTgq|mtKRZ|mtKRZ|uBHFq|uCONTfq||Зедрун [[:de:Matterhorn-Gotthard-Bahn|-{MGB}-]]}}
{{BS5|uCONTgq|mtKRZ|mtKRZ|uBHFq|uCONTfq||Зедрун [[:de:Matterhorn-Gotthard-Bahn|-{MGB}-]]}}
{{BS3|tDST|tDST||32|Зедрун|мултифункц. станица}}
{{BS3|tDST|tDST||32|'''Зедрун'''|мултифункц. станица}}
{{BS3|tABZrg|tABZrf||||}}
{{BS3|tKRWg+l|tKRWgr||||}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||||}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||||}}
{{BS3|tDST|tDST||45,5|Фаидо|мултифункц. станица}}
{{BS3|tDST|tDST||45,5|'''Фаидо'''|мултифункц. станица}}
{{BS3|xtABZrg|tABZrf||||}}
{{BS3|tKRWg+l|tKRWgr||||}}
{{BS3|etABZlf|etABZlg||||}}
{{BS3|tKRWgl|tKRWg+r||||}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||||}}
{{BS3|tSTRf|tSTRg||||}}
{{BS5|LSTRa|tSTR|tSTR||||[[:de:Gotthardbahn|Готардска железница]]}}
{{BS5|CONTg|tSTRf|tSTRg||||Стара линија}}
{{BS5|BHF|tSTRf|tSTRg||||Бодио}}
{{BS5|BHF|tSTR|tSTR||||Бодио}}
{{BS5|STRlf|tKRZ|tKRZ|STRlg|||}}
{{BS5|STRlf|tKRZ|tKRZ|STRlg|||}}
{{BS3|TUNNELe|TUNNELe|STR|61,4|Јужни улаз базног тунела}}
{{BS3|TUNNELe|TUNNELe|STR|61,4|'''Јужни улаз базног тунела'''}}
{{BS3|STRf|STRg|STR|||}}
{{BS3|STRf|STRg|STR|||}}
{{BS3|STRlf|ABZlg|STR|||}}
{{BS3|KRWl|KRWg+r|STR|||}}
{{BS3||ABZlf|ABZlg|||}}
{{BS3||KRWgl|KRWg+r|||}}
{{BS3||STR|BHF||Бијаска}}
{{BS3||STR|BHF||Бијаска}}
{{BS3||ABZrg|STRrf|69,2||}}
{{BS3||KRWg+l|KRWr|69,2||}}
{{BS3||CONTf|||[[Белинцона]]; [[Италија]]}}
{{BS3||CONTf|||[[Белинцона]]; [[Италија]]}}
|}
|}
Ред 342: Ред 341:
* [[Списак најдужих тунела на свету|Списак тунела по дужини]]
* [[Списак најдужих тунела на свету|Списак тунела по дужини]]
* [[Списак тунела по локацијама]]
* [[Списак тунела по локацијама]]

* [[Ченеријски базни тунел]]


== Напомене ==
== Напомене ==
Ред 347: Ред 348:


{{clear}}
{{clear}}

== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}

Верзија на датум 4. јун 2016. у 04:16

Готардски базни тунел
Gotthard Base Tunnel
Излаз на мултифунцкионалној станици Фаидо
Преглед
ЛинијаАлптранзит
ЛокацијаШвајцарска
(Ури, Граубинден и Тичино)
Координате46° 36′ 00″ С; 8° 45′ 54″ И / 46.600° С; 8.765° И / 46.600; 8.765
Статуспуштен у рад, комерцијалне услуге од децембра 2016.[1][2]
ПочетакЕрстфелд (Ури)
КрајБодио (Тичино)
Историја
Почетак радова1996.
Отворен1. јун 2016.[2]
Течнички подаци
Дужина151,840 km (94,349 mi)[3]
Дужина линије57,09 km (35,47 mi)[3]
Дужина колосека57,104 km (35,483 mi) (источни)
57,017 km (35,429 mi) (западни)[3]
Број колосека2 цеви са по једним колосеком[3]
Ширина колосека1.435 mm (4 ft 8 1⁄2 in)
(стандардни колосек)
Електрификација15 kV; 16,7 Hz
Оперативна брзинадо 250 km/h (160 mph)
Максимална НМ549 m (1.801 ft)[3]
Минимална НМ312 m (1.024 ft) (Боди)[3]
Тунелски габарит5,20 m (17,1 ft) (од врха шине до надземног проводника)[3]
Нагиб4,055/1000 (северно)
6,67/1000 (јужно)[3]
Мапа руте
Мапа руте
Мапа руте

