Алберт Нађ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алберт Нађ
Albert Nađ, 2007.jpg
Нађ 2007. године као играч Ростова
Лични подаци
Пуно име Алберт Нађ
Датум рођења (1974-10-29)29. октобар 1974.(45 год.)
Место рођења Земун, СФРЈ
Висина 1,74 m
Позиција дефанзивни везни
Јуниорска каријера
Телеоптик
1988—1992 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—1996 Партизан 111 (8)
1996—1999 Бетис 55 (1)
1998—1999Овиједо 27 (1)
1999—2002 Овиједо 43 (0)
2001Елче 16 (1)
2002—2007 Партизан 91 (5)
2007 Ростов 7 (0)
2008—2009 Чукарички 33 (1)
Репрезентативна каријера**
1994—2006 СРЈ / СЦГ 45 (3)
Тренерска каријера
2017 Раковица
2019 Партизан (помоћник)
2019— Телеоптик
* Датум актуелизовања: 1. новембар 2019.
** Датум актуелизовања: 1. новембар 2019.

Алберт Нађ (мађ. Nagy Albert; Земун, 29. октобар 1974) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији везног играча. Од 2017. ради као фудбалски тренер, а тренутно је на клупи Телеоптика.

За београдски Партизан је наступао у два наврата, од 1992. до 1996, па после периода проведеног у Шпанији, вратио се у матични клуб 2002. и већ 2003. је са црно-белима изборио пласман у Лигу шампиона. Одиграо је укупно 406 утакмица у "црно-белом" дресу и постигао 33 гола. Са Партизаном освојио пет титула првака и један трофеј у Купу Југославије.

Поред Партизана у Србији је играо још за Чукарички, а у иностранству је наступао за шпанске клубове Реал Бетис (1996–98), Овиједо (1998–2002) и Елче (2001), као и за руски Ростов (2007).

За репрезентацију СРЈ / СЦГ је одиграо 45 утакмица и постигао три гола. Са националним тимом је играо на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији као и на Светском првенству 2006. у Немачкој.

Клупска каријера[уреди]

Партизан[уреди]

Као рођени Земунац, Нађ је фудбалом почео да се бави у Телеоптику.[1] У Партизан је дошао као петлић 1988. године, прошао све селекције у Омладинској школи клуба и од 1992. године заиграо у првом тиму.[2] У свом првом мандату у дресу Партизана је освојио три титуле (1993, 1994, 1996) и куп (1994). Са 19 година је постао најмлађи капитен у историји Партизана (касније га претекли Јоветић и Нинковић).[3] Од 1992. до 1996. године Нађ је за црно-беле код тренера Љубише Тумбаковића одиграо 111 првенствених утакмица и постигао осам голова.

Шпанија[уреди]

У јулу 1996, Нађ се сели у Шпанију и потписује за прволигаша Бетис.[4] У својој првој сезони у Бетису је одиграо 30 првенствених утакмица а клуб је у Примери заузео четврто место, иза Реал Мадрида и Барселоне, а са истим бројем бодова као трећепласирани Депортиво. У Купу Краља су стигли до финала где су поражени од Барселоне, голом Фига у продужетку.[5] Одиграо је још једну сезону за Бетис, након чега је у лето 1998. позајмљен Овиједу, такође прволигашу.

У јулу 1999. Овиједо је откупио Нађа од Бетиса.[6] Након што је изгубио место у екипи Овиједа, Нађ је отишао на позајмицу у друголигаша Елче са којим се у последњем мечу изборио за опстанак у Сегунди.[5] Након истека позајмице се вратио у Овиједо, који је у међувремену испао из Примере па је Нађ са овим клубом у сезони 2001/02. играо у Сегунди.[5] У августу 2002, Нађ је напустио Овиједо након што је клуб запао у финансијске проблеме.[7][5]

Повратак у Партизан[уреди]

У септембру 2002, Нађ се вратио у Партизан.[8] Остао је у црно-белом дресу наредних пет година, и освојио још две титуле (2003, 2005). Био је део тима који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона 2003. године и био је члан генерације која је сезоне 2004/05. играла осмину финале тадашње Лиге УЕФА, а данашње Лиге Европе.[2] Напустио је црно-беле у јулу 2007, након што је споразумно раскинуо уговор са клубом.[9]

