Младен Крстајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Младен Крстајић
Ser-Swi (21) - cropped.jpg
Младен Крстајић, 2018. године
Лични подаци
Пуно име Младен Крстајић[1]
Датум рођења (1974-03-04)4. март 1974.(46 год.)[1]
Место рођења Зеница, СФР Југославија
Висина 1,91 м[1]
Позиција одбрамбени играч
Клупске информације
Тренутни клуб
ТСЦ Бачка Топола
(шеф стручног штаба)
Јуниорска каријера
1984—1992 Челик Зеница
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—1993 Сента 15 (1)
1993—1995 Кикинда 48 (2)
1996—2000 Партизан 84 (7)
2000—2004 Вердер Бремен 112 (11)
2004—2009 Шалке 04 131 (7)
2009—2011 Партизан 43 (3)
Репрезентативна каријера
1999—2008 СРЈ / СЦГ / Србија 59 (2)
Тренерска каријера
2017—2019 Србија
2021— ТСЦ Бачка Топола

Младен Крстајић (Зеница, 4. март 1974) је бивши српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер. Тренутно води екипу ТСЦ-a.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Крстајић је поникао у млађим категоријама Челика из Зенице (1984–1992), а у јеку ратних сукоба 1992. године долази у Кикинду.[2] Као сениорски фудбалер је дебитовао у Сенти одакле након пола године прелази у ОФК Кикинду, који је у то време био члан Прве Б лиге.

Након запажених партија у дресу Кикинде, интересовање за њега су показали Партизан и Црвена звезда. Крстајић се одлучио за Партизан, клуб за који је навијао. Ускоро постаје првотимац "црно-белих" и игра на позицији левог бека, а касније прелази на позицију штопера. С Партизаном осваја три титуле првака (1995/96, 1996/97, 1998/99) и један национални куп (1997/98). Из тог периода остала је упамћена његова партија против Ријеке у квалификацијама за Лигу шампиона 1999/00, када је са два гола донео победу Партизану од 3:1.[3]

У лето 2000. године Крстајић добија позив из Немачке и прелази у Вердер Бремен где са успехом наступа четири сезоне а у сезони 2003/04. осваја са тимом из Бремена „дуплу круну“ (Бундеслигу и немачки куп). Већ наредне сезоне постаје члан Шалкеа за који наступа наредних пет сезона и постаје капитен.[4] За све време проведено у Немачкој, Крстајић је изградио статус једног од најбољих одбрамбених играча Бундеслиге.

У лето 2009. Крстајић се враћа у Партизан,[5] и у првој сезони осваја још једну титулу првака са „црно-белима“, док је у другој освојио „дуплу круну“ (првенство и куп).

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију СРЈ, СЦГ и Србије је одиграо 59 утакмица и постигао два гола. Дебитовао је 5. септембра 1999. у квалификацијама за ЕП 2000 против БЈР Македоније (3:1) у Београду. У квалификацијама за СП 2006 био је стандардни члан „чувене одбрамбене четворке“ (Немања Видић, Младен Крстајић, Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић) која је у квалификацијама примила само један погодак.

Након неуспеха репрезентације Србије и Црне Горе на СП 2006, најавио је повлачење из репрезентације, али је на наговор председника ФСС Звездана Терзића и селектора Хавијер Клементеа, пристао да помогне новоформираној репрезентацији Србије у квалификацијама за ЕП 2008, а потом је одиграо и неколико сусрета у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци.[6]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 1. септембар 2001. Базел   Швајцарска 1:2 1:2 Квалификације за Светско првенство 2002.
2. 21. август 2002. Сарајево  Босна и Херцеговина 0:1 0:2 Пријатељска утакмица

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након смене Муслина добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.[7]