Готардски базни тунел (GBT; нем. Gotthard-Basistunnel; енгл. Gotthard Base Tunnel) или Санктготардски тунел (нем. Sankt-Gotthard-Tunnel)[4][5] железнички је базни тунел кроз Швајцарске Алпе. Званично је отворен 1. јуна 2016. године и пуним капацитетом ће почети да ради од децембра исте године.[6] Са дужином руте од 57,09 km (35,5 mi) и укупно 151,84 km (94,3 mi) тунела, окана и пролаза,[3] ово је најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету[7][8][9] те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.[10]

Пројекат се састоји из два тунела са по једним колосеком и спаја Ерстфелд (Ури) са Бодиом (Тичино) те пролази испод Зедруна (Граубинден). Део је пројекта Алптранзит (енгл. AlpTransit), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе (енгл. NRLA), у који је укључен и Лечбершки базни тунел (нем. LBT) између кантона Берн и Вале те Ченеријски базни тунел (нем. CBT) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем 2020. године на југу. Заобилази Готардбан, вијугаву планинску руту отворену 1882. године преко Сен-Готардског масива, којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе возови велике брзине и тешки теретни возови.[11] Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен Готардски тунел (нем. Gotthardtunnel) и Готардски цестовни тунел (нем. Gotthard-Strassentunnel).

Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет кроз алпску баријеру, поготово за терет на коридору Ротердам—Базел—Женева; прецизније, циљ је пребацивати велике количине терета уместо појединачно са од једном до четири јединица еквиваленте двадесет стопа (TEU) — са педесет или више железничких TEU испорука (> 100 TEU по возу), пребацивањем теретним возовима у разне удаљене градове (енгл. line-haul movement). Овиме се неће елиминисати само опасност од фаталних саобраћајних незгода камиона и аутомобила, већ ће се и у огромној мери смањити деградација средине (по тони миљу пребаченог терета) коју изазива константно расућа количина терета који се пребацује тешким камионима. Друга корист ће бити обезбеђивање брже везе између кантона Тичино и остатка Швајцарске, као и између северне и јужне Европе; пут на траси Цирих—Лугано—Милано ће за путничке возове да буде краћи за један сат (од Луцерна до Белинцоне ће се уштедети 45 минута).[12]

Након што је 64 посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на референдуму из 1992, градња тунела је започета 1996. године.[13] Операције бушења у источном тунелу су завршене 15. октобра 2010. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,[14] док је бушење западног тунела завршено 23. марта 2011. године. Алптранзит Готард Лтд. планирао је да тунел преда Швајцарским федералним железницама (SBB CFF FFS) у оперативном стању децембра 2016;[15] 4. фебруара 2014. овај рок је померен на 5. јун 2016. године те је покренут бројач на веб-сајту Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850 дана до отварања.[2][16] Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8 милијарди швајцарских франака (8,85 милијарди евра / 10,3 милијарди америчких долара),[14] с тим да је цена тунела на крају прешла 12 милијарди долара.[6] Девет људи је изгубило живот за време градње.[17]

Позадина

Рута преко Готардског превоја (или кроз његове тунеле) један је од најважнијих пролаза кроз Алпе на оси север—југ. Саобраћај је порастао више него десетоструко од 1980. године и постојећи тунели су доведени до лимита свог капацитета.[18] Други (предложени) тунел требало је да се изгради само ако се обим саобраћаја повећа изнад једног милиона возила годишње. У ствари, инжењер Ђовани Ломбарди, одговоран за изградњу додатог цестовног тунела, додао је да је „... годину након инаугурације, тунелом већ пролазило више од 2,5 милиона возила [до 2011. број се повећао на око 6 милиона] годишње. Али, обећање је било заборављено.”[19]

Да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз Швајцарске Алпе, ГБТ сече Готардски масив неких 600 m (2.000 ft) испод старијег тунела. На тренутној прузи, Готардбану, само возови до 1.300 t (1.400 short tons; 1.300 long tons)[20] при вожњи са две локомотиве или до 1.500 t (1.700 short tons; 1.500 long tons) са додатним гурачким мотором на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз спиралне тунеле који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од 1.100 m (3.609 ft) изнад нивоа мора.

Када тунел почне да ради пуним капацитетом, стандардни теретни возови до 3.600 t (4.000 short tons; 3.500 long tons) моћи ће да прођу ову природну баријеру. Због константног пораста међународног камионског саобраћаја, Швајцарци су фебруара 1994. године гласали за промену политике транспорта (енгл. Traffic Transfer Act, усвојен октобра 1999).

Циљ закона (као и циљ ГБТ-а, који ће заправо представљати средство којим ће се спровести сам закон) представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера између јужне Немачке и северне Италије железницом како би се растеретиле оптерећене цесте (реч је о интермодалном транспорту терета и такозваном ролинг хајвеју где се цео камион транспортује) те испуњавање политичких захтева да се пребаци што више тона терета из камионског транспорта на транспорт возовима, што је и писало у Акту о заштити Алпи (енгл. Alpine Protection Act) из 1994. године.[21]

Путнички возови кроз ГБТ могу да путују брзином до 250 km/h (155,3 mph), чиме ће се смањити време трансалпског путовања возом за 50 минута односно за један сат када се заврше суседни Цимербершки (нем. Zimmerberg-Basistunnel) и Ченеријски базни тунел (нем. Ceneri-Basistunnel) до око 2030. године.

Готардски базни тунел је 2016. године постао најдужи железнички тунел на свету. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после Готардског тунела (нем. Gotthardtunnel) и Симплонског тунела (нем. Simplontunnel) који су својевремено били најдужи са 15 km (1882) и 19,8 km (1905) дужине, редом.[22]

Опис

Релативна локација и величина Готардског тунела (1881) и Готардског базног тунела (2016)
[тунели су жута, а отворена пруга црвена линија]
Готардски базни тунел на карти Швајцарске
Ерстфелд
Ерстфелд
Бодио
Бодио
Крајње тачке базног тунела из 2016

Готардски базни тунел је, дужином 57,09 km (35,47 mi), најдужи железнички тунел на свету,[н. 1] са геодетским растојањем од 55,782 km (34,661 mi) између двају улаза.[3][8] Ово је такође прва равна рута кроз Алпе или било који други планински ланац, са максималном висином од 549 m (1.801 ft) изнад нивоа мора.[3] Такође је и најдубљи железнички тунел на свету, са максималном дубином од приближно 2.300 m (7.500 ft),[3] која може да се пореди са дубином најдубљих рудника на Земљи. Без вентилације, температура унутар планине досеже 46 °C (115 °F).[3]

Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује Алпску долину Реуса (Урнер Реустал) у кантону Ури са долином Тичина (Левентина) у истоименом кантону; долине су раздвојене Готардским превојем. Међутим, за разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи — Гларуске Алпе и Сен-Готардски масив —, са долином Предње Рајне (Сурзелва) у кантону Граубинден између њих. Тунел пресеца ова два диапазона у близини превоја Круцли и Лукманијер. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на романшком говорном подручју.

Пошто Готардски базни тунел у потпуности просеца Алпе, ланац који има јак утицај на климу Европе и Швајцарске поготово, на два његова краја могу да буду драстично различити временски услови, а каткада разлика у температури може да досегне и више од 10 °C (18 °F). У просеку, температура је 2—3 °C (3,6—5,4 °F) виша на јужној страни него на северној страни.[н. 2]

Северни улаз/излаз лежи северно од општине Ерстфелд на надморској висини од 460 m (1.510 ft) те источно од Реуса. Ту тунел пробија западне падине Белметена и Кли Виндгелена, мада незнатно, пре уласка испод долине Керстеленбах (Мадеранертал). Одатле, тунел наставља паралелно са малом долином Ецлибах, испод Витеналпштока. Главни гребен Гларуских Алпи, који је вододелница између Реуса и Предње Рајне, укрштава се испод Круцлиштока, гребена са надморском висином од око 2.700 m (8.900 ft) у овој тачки. Од гребена и границе, тунел се пружа паралелно у односу на малу долину Штрем (Вал Штрем) пре проласка испод Зедруна и Предње Рајне. Од дна долине, тунел наставља према долини Рајн да Налпс (Вал Налпс) и пролази источно од Лаи да Налпса, пре укрштања са Ганаречким превојем испод Пиц Ваћире или, прецизније, његовог западног врха (2.981 m (9.780 ft)). Ово је најдубља тачка тунела, са слојем стена дебелим приближно 2.500 m (8.200 ft). Тунел затим пролази испод долине Рајн да Медел (Вал Медел) и западно од Лаи да Сонћа Марије. Неколико километара даље, тунел пролази кроз вододелницу између Предње Рајне и Тичина, нешто северно од Пицо дел’Уома на надморској висини од око 2.600 m (8.500 ft). Ова тачка одговара главном ланцу Алпи и главна је дренажна подела између Рајне и Поа. Још неколико километара, тунел пролази испод долине Бреноа (Вале Санта Марија) пре пресецања последњег превоја, између Пицо дел Солеа и Пицо ди Кампела, на надморској висини од око 2.500 m (8.200 ft). Потом наставља испод западних обронака овог превоја, све до свог краја у Матру. Јужни излаз/улаз лежи у општини Бодио, само мало источно од Тичина, на надморској висини од 312 m (1.024 ft). Најближе железничке станице до улаза у тунел су Алтдорф и Бијаска.[н. 3]

Дијаграм Готардског базног тунела, Нове железничке везе кроз Алпе — NRLA (зелена: → смер ископавања)

Изградња

Алптранзит Готард АГ (енгл. AlpTransit Gotthard AG) био је задужен за изградњу. То је подружница у потпуном власништву Швајцарских федералних железница (SBB CFF FFS).

Како би се време изградње преполовило, четири приступна тунела су изграђена да би изградња могла да почне на четири различита места истовремено (Ерстфелд, Амштег, Зедрун и Фаидо); пети приступни тунел је направљен додатно (Бодио). Два тунела су спојена на сваких приближно 325 m (1.066 ft) галеријама за повезивање. Возови могу да замене тунеле на две мултифункционалне станице у Зедруну и Фаиду. Ове станице су место где се чува опрема за вентилацију и техничка инфраструктура те служе као место за принудно заустављање и рута за евакуацију у случају нужде.[11]

Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг 1 km (0,6 mi) од дна долине у близини Зедруна, на крају ког две вертикалне цеви воде 800 m (2.625 ft) испод до основног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену Порта Алпина (нем. Porta Alpina) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен 2007. на чекање и дефинитовно обустављен од стране федералних власти 2012. године као ’неекономичан’.[26]

Финално пробијање источне цеви било је 15. октобра 2010. године у 14.17 [+2.00].[27][28] Финално пробијање западне цеви било је 23. марта 2011. године у 12.20.[29][25]

Оперативна фаза испитивања је започета 16. децембра 2013. године, и то на деоници дугој 13 km (8,1 mi) у јужном делу западне цеви између Фаида и Бодија. Намена је било тестирање инфраструктуре и свих помоћних система.[30]

Инсталација железничких колосека је завршена 31. октобра 2014. године. Златна спална на самом крају колосека постављена је током манифестације поводом обележавања прекретнице у изградњи.[31][32]

Расподела радова

Поглед из ваздуха на подручје Ерстфелд (северни улаз), 2009

Уговори су додељивани по секцијама:

  • Естфелд (7,7 km (4,8 mi) дуга секција од Ерстфелда до Амштега), са две машине за бушење тунела (TBM) које су пробијале две цеви; пробијање источне цеви између Ерстфелда и Амштега је било 15. јуна 2009. године; подручје портала је ископано на површину, а две гране су довршене бушењем и разношењем
  • Амштег (11,3 km (7,0 mi) дуга секција од Амштега до северног дела Зедруна); ARGE AGN (Штрабаг и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;[33] Амштегова секција је 9. децембра 2009. године званично достављена власнику за опремање;[34] цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени[35]
  • Зедрун (8,6 km (5,3 mi) источне цеви и 8,7 km (5,4 mi) западне цеви у секцији одмах северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско (Билфингер, Импленија, Фрутигер и Импреза Пицароти);[36][37] финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;[38] цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању завршени су на Зедрун Норту; северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард 15. септембра 2011. године, што је датум одређен у распореду за изградњу[39]
  • Фаидо (13,4 km (8,3 mi) источне цеви и 13,6 km (8,5 mi) западне цеви у секцији од југа Зедруна до Фаида); радовима Конзорцијума TAT (Алпајн мејредер бау, CSC Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секција је доведена у оперативно стање[40]
  • Бодио (15,9 km (9,9 mi) источне цеви и 15,6 km (9,7 mi) западне цеви у секцији од Фаида до Бодија); радовима Конзорцијума TAT (Алпајн мејредер бау, CSC Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секција је доведена у оперативно стање;[40] цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању су завршени[35]