Током своја два боравка у Партизану, Нађ је рачунајући званичне и пријатељске утакмице забележио укупно 406 наступа у "црно-белом" дресу и постигао 33 гола.[10]

Ростов и Чукарички[уреди]

У августу 2007. Нађ је заједно са Ивицом Краљем потписао уговор са руским премијерлигашем Ростовом.[11] Тада се Премијер лига Русије играла од марта до новембра, а Нађ је за руски клуб наступио на само седам првенствених утакмица. Ростов је испао из Премијер лиге, а Нађ и Краљ су након завршетка сезоне у новембру 2007. напустили клуб.[12]

У јануару 2008. Нађ се вратио у српски фудбал и потписао уговор са суперлигашем Чукаричким.[13] За сезону и по, колико је у провео у Чукаричком, Нађ је одиграо 33 суперлигашке утакмице. Последњу утакмицу у каријери је одиграо 30. маја 2009, у последњем колу шампионата 2008/09, када је на Бановом Брду гостовао Партизан.[14][15] Тадашњи саиграчи из Чукаричког су му за опроштај од активног играња фудбала спремили оригиналан поклон, на центар игралишта унели су пензионерску столицу, у коју су „угурали” Нађа, а потом га покрили ћебетом, што је симболизовало његов одлазак у пензију.[16]

Репрезентација[уреди]

За сениорску репрезентацију СР Југославије је дебитовао 23. децембра 1994, на пријатељској утакмици против Бразила која је одиграна на стадиону Олимпико монументал у Порто Алегреу.[17] На својој другој утакмици, 31. јануара 1995, против Хонг Конга је постигао свој први гол у националном дресу.[17]

Одлуком селектора Слободана Сантрача, Нађ није путовао на Светско првенство 1998. у Француској, иако је одиграо готово све мечеве у квалификацијама, и то на месту левог бека.[18] Нађ се две године касније, код новог селектора Вујадина Бошкова, нашао на списку играча за Европско првенство 2000. у Белгији и Холандији. На том првенству је наступио на две утакмице групне фазе, у ремију против Словеније (3:3) и у победи над Норвешком (1:0).[17]

Након четири године паузе, Нађ је у априлу 2004. поново заиграо за репрезентацију код селектора Илије Петковића. Одиграо је свих 90. минута пријатељске утакмице са Северном Ирском (1:1).[17] Наступио је и на два сусрета у успешним квалификацијама за Светско првенство 2006 у Немачкој, и то у победама против Литваније (0:2) у гостима и против Босне и Херцеговине (1:0) у Београду.[17]

Селектор Илија Петковић је уврстио Нађа на коначан списак играча који путују на Светско првенство у Немачкој,[19] па је тако Нађ у позним играчким годинама добио прилику да заигра на Мундијалу. На Мундијалу у Немачкој, репрезентација СЦГ је изгубила све три утакмице а Нађ је на сва три сусрета био на терену. Одиграо је целу утакмицу против Холандије, полувреме против Аргентине и пола сата против Обале Слоноваче када је због два жута картона морао да напусти игру.[5] Меч против Обале Слоноваче му је уједно био и последњи у националном дресу.[17]

Након играчке каријере[уреди]

Члан Управног одбора ФК Партизан постаје 2009. године, где добија улогу координатора спортских селекција клуба. Као координатор обавља и дужност спортског директора у сезони 2010/11. када се Партизан по други пут квалификовао у групну фазу УЕФА Лиге шампиона.[2]

На место спортског директора ФК Партизан, постављен је одлуком Управног одбора 29. маја 2013. године.[2] На тој позицији се задржао тачно годину дана када је напустио функцију након што му је истекао уговор.[20]

У јануару 2017. је постао спортски директор српсколигаша Раковице,[21] а исте године је и постављен за тренера овог клуба, што му је и први тренерски посао у каријери.[22] У августу 2019. је почео да ради као помоћник Сави Милошевићу у првