Звонимир Вукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Звонимир Вукић

Vukic.JPG

Лични подаци
Датум рођења 19. јул 1979.
Место рођења Зрењанин, СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција офанизивни везни
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1996-1998
1998-2000
2000-2003
2003-2008
2005-2006
2006
2008-2011
2011-2012
2013-
Пролетер Зрењанин
Атлетико Мадрид Б
Партизан
Шахтјор Доњецк
Портсмут
Партизан
Москва
Партизан
ПАОК
36 0(3)
40 0(4)
86 (44)
73 (12)
09 0(1)
02 0(0)
27 0(5)
34 (16)
013 (5)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2003-2006 Србија и Црна Гора 26 (6)

* Датум актуелизовања: 11. мај 2013.
** Датум актуелизовања:

Звонимир Вукић (рођен 19. јула 1979. године у Зрењанину, СФР Југославија) је српски фудбалер и бивши репрезентативац. Тренутно игра за ПАОК из Солуна.

Каријера[уреди]

Вукић је каријеру почео у Пролетеру из Зрењанина, где је прошао све млађе категорије и дебитовао за први тим са свега 17 година током сезоне 1996/97. Постао је првотимац и добрим партијама привукао пажњу многих домаћих и страних клубова. Године 1998. потписује за Атлетико Мадрид. Две сезоне је играо у Б тиму, који се такмичио у другој лиги, али никада није добио шансу у првом тиму.

У априлу 2000. се враћа у Србију и потписује за Партизан.[1] У дресу црно-белих доживео је праву афирмацију. Играо је четири сезоне, постигавши 52 гола у свим такмичењима. Био је најбољи стрелац националног првенства у сезони 2002/03. са 22 постигнута гола.[2]

У лето 2003. потписује петогодишњи уговор са украјинским Шахтјором.[3] У својој првој сезони у клубу, постигао је 13 голова и био најбољи стрелац свог тима у свим такмичењима. У наредној сезони дебитовао је у Лиги Шампиона.

У августу 2005. био је позајмљен премијерлигашу Портсмуту. Свој једини гол у дресу Портсмута постигао је 29. октобра 2005. против Сандерленда.[4] Након одласка тренера Алана Перена и повратка Харија Реднапа, добијао је све мању минутажу и напустио клуб. У јануару 2006. се вратио у Партизан као позајмљен играч до краја сезоне 2005/06.[5] Нажалост на пријатељској утакмици против Урала сломио је ногу[6] и након дуге паузе успео је да одигра само два меча у шампионату.

Након што му је истекао уговор са Шахтјором, у лето 2008. потписао је са екипом Москве. У украјинском клубу су тврдили да Вукић има још годину дана уговор са њима и тражили су обештећење од милион евра, али је ФИФА ипак одлучила да може да пређе као слободан играч.[7] На свом дебију 2. новембра 2008. против екипе Терека, постигао је гол. Након што је клуб банкротирао 2010. постао је слободан играч.

Трећи повратак у Партизан[уреди]

У јануару 2011, након што је неколико месеци тренирао са Партизаном, Вукић се по трећи пут враито међу црно-беле потписавши једногодишњи уговор.[8] Узео је број 80, и био је званично представљен на конференцији за новинаре са Принцом Тејгом.[9] Играо је променљиво током другог дела сезоне 2010/11, због паузе од годину дана без фудбала.

Пред почетак сезоне 2011/12. Вукић је узео свој стари број 10.[10] Отворио је сезону голом против Шкендије, у квалификацијама за Лигу шампиона. Ипак током августа је био у лошој форми, након чега је испао из стартне поставе. Вукић се вратио у стартну поставу крајем септембра, и постигао гол у купу против Новог Пазара.[11] Дана 15. октобра 2011, у својој првој лигашкој утакмици после шест кола, постигао је два гола за победу од 2-0 над Спартаком из Суботице.[12] У наредних месец дана, постигао је још пет голова, три у лиги и два у купу. Дана 26. новембра 2011, Вукић је постигао уводни гол на Маракани у победи од 2-0 против вечитог ривала, што је навело опет навијаче да га заволе.[13] У последња два кола јесењег дела шампионата постигао је још два гола и тако завршио сјајне партије током јесени 2011.

У јануару 2012. продужио је уговор са Партизаном на још једну годину.[14][15] На крају сезоне освојио је још једну титулу са црно-белима. Постигао је укупно 13 голова у Суперлиги Србије, и био други стрелац лиге иза Дарка Спалевића.

Током припрема 2012. ушао је у сукоб са тренером Вермезовићем, након чега није играо већ је самостално тренирао.[16] Након истека уговора са Партизаном, у јануару 2013. потписао је за солунски ПАОК.[17]

Репрезентација[уреди]

Вукић је одиграо 26 утакмица за репрезентацију СЦГ у периоду између 2003 и 2006. Свој деби имао је 12. фебруара 2003. на утакмици са Азербејџаном. Касније те године, 11. октобра 2003, постигао је свој први гол у националном дресу, против Велса на стадиону Миленијум у Кардифу.[18]

Играо је сјајно током квалификација за Светско првенство 2006, постигавши 4 гола. Иако је био у процесу опоравка од повреде ипак је путовао на Светско првенство, где је ушао са клупе на једном мечу.

Голови за репрезентацију[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. октобар 2003. Кардиф, Велс Застава Велса Велс 1-0 3-2 Квалификације за Европско првенство 2004.
2. 16. новембар 2003. Плоцк, Пољска Застава Пољске Пољска 2-3 3-4 Пријатељска
3. 4. септембар 2004. Серавале, Сан Марино Застава Сан Марина Сан Марино 1-0 3-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
4. 13. октобар 2004. Београд, Србија Застава Сан Марина Сан Марино 5-0 5-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
5. 17. новембар 2004. Брисел, Белгија Застава Белгије Белгија 1-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
6. 8. октобар 2005. Вилњус, Литванија Застава Литваније Литванија 2-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2006.

Извори[уреди]

  1. ^ „Martinović i Nedović od leta u Partizanu?“. glas-javnosti.rs. 27. 4. 2000. Приступљено 4. 12. 2011.. 
  2. ^ „Zvonimir Vukić: 'Rano je za priču o odlasku!'“. b92.net. 26. 5. 2003. Приступљено 2. 8. 2012.. 
  3. ^ „Shakhtar shell out for Vukic“. uefa.com. 6. 6. 2003. Приступљено 26. 3. 2012.. 
  4. ^ „Sunderland 1-4 Portsmouth“. bbc.co.uk. 29. 10. 2005. Приступљено 1. 9. 2009.. 
  5. ^ „Vukić konačno potpisao za Partizan“. mondo.rs. 30. 1. 2006. Приступљено 12. 5. 2013.. 
  6. ^ „Vukić teže povređen!“. novosti.rs. 5. 2. 2006. Приступљено 12. 5. 2013.. 
  7. ^ „Вукичу разрешили выступать за «Москву»“ (на Russian). sport.mail.ru. 16. 10. 2008. Приступљено 26. 3. 2012.. 
  8. ^ „B92: Vukić ponovo u Partizanu“ (на Serbian). b92.net. 31. 1. 2011. Приступљено 31. 1. 2011.. 
  9. ^ „Tagoe i Vukić za jači Partizan!“. mondo.rs. 31. 1. 2011. Приступљено 8. 1. 2012.. 
  10. ^ „Vukić uzeo Moreirinu "desetku"“. smedia.rs. 18. 6. 2011. Приступљено 2. 8. 2012.. 
  11. ^ „KUP: Partizan rutinski kroz Novi Pazar“ (на Serbian). mondo.rs. 21. 9. 2011. Приступљено 12. 12. 2011.. 
  12. ^ „Dva gola Vukića za trijumf Partizana“ (на Serbian). novosti.rs. 15. 10. 2011. Приступљено 4. 12. 2011.. 
  13. ^ „Ocene - Osporavani izrasli u junake...“ (на Serbian). sportske.net. 26 November 2011 Приступљено 27 November 2011. 
  14. ^ „Vukić produžio ugovor!“ (на Serbian). partizan.rs. 24. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012.. 
  15. ^ „Vukić ostaje u Partizanu“ (на Serbian). b92.net. 24. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012.. 
  16. ^ „Sukob između Vermezovića i Vukića?“. b92.net. 10. 8. 2012. Приступљено 12. 5. 2013.. 
  17. ^ „Ο Zvonimir Vukić στον ΠΑΟΚ“ (на Greek). paokfc.gr. 30. 1. 2013. Приступљено 30. 1. 2013.. 
  18. ^ „Serbia complete Wales double“. bbc.co.uk. 11. 10. 2003. Приступљено 8. 1. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :