Младен Крстајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Младен Крстајић
Ser-Swi (37).jpg
Лични подаци
Пуно име Младен Крстајић[1]
Датум рођења (1974-03-04)4. март 1974. (46 год.)[1]
Место рођења Зеница, СФР Југославија
Висина 1,91 м[1]
Позиција одбрамбени играч
Јуниорска каријера
1984—1992 Челик Зеница
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—1993
1993—1995
1996—2000
2000—2004
2004—2009
2009—2011		 Сента
Кикинда
Партизан
Вердер Бремен
Шалке 04
Партизан		 15
48
84
112
131
43		 (1)
(2)
(7)
(11)
(7)
(3)
Репрезентативна каријера**
1999—2008 СРЈ / СЦГ / Србија 59 (2)
Тренерска каријера
2017—2019 Србија
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Младен Крстајић (рођен 4. марта, 1974. у Зеници, СФР Југославија) је бивши српски фудбалер и државни репрезентативац.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Крстајић је поникао у млађим категоријама Челика из Зенице (1984–1992), а у јеку ратних сукоба 1992. године долази у Кикинду.[2] Као сениорски фудбалер је дебитовао у Сенти одакле након пола године прелази у ОФК Кикинду, који је у то време био члан Прве Б лиге.

Након запажених партија у дресу Кикинде, интересовање за њега су показали Партизан и Црвена звезда. Крстајић се одлучио за Партизан, клуб за који је навијао. Ускоро постаје првотимац "црно-белих" и игра на позицији левог бека, а касније прелази на позицију штопера. С Партизаном осваја три титуле првака (1995/96, 1996/97, 1998/99) и један национални куп (1997/98). Из тог периода остала је упамћена његова партија против Ријеке у квалификацијама за Лигу шампиона 1999/00, када је са два гола донео победу Партизану од 3-1.[3]

У лето 2000. године Крстајић добија позив из Немачке и прелази у Вердер Бремен где са успехом наступа четири сезоне а у сезони 2003/04. осваја са тимом из Бремена „дуплу круну“ (Бундеслигу и немачки куп). Већ наредне сезоне постаје члан Шалкеа за који наступа наредних пет сезона и постаје капитен.[4] За све време проведено у Немачкој, Крстајић је изградио статус једног од најбољих одбрамбених играча Бундеслиге.

У лето 2009. Крстајић се враћа у Партизан,[5] и у првој сезони осваја још једну титулу првака са „црно-белима“, док је у другој освојио „дуплу круну“ (првенство и куп).

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију СРЈ, СЦГ и Србије је одиграо 59 утакмица и постигао 2 гола. Дебитовао је 5. септембра 1999. у квалификацијама за ЕП 2000 против БЈР Македоније (3:1) у Београду. У квалификацијама за СП 2006 био је стандардни члан „чувене одбрамбене четворке“ (Немања Видић, Младен Крстајић, Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић) која је у квалификацијама примила само један погодак.

Након неуспеха репрезентације Србије и Црне Горе на СП 2006, најавио је повлачење из репрезентације, али је на наговор председника ФСС Звездана Терзића и селектора Хавијер Клементеа, пристао да помогне новоформираној репрезентацији Србије у квалификацијама за ЕП 2008, а потом је одиграо и неколико сусрета у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци.

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 1. септембар 2001. Базел   Швајцарска 1:2 1:2 Квалификације за Светско првенство 2002.
2. 21. август 2002. Сарајево  Босна и Херцеговина 0:1 0:2 Пријатељска утакмица

Након играчке каријере[уреди | уреди извор]

Током лета 2011. Младен Крстајић је постао спортски директор Партизана, али је после јавно изнесених критика на рачун председника клуба Драгана Ђурића, смењен од Ђурићевог управног одбора крајем исте године.[6]

У 2015. години Крстајић је постао нови председник ФК Радник из Бијељине.[7] Клуб из Семберије је под његовим руководством остварио историјске резултате, освојио Куп БиХ и изборио премијерни наступ у Европи.

Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након смене Муслина добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.[8] На клупи репрезентације Србије је остао до јуна 2019. године.[9]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Вердер[уреди | уреди извор]

Шалке[уреди | уреди извор]

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је Љубицом и има троје деце. Бави се пољопривредом и производњом ракије.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 „2006 FIFA World Cup Germany List of Players” (PDF). FIFA. стр. 24. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 06. 2019. Приступљено 8. 6. 2019. 
  2. ^ „Младен Крстајић: Дани су ми овде некако исти”. b92.net. 26. 12. 2007. Приступљено 20. 2. 2018. 
  3. ^ „Партизан након 3-1 чак охрабрује Ријеку”. monitor.hr. 30. 7. 1999. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2018. Приступљено 20. 2. 2018. 
  4. ^ „Младен Крстајић нови капитен Шалкеа”. b92.net. 19. 3. 2009. Приступљено 20. 2. 2018. 
  5. ^ „Младен Крстајић поново у Партизану”. B92. Приступљено 28. 12. 2011. 
  6. ^ „Крстајић: Ђурићу, дај оставку!”. sport.blic.rs. Приступљено 28. 12. 2011. 
  7. ^ „Крстајић на челу Радника из Бијељине”. mondo.rs. 23. 1. 2015. Приступљено 20. 2. 2018. 
  8. ^ „Младен Крстајић води "орлове" на Мундијалу”. sport.blic.rs. 29. 12. 2017. Приступљено 20. 2. 2018. 
  9. ^ „Mladen Krstajić više nije selektor Srbije!”. b92.net. 13. 6. 2019. Приступљено 13. 6. 2019. 
  10. ^ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА - МЛАДЕН КРСТАЈИЋ: Немам проблем да седнем на гајбу и попијем пиво са мојим трактористима

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Младен_Крстајић&oldid=23187116”