Матеја Кежман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матеја Кежман
Матеја Кежман
Матеја Кежман
Лични подаци
Датум рођења (1979-04-12)12. април 1979.(38 год.)
Место рођења Земун, СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1995—1996
1996—1997
1997
1998
1998—2000
2000—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2008
2008—2009
2009—2010
2009
2011
2011
Земун
Раднички Пирот
Лозница
Сартид
Партизан
ПСВ Ајндховен
Челси
Атлетико Мадрид
Фенербахче
ПСЖ
ПСЖ
Зенит
Јужна Кина
БАТЕ Борисов
0 (0)
17 (11)
13 (5)
14 (4)
54 (33)
122 (105)
25 (4)
30 (8)
46 (20)
21 (3)
14 (2)
10 (2)
6 (2)
6 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2000—2006 Србија и Црна Гора 49 (17)

 * Датум актуелизовања: 23. јануар 2010.
** Датум актуелизовања: 23. јануар 2010.

Матеја Кежман (12. април 1979, Земун, СФРЈ) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Фудбалом је почео да се бави у Земуну а праву афирмацију је стекао у Партизану са којим је био најбољи стрелац лиге. Након београдских црно-белих игра за ПСВ Ајндховен где наставља да буде ефикасан и постаје најбољи стрелац и у Холандији. Након ПСВ-а прелази у Челси код тренера Муриња а након тога је играо за Атлетико Мадрид, Фенербахче, ПСЖ, Зенит а каријеру је завршио у БАТЕ Борисову.

За репрезентацију СРЈ и СЦГ је у периоду од 2000. до 2006. године одиграо 49 утакмица и постигао 17 голова. Играо је на Европском првенству 2000. године у Белгији и Холандији и на Светском првенству 2006. године у Немачкој.

Каријера[уреди]

Клупска[уреди]

Попут свог оца Златка, који је био дугогодишњи голман ФК Галеника (данашњи ФК Земун), и Матеја је почео каријеру у истом клубу, али је још као јако млад променио неколико клубова у Србији - Раднички из Пирота, Лозница, Сартид из Смедерева. У лето 1998. постаје члан Партизана, а у срца навијача "црно-белих" ушао је када је у дербију против Црвене звезде у сезони 1998/99. постигао гол у последњем минуту, који је Партизану донео победу од 2:1.[1] Убрзо постаје најбољи нападач Партизана, тресе мреже ривала и у домаћем првенству и у Европи. Са Партизаном је освојио титулу првака 1998/99. године. У сезони 1999/00. је на 32 утакмице постигао 27 голова и постао најбољи стрелац лиге.

У лето 2000. године Кежман прелази у ПСВ из Ајндховена.[2] Већ у првој сезони постаје најбољи стрелац холандске прве лиге постигавши 24 гола у 33 утакмице. У Ајндховену добија надимак Бетмен по називу песме која је емитована сваки пут када је постизао голове. За екипу ПСВ-а је постигао 81 гол у наредне три године, а 2001, 2003. и 2004. био је и најбољи стрелац Холандског шампионата.

Након ПСВ-а, у лето 2004. прелази у ФК Челси из Лондона,[3] у коме није успео да се наметне тренеру Мурињу. Статистички гледано, у 25 мечева за лондонски клуб постигао је 4 погодака, мада је ретко почињао као стартер. Са Челзијем осваја првенство и Лига куп. Од сезоне 2005/06. постаје члан Атлетика из Мадрида, и на 30 мечева постиже 8 голова.

На лето 2006. прелази у турски фудбалски клуб Фенербахче[4] у коме је на 46 првенствених сусрета постигао 20 погодака.

У августу 2008. постаје нови члан француског Пари Сен Жермена,[5] али не успева да се наметне тренерима у француском клубу. Кежман је за "свеце" одиграо укупно 23 меча и постигао три гола, али је углавном пунио странице француске штампе због сукоба са тренером, и бројних инцидената међу којима и бацање дреса ПСЖ-а.[6] Добитник је француске "Оловне лопте" за 2009. годину - "награде" која се додељује најлошијем фудбалеру године у Француској, а "кандидате" бирају тамошњи медији. Кежман је добио чак 1.500 гласова више од другопласираног репрезентативца Обале Слоноваче Кадера Кеите, који је из Лиона прешао у Галатасарај.[7]

У септембру 2009. одлази на позајмицу у руски Зенит из Санкт Петерсбурга[8] и на 10 првенствених утакмица постигао је два гола, што није било задовољило челнике Зенита који нису откупили уговор са ПСЖ, па је од јануара 2010. поново носио дрес париских "светаца".

