Предраг Ђорђевић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Предраг Ђорђевић
Predrag Đorđević, Chelsea v Olympiakos match - 20080305.jpg
Предраг Ђорђевић
Лични подаци
Пуно име Предраг Ђорђевић
Датум рођења (1972-08-04)4. август 1972.(48 год.)
Место рођења Крагујевац, СФРЈ
Висина 1,84 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
Будућност Ресник
Раднички Крагујевац
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1990—1991 Раднички Крагујевац
1991—1992 Црвена звезда 5 (0)
1991—1992 Спартак Суботица 25 (3)
1993—1996 Панилијакос 119 (33)
1996—2009 Олимпијакос 343 (126)
Репрезентативна каријера**
1998—2006 СРЈ / СЦГ 37 (1)
* Датум актуелизовања: 23. јун 2020.
** Датум актуелизовања: 23. јун 2020.

Предраг Ђорђевић (Крагујевац, 4. август 1972) је бивши српски фудбалер и репрезентативац националне селекције. Последњих тринаест година је играо за грчки ФК Олимпијакос, где је био капитен и веома цењен играч. Сматран је најбољим негрчким играчем у историји клуба. Ожењен је Гркињом и има грчко држављанство (поред српског).

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да тренира у ФК Будућност из Ресника, одакле је прешао у крагујевачки Раднички.[1] Године 1991. постаје играч београдске Црвене звезде. Провео је једну сезону на позајмици у суботичком Спартаку, након чега се вратио у Црвену звезду. Како није имао велику минутажу у Црвеној звезди, у децембру 1992. одлази у Панилијакос, тадашњег трећелигаша у Грчкој.[2]

Са екипом Панилијакоса је од треће лиге стигао до највишег ранга, прве лиге Грчке,[2] да би 1996. године прешао у Олимпијакос. Одлучујућу улогу у трансферу Ђорђевића је имао Душан Бајевић, које се истог лета из АЕК-а преселио у Олимпијакос. Ђорђевић је остао запамћен као странац са најдужом каријером у Грчкој. За 13 година играња у елитној лиги освојио је са Олимпијакосом 12 титула, четири купа и један Суперкуп, што ниједном фудбалеру, домаћем или иностраном, пре тога није успело.[3]

Одиграо је 490 званичних мечева, на којима је постигао 123 гола. У категорији голгетера на клупском плану заузима четврто место, а други је стрелац на листи странаца, иза Пољака Криштофа Вазехе.[3]

Апсолутни је лидер по броју мечева одиграних у европским куповима са 83 наступа, од чега их је чак 62 одиграо у Лиги шампиона. На међународној сцени забележио је 15 голова, девет од тога у Лиги шампиона. Једини је играч грчког клуба који је био стрелац хет-трика у најјачем европском такмичењу (6:2 против Бајер Леверкузена 2002. године). Шутирао је укупно 67 пенала, а 56 их је реализовао. На дербијима против Панатинаикоса и АЕК никада није изашао као поражен када би се уписао у листу стрелаца.[3]

Играчку каријеру је завршио на крају сезоне 2008/09.[4]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију СР Југославије је дебитовао 2. септембра 1998. у пријатељској утакмици против Швајцарске. Укупно је у дресу националног тима Југославије и Србије и Црне Горе одиграо 37 мечева и постигао један погодатак. Једини гол у дресу репрезентације је постигао 5. септембра 2001. у мечу квалификација за Светско првенство 2002. против Словеније, резултат утакмице је био 1:1, а Ђорђевић је постигао изједначујући погодак.[5] Последњи меч у националном дресу одиграо је у Минхену против Обале Слоноваче (2:3) на Светском првенству 2006. године, када су „плави“ забележили и трећи пораз.[3]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Панилијакос[уреди | уреди извор]

Олимпијакос[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Предраг Ђорђевић - И без Звезде до звезда”. Вечерње новости. 4. 12. 2016. Приступљено 24. 6. 2020. 
  2. 2,0 2,1 „Маестро фудбала са цигаром: Србија га није довољно ценила, али јесте друга домовина, из оне Звезде преко треће лиге до грчког божанства”. Моцарт спорт. 19. 6. 2020. Приступљено 24. 6. 2020. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Предраг Ђорђевић”. reprezentacija.rs. Приступљено 24. 6. 2020. 
  4. ^ „Легенда одлази у легенду”. Данас. 10. 5. 2009. Приступљено 24. 6. 2020. 
  5. ^ „Југославија - Словенија 1:1 (0:1)”. arhiva.srbija.gov.rs. 5. 9. 2001. Приступљено 24. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]