Смрти у току градње

Девет радника је изгубило свој живот за време изградње: један у амштешкој секцији, два у зедрунској секцији и по три у најјужнијој фаидској и бодиоској секцији.[17] То су били:

  • Андреас Рајхарт (33) из Гере (Немачка); прва жртва изградње тунела, погођен шипком за бушење која је пала са 700 метара, 8. јуна 2000.[41]
  • Жак ду Плој (23) из Јужне Африке; закопао га ископани материјал 12. марта 2002.[42]
  • Хаико Бујак (35) из Харбкеа (Немачка); погођен стеном 3. априла 2003.[43]
  • Алберт Гинцингер (37) из Маутерндорфа (Аустрија); згњечен калемом кабла који се преврнуо 11. септембра 2003.[44][45]
  • Андреа Асторино (31) из Италије и Салваторе ди Бендето (23) из Ђубјаска (Италија); погођени при удесу воза за транспорт ископаног материјала 21. јануара 2005.[46][47]
  • Торстен Елземан из Оберхаузена (Немачка); згнечио га воз за транспорт ископаног материјала 23. новембра 2006.[48]
  • Ханс Гамел из Немачке; испао из воза за проверу сигурносних система 24. јуна 2010.[49]
  • Ђузепе Лијуцо из Наза (Италија); пао са скеле 16. јуна 2012.[50]

Инаугурација

Дан пре инаугурације, 31. маја 2016. године, одржана је комеморација за деветоро људи који су погинили током изградње, у церемонији код северног улаза у Ерсфелду; комеморацију је предводио католички генерални викар и викар Евангелистичке реформисане регионалне цркве Ури [de].[17]

Тунел је 1. јуна 2016. године званично инаугурисан.[51] На северном улазу у Ерстфелд, швајцарски федерални председник Јохан Шнајдер-Аман говорио је о „великом кораку за Швајцарску али једнако битном и за наше суседе и остатак континента”, док је се преносом уживо емитовао говор министра за транспорт Дориса Лојтхарда са јужног улаза у Бодију. Част да се први провозају тунелом имале су стотине швајцарских грађана који су лутријом на извлачењу освојили карте, док су окупљени гости у Ерстфелду — укључујући немачку канцеларку Ангелу Меркел, француског председника Франсоу Оланда, италијанског премијера Матеа Ренција и аустријског канцелара Кристијана Керна — присуствовали програму отварања у ком су наступали плесачи, акробате, певачи и музичари који су прослављали алпску културу и историју.[52]

Контролни центар Полегио (јужни улаз) са приказаном секачком главом машине за бушење тунела (TBM)
Једна од машина за бушење тунела која се користила да би се направио овај тунел

Спецификације

  • Дужина:[3]
    • Западни тунел: 57,017 km (35,429 mi)
    • Источни тунел: 57,104 km (35,483 mi)
  • Укупна дужина свих тунела и окана: 151,840 km (94,35 mi)
  • Пречник сваке цеви са једним колосеком: 8,83—9,58 m (29,0—31,4 ft)
  • Растојање између тунела за попречне прелазе: око 325 m (1.066 ft)
  • Максимална висина материјала изнад тунела: 2.300 m (7.500 ft) [у Пиц Ваћири]
  • Почетак градње: 1993. (прва бушења), 1996. (припреме), 2003. (механичко ископавање)
  • Крај градње: 2016.
  • Пуштање у рад: мај 2016.
  • Укупан трошак: 9,74 милијарди франака[53] (ажурирано: октобар 2010.) [10,1 милијарди долара, 8,8 милијарди евра; 1,1 билиона динара]
  • Возова по дану: 200—250
  • Систем електрификације: 15 kV; 16,7 Hz
  • Сигурносна правила: Захтеви за безбедност на вагонима су слични као и код осталих швајцарских тунела, а пример је могућност да се премости кочница за случај опасности. Ово је у супротности са Ламаншом који има неколико јединствених сигурносних правила која се тичу возова направљених по наруџби.
  • Количина ископане стене: 28.200.000 t (31.100.000 short tons; 27.800.000 long tons),[54] [13.300.000 m3 or 17.400.000 cu yd; еквивалентно 5 пирамида у Гизи]
  • Број машина за бушење тунела (TBM): 4 Херенкнехт грипер TBM-а — машине са бројевима S-210 и S-211 радиле су северно од Бодија до Фаида и Зедруна и добиле су надимак Сиси и Хајди (редом); машине S-229 и S-230 радиле су јужно од Ерстфилда до Зедруна и биле су познате као Габи I и Габи  II
    • Укупна дужина: 440 m (1.440 ft) [укључујући и додатну опрему]
    • Укупна маса: 3.000 t (3.300 short tons; 3.000 long tons)
    • Снага: 5 MW
    • Макс. ископано у дану: 25—30 m (82—98 ft) [у одличним условима стена]
    • Укупна дужина ископана са TBM-ом: око 45 km (28 mi) [за сваку цев]
    • Произвођач: Херенкнехт из Шванауа (Немачка)

Види још

Напомене

  1. ^ Не укључујући подземне тунеле који леже близу површине.
  2. ^ Погледајте климатске табеле Алтдорфа и Гроноа, двају градова смештених у близини сваког од крајева тунела. Погледајте такође климатске дијаграме и нормалне вредности по станицама (MeteoSwiss).
  3. ^ Погледајте Swisstopo топографске мапе са слојевима подручја слива: map.geo.admin.ch.

Референце

  1. ^ „Commissioning”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard Ltd. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  2. ^ а б в „0 days until opening”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Project data – raw construction Gotthard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard Ltd. 1. 4. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  4. ^ Burmeister, Thomas (31. 5. 2016). „Rekordhalter St. Gotthard: Ein Tunnel als "Jahrhundertbauwerk"”. n-tv.de (на језику: немачком). Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  5. ^ Burmeister, Thomas (1. 6. 2016). „Jahrhundert-Bauwerk im Überblick: Der St.-Gotthard-Tunnel öffnet seine Pforten”. n-tv.de (на језику: немачком). Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  6. ^ а б „World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland”. BBC News. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  7. ^ „Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue Gotthard-Bahn nimmt Gestalt an” (PDF). Geomatik Schweiz. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  8. ^ а б „Wer hat die grösste Röhre” [Who has the longest tube]. Tages-Anzeiger (графичка анимација) (на језику: немачком). Zurich, Switzerland. 14. 4. 2016. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2016. 
  9. ^ „Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland”. BBC News. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  10. ^ Yücel, Erdem; Solak, Tülin (2005). Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future. CRC Press. стр. 485. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  11. ^ а б Malins, Richard (децембар 2010). „Crossing the Alps”. Modern Railways. London. стр. 79—81. ISSN 0026-8356. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 1. 6. 2016. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  12. ^ Monnat, Lucie (11. 12. 2014). „Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans”. 24 heures. Lausanne. Архивирано из оригинала 7. 1. 2016. г. Приступљено 7. 6. 2015. 
  13. ^ „Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010” (PDF). AlpTransit.ch. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 3. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  14. ^ а б „Swiss create world's longest tunnel”. BBC News. 15. 10. 2010. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2010. 
  15. ^ „Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 22. 8. 2011. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  16. ^ „Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe”. Gottardo2016.ch. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  17. ^ а б в „Memorial ceremony for deceased tunnel workers”. AlpTransit Gotthard AG. 31. 5. 2016. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  18. ^ Cendrowicz, Leo (20. 10. 2010). „Switzerland Celebrates World's Longest Rail Tunnel”. Time. time.com. Архивирано из оригинала 17. 8. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  19. ^ Clementi, Andrea (23. 10. 2011). „Authorities accused of Gotthard tunnel vision”. Swissinfo. Архивирано из оригинала 26. 12. 2014. г. Приступљено 11. 4. 2013. „... one year after the inauguration, the tunnel was already seeing 2.5 million vehicles [rising to about six million in 2011] annually. But the promise was forgotten.” 
  20. ^ „SBB-CFF-FFS Re 420 locomotive” (на језику: немачком). Lokifahrer.ch. 23. 8. 2010. Архивирано из оригинала 5. 1. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  21. ^ Prince, Martin F. (1. 5. 2000). „The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions”. Mountain Research and Development. 20 (2). Perth College, UK: Centre for Mountain Studies. стр. 192—194. ISSN 1994-7151. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  22. ^ Steinmann, Nicolas; Wuthrich, Bernard (1. 6. 2015). „Le Romand du Gothard”. Le Temps: 20. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  23. ^ „Status of the work”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 1. 11. 2011. Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  24. ^ „Overview Gotthard Base Tunnel”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2012. 
  25. ^ а б „Gotthard Base Tunnel: Driving complete”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 23. 3. 2011. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  26. ^ „Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina” (на језику: немачком). Press release, Swiss federal authorities. 16. 5. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  27. ^ Zirulnick, Ariel (15. 10. 2010). „Swiss tunnel: Workers drill through last few feet of rock, creating world's longest tunnel”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016.  Невалидан унос |deadurl=но (помоћ)
  28. ^ „Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world”. AlpTransit Gotthard AG. 15. 10. 2010. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  29. ^ Bedding, James (19. 2. 2013). „Switzerland's Gotthard Base train tunnel is redefining Europe”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  30. ^ „Test trains running on Gotthard Base Tunnel”. Global Rail News. 17. 12. 2013. Архивирано из оригинала 3. 2. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2013. 
  31. ^ „The construction of the century takes shape [Final sleeper for the railway infrastructure in the Gotthard]”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 31. 10. 2014. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  32. ^ „Celebrations as last piece of track is laid in record-breaking Gotthard rail tunnel”. Euronews.com. 31. 10. 2014. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2016. 
  33. ^ „Projektbeschrieb” (на језику: немачком). AGN Strabag. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 8. 10. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2010. 
  34. ^ „Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 10. 12. 2009. Архивирано из оригинала 15. 4. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  35. ^ а б „Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 31. 3. 2010. Архивирано из оригинала 15. 4. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  36. ^ „Transco Sedrun” (на језику: немачком). Transco. Архивирано из оригинала 29. 5. 2010. г. Приступљено 15. 10. 2010. 
  37. ^ Booth, Martina (29. 4. 2010). „Gotthard: A titanic tunnel”. New Civil Engineer. EMAP Publishing Limited. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  38. ^ „Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 15. 10. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  39. ^ „Installation of the railway systems in the north has begun”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 2. 9. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  40. ^ а б „St. Barbara Celebration 2012” (на језику: немачком). Consorzio TAT. Архивирано из оригинала 5. 6. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  41. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Andreas Reichhardt, † 8. Juni 2000” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  42. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Jacques Du Plooy, † 12. März 2002” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  43. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Heiko Bujack, † 3. April 2003” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  44. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Albert Ginzinger, † 11. September 2003” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  45. ^ Chapman, Matthias (12. 10. 2010). „Die Toten vom Gotthard”. Tages-Anzeiger (на језику: немачком). Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  46. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Andrea Astorino, † 21. Januar 2005” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  47. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Salvatore di Benedetto, † 21. Januar 2005” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  48. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Thorsten Elsemann, † 23. November 2006” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  49. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Hans Gammel, † 24. Juni 2010” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  50. ^ Venzin, Gieri (26. 5. 2016). „Giuseppe Liuzzo, † 16. Juni 2012” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  51. ^ „World's Longest Rail Tunnel Opens in Switzerland”. Swissinfo. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2016. 
  52. ^ „Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland”. BBC News. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  53. ^ „Switzerland has its record-breaking tunnel”. Swissinfo.ch. 15. 10. 2010. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  54. ^ Lieb, Rupert H. (2. 3. 2011). „Experience in Spoil Management on Conclusion of Excavations for the Gottard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2011. 

Литература

(Издање хрватског часописа Грађевинар из 2015. године, у ком Анђела Богдан описује почетке и разлоге због којих су инжењери предлагали градњу Готардског тунела још пре 70 година, потом напредну технологију која се користила за изградњу, проблеме на које су наилазили инжењери током 20 година рада на пројекту, те захтевне сигурносне прописе који нису дозвољавали ни најмања одступања и који су до свечаног отварања сви стављени на пробу да би се осигурала максимална безбедност путника и робе.)

Спољашње везе

Готардски базни тунел на Викимедијиној остави.
Рекорди
Најдужи тунел
2016—данас 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Готардски_базни_тунел&oldid=11894057”