Под Крстајићевим вођством, репрезентација Србије је на Светском првенству у Русији елиминисана након групне фазе.[8] Остварена је победа над Костариком и порази од Швајцарске и Бразила.[8] "Орлови" су затим, са Крстајићем на челу, освојили Групу 4 Лиге Ц Лиге нација, испред Румуније, Црне Горе и Литваније.[9] То је дало другу шансу Србији да избори пласман на Европско првенство, ако то не учини путем квалификација.[9] У квалификацијама за Европско првенство, репрезентација Србије је у првом колу освојила бод против Португала у Лисабону,[10] а затим је доживела тежак пораз на гостовању Украјини (5:0).[11] Три дана након овог пораза, Србија је у Београду савладала Литванију са 4:1 у трећем колу квалификација али то ипак није помогло Крстајићу да остане селектор. Званично је смењен са селекторске функције 13. јуна 2019. године.[9] Крстајић је водио национални тим на 19 утакмица и остварио учинак од девет победа, пет ремија и пет пораза.[12]

Дана 4. јануара 2021. је постављен за тренера ТСЦ-a из Бачке Тополе.[13]

Административна каријера[уреди | уреди извор]

Током лета 2011. Младен Крстајић је постао спортски директор Партизана, али је после јавно изнесених критика на рачун председника клуба Драгана Ђурића, смењен од Ђурићевог управног одбора крајем исте године.[14]

У 2015. години Крстајић је постао нови председник ФК Радник из Бијељине.[15] Клуб из Семберије је под његовим руководством остварио историјске резултате, освојио Куп БиХ и изборио премијерни наступ у Европи.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Вердер[уреди | уреди извор]

Шалке[уреди | уреди извор]

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је Љубицом и има троје деце. Бави се пољопривредом и производњом ракије.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „2006 FIFA World Cup Germany List of Players” (PDF). FIFA. стр. 24. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 06. 2019. Приступљено 8. 6. 2019. 
  2. ^ „Младен Крстајић: Дани су ми овде некако исти. b92.net. 26. 12. 2007. Приступљено 20. 2. 2018. 
  3. ^ „Партизан након 3-1 чак охрабрује Ријеку”. monitor.hr. 30. 7. 1999. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2018. Приступљено 20. 2. 2018. 
  4. ^ „Младен Крстајић нови капитен Шалкеа”. b92.net. 19. 3. 2009. Приступљено 20. 2. 2018. 
  5. ^ „Младен Крстајић поново у Партизану”. B92. Приступљено 28. 12. 2011. 
  6. ^ „Mladen Krstajić!”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 1. 2021. 
  7. ^ „Младен Крстајић води "орлове" на Мундијалу”. sport.blic.rs. 29. 12. 2017. Приступљено 20. 2. 2018. 
  8. ^ а б „Ipak je to Brazil, Srbija se u grupi oprostila od Mundijala!”. b92.net. 27. 6. 2018. Приступљено 4. 1. 2021. 
  9. ^ а б в „Mladen Krstajić više nije selektor Srbije!”. b92.net. 13. 6. 2019. Приступљено 13. 6. 2019. 
  10. ^ „Spektakl u Lisabonu – "Orlovima" bod protiv Portugala!”. b92.net. 25. 3. 2019. Приступљено 4. 1. 2021. 
  11. ^ „Ukrajina ponizila Srbiju – 5:0 u Lavovu!”. b92.net. 7. 6. 2019. Приступљено 4. 1. 2020. 
  12. ^ „Smenjen Mladen Krstajić!”. mondo.rs. 13. 6. 2019. Приступљено 4. 1. 2021. 
  13. ^ „Promovisan novi šef stručnog štaba – Mladen Krstajić”. ТСЦ Бачка Бачка Топола, званична презентација. 4. 1. 2021. Приступљено 4. 1. 2021. 
  14. ^ „Крстајић: Ђурићу, дај оставку!”. sport.blic.rs. Приступљено 28. 12. 2011. 
  15. ^ „Крстајић на челу Радника из Бијељине”. mondo.rs. 23. 1. 2015. Приступљено 20. 2. 2018. 
  16. ^ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА - МЛАДЕН КРСТАЈИЋ: Немам проблем да седнем на гајбу и попијем пиво са мојим трактористима

Спољашње везе[уреди | уреди извор]