Крајем јануара 2011. потписао четворомесечни уговор са клубом Јужна Кина из Хонг Конга[9] и својој екипи голом у финалу донео Куп Хонг Конга,[10] док су у првенству заузели друго место. Краткотрајни ангажман Кежмана биће упамћен и по томе што је назвао Куп азијске фудбалске конфедерације "глупим" и "најгорим такмичењем у којем је играо".[11] Последњег дана летњег прелазног рока, у августу 2011. потписује уговор са белоруским шампионом БАТЕ Борисов,[12] који је те сезоне играо у Лиги шампиона па се тако Кежман придружио Дарку Ковачевићу и постао други фудбалер који је у Лиги шампиона наступао за четири различита клуба.

Репрезентативна[уреди]

Први наступ у репрезентацији СР Југославије је имао у пријатељском мечу против Кине, у мају 2000. године, у коме је и постигао гол. Селектор Вујадин Бошков је уврстио Кежмана у тим за Европско првенство у фудбалу 2000. у Белгији и Холандији, али је у јединој утакмици коју је одиграо против Норвешке добио црвени картон након непуна два минута игре због старта над Ериком Микландом.[13]

Кежман прославља гол против Босне и Херцеговине

Матеја Кежман је под селектором Илијом Петковићем постао носилац репрезентације и један је од најзаслужнијих за пласман СЦГ на Светско првенство у Немачкој 2006. пошто је у квалификацијама постигао 5 голова, укључујући одлучујуће против Шпаније и Босне и Херцеговине. Међутим, репрезентација је на СП доживела дебакл и заузела последње, 32. место, а Кежман је искључен у поразу Србије и Црне Горе од Аргентине 6:0 и означен као један од криваца за лош успех репрезентације.

Нови селектор репрезентације Србије Хавијер Клементе није позивао Кежмана у репрезентацију, иако је Кежман више пута истицао да жели да игра и да је неправедно уклоњен. После дебакла наше репрезентације у квалификацијама за ЕП 2008. на место селектора долази Мирослав Ђукић, а касније и Радомир Антић али га и они нису позивали у репрезентацију.

Занимљивости[уреди]

Фебруара 2014. је купио стан за породицу са шесторо деце која је до тада живела у статусу подстанара.[14]

Статистика[уреди]

Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Европа/Азија Остало[а] Укупно
Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол.
Партизан 1998/99 22 6 6 2 5 0 0 0 33 8
1999/00 32 27 2 2 7 6 0 0 41 35
ПСВ Ајндховен 2000/01 33 24 4 3 11 4 1 0 49 31
2001/02 27 15 2 1 11 3 1 1 41 20
2002/03 33 35 3 4 6 0 1 1 43 40
2003/04 29 31 1 0 12 6 1 1 43 38
Челси 2004/05 25 4 3 1 4 2 9 0 0 0 41 7
Атлетико Мадрид 2005/06 30 8 3 2 0 0 0 0 33 10
Фенербахче 2006/07 24 9 2 0 7 2 0 0 33 11
2007/08 22 11 4 5 9 2 1 1 36 19
Пари Сен Жермен 2008/09 21 3 2 2 4 0 8 3 0 0 35 8
Зенит Санкт Петербург 2009 10 2 0 0 0 0 0 0 10 2
Пари Сен Жермен 2009/10 13 2 2 0 0 0 0 0 0 0 15 2
2010/11 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 3 0
Јужна Кина 2010/11 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
БАТЕ Борисов 2011/12 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Каријера укупно 322 177 34 22 8 2 86 26 6 4 456 231

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Партизан
ПСВ Ајндховен
Челси
Фенербахче
Париз Сен Жермен
Јужна Кина
БАТЕ Борисов

Индивидуални[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Укључује друга такмичења као што су Суперкуп Холандије, Турске и Француске.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]