Младен Крстајић
![]() Младен Крстајић, 2018. године | |||
Лични подаци | |||
---|---|---|---|
Пуно име | Младен Крстајић[1] | ||
Датум рођења | [1] 4. март 1974. | ||
Место рођења | Зеница, СФР Југославија | ||
Висина | 1,91 м[1] | ||
Позиција | одбрамбени играч | ||
Клупске информације | |||
Тренутни клуб |
ТСЦ Бачка Топола (шеф стручног штаба) | ||
Јуниорска каријера | |||
1984—1992 | Челик Зеница | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1992—1993 | Сента | 15 | (1) |
1993—1995 | Кикинда | 48 | (2) |
1996—2000 | Партизан | 84 | (7) |
2000—2004 | Вердер Бремен | 112 | (11) |
2004—2009 | Шалке 04 | 131 | (7) |
2009—2011 | Партизан | 43 | (3) |
Репрезентативна каријера | |||
1999—2008 | СРЈ / СЦГ / Србија | 59 | (2) |
Тренерска каријера | |||
2017—2019 | Србија | ||
2021— | ТСЦ Бачка Топола |
Младен Крстајић (Зеница, 4. март 1974) је бивши српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер. Тренутно води екипу ТСЦ-a.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Крстајић је поникао у млађим категоријама Челика из Зенице (1984–1992), а у јеку ратних сукоба 1992. године долази у Кикинду.[2] Као сениорски фудбалер је дебитовао у Сенти одакле након пола године прелази у ОФК Кикинду, који је у то време био члан Прве Б лиге.
Након запажених партија у дресу Кикинде, интересовање за њега су показали Партизан и Црвена звезда. Крстајић се одлучио за Партизан, клуб за који је навијао. Ускоро постаје првотимац "црно-белих" и игра на позицији левог бека, а касније прелази на позицију штопера. С Партизаном осваја три титуле првака (1995/96, 1996/97, 1998/99) и један национални куп (1997/98). Из тог периода остала је упамћена његова партија против Ријеке у квалификацијама за Лигу шампиона 1999/00, када је са два гола донео победу Партизану од 3:1.[3]
У лето 2000. године Крстајић добија позив из Немачке и прелази у Вердер Бремен где са успехом наступа четири сезоне а у сезони 2003/04. осваја са тимом из Бремена „дуплу круну“ (Бундеслигу и немачки куп). Већ наредне сезоне постаје члан Шалкеа за који наступа наредних пет сезона и постаје капитен.[4] За све време проведено у Немачкој, Крстајић је изградио статус једног од најбољих одбрамбених играча Бундеслиге.
У лето 2009. Крстајић се враћа у Партизан,[5] и у првој сезони осваја још једну титулу првака са „црно-белима“, док је у другој освојио „дуплу круну“ (првенство и куп).
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За репрезентацију СРЈ, СЦГ и Србије је одиграо 59 утакмица и постигао два гола. Дебитовао је 5. септембра 1999. у квалификацијама за ЕП 2000 против БЈР Македоније (3:1) у Београду. У квалификацијама за СП 2006 био је стандардни члан „чувене одбрамбене четворке“ (Немања Видић, Младен Крстајић, Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић) која је у квалификацијама примила само један погодак.
Након неуспеха репрезентације Србије и Црне Горе на СП 2006, најавио је повлачење из репрезентације, али је на наговор председника ФСС Звездана Терзића и селектора Хавијер Клементеа, пристао да помогне новоформираној репрезентацији Србије у квалификацијама за ЕП 2008, а потом је одиграо и неколико сусрета у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци.[6]
Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]
# | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 1. септембар 2001. | Базел | ![]() |
1:2 | 1:2 | Квалификације за Светско првенство 2002. |
2. | 21. август 2002. | Сарајево | ![]() |
0:1 | 0:2 | Пријатељска утакмица |
Тренерска каријера[уреди | уреди извор]
Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након смене Муслина добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.[7]
Под Крстајићевим вођством, репрезентација Србије је на Светском првенству у Русији елиминисана након групне фазе.[8] Остварена је победа над Костариком и порази од Швајцарске и Бразила.[8] "Орлови" су затим, са Крстајићем на челу, освојили Групу 4 Лиге Ц Лиге нација, испред Румуније, Црне Горе и Литваније.[9] То је дало другу шансу Србији да избори пласман на Европско првенство, ако то не учини путем квалификација.[9] У квалификацијама за Европско првенство, репрезентација Србије је у првом колу освојила бод против Португала у Лисабону,[10] а затим је доживела тежак пораз на гостовању Украјини (5:0).[11] Три дана након овог пораза, Србија је у Београду савладала Литванију са 4:1 у трећем колу квалификација али то ипак није помогло Крстајићу да остане селектор. Званично је смењен са селекторске функције 13. јуна 2019. године.[9] Крстајић је водио национални тим на 19 утакмица и остварио учинак од девет победа, пет ремија и пет пораза.[12]
Дана 4. јануара 2021. је постављен за тренера ТСЦ-a из Бачке Тополе.[13]
Административна каријера[уреди | уреди извор]
Током лета 2011. Младен Крстајић је постао спортски директор Партизана, али је после јавно изнесених критика на рачун председника клуба Драгана Ђурића, смењен од Ђурићевог управног одбора крајем исте године.[14]
У 2015. години Крстајић је постао нови председник ФК Радник из Бијељине.[15] Клуб из Семберије је под његовим руководством остварио историјске резултате, освојио Куп БиХ и изборио премијерни наступ у Европи.
Трофеји[уреди | уреди извор]
Партизан[уреди | уреди извор]
- Првенство СР Југославије (3) : 1995/96, 1996/97, 1998/99.
- Првенство Србије (2) : 2009/10, 2010/11.
- Куп СР Југославије (1) : 1997/98.
- Куп Србије (1) : 2010/11.
Вердер[уреди | уреди извор]
- Првенство Немачке (1) : 2003/04.
- Куп Немачке (1) : 2003/04.
Шалке[уреди | уреди извор]
- Лига куп Немачке (1) : 2005.
Приватан живот[уреди | уреди извор]
Ожењен је Љубицом и има троје деце. Бави се пољопривредом и производњом ракије.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „2006 FIFA World Cup Germany List of Players” (PDF). FIFA. стр. 24. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 06. 2019. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ „Младен Крстајић: Дани су ми овде некако исти”. b92.net. 26. 12. 2007. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ „Партизан након 3-1 чак охрабрује Ријеку”. monitor.hr. 30. 7. 1999. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2018. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ „Младен Крстајић нови капитен Шалкеа”. b92.net. 19. 3. 2009. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ „Младен Крстајић поново у Партизану”. B92. Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ „Mladen Krstajić!”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Младен Крстајић води "орлове" на Мундијалу”. sport.blic.rs. 29. 12. 2017. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ а б „Ipak je to Brazil, Srbija se u grupi oprostila od Mundijala!”. b92.net. 27. 6. 2018. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ а б в „Mladen Krstajić više nije selektor Srbije!”. b92.net. 13. 6. 2019. Приступљено 13. 6. 2019.
- ^ „Spektakl u Lisabonu – "Orlovima" bod protiv Portugala!”. b92.net. 25. 3. 2019. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Ukrajina ponizila Srbiju – 5:0 u Lavovu!”. b92.net. 7. 6. 2019. Приступљено 4. 1. 2020.
- ^ „Smenjen Mladen Krstajić!”. mondo.rs. 13. 6. 2019. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Promovisan novi šef stručnog štaba – Mladen Krstajić”. ТСЦ Бачка Бачка Топола, званична презентација. 4. 1. 2021. Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Крстајић: Ђурићу, дај оставку!”. sport.blic.rs. Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ „Крстајић на челу Радника из Бијељине”. mondo.rs. 23. 1. 2015. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА - МЛАДЕН КРСТАЈИЋ: Немам проблем да седнем на гајбу и попијем пиво са мојим трактористима
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Младен Крстајић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Рођени 1974.
- Зеничани
- Српски спортисти из Босне и Херцеговине
- Српски фудбалери
- Фудбалери Сенте
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Вердер Бремена
- Фудбалери Шалкеа 04
- Фудбалери Суперлиге Србије
- Фудбалери Бундеслиге
- Фудбалери на Светском првенству 2006.
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Српски фудбалски тренери
- Селектори фудбалске репрезентације Србије
- Селектори на Светском првенству у фудбалу 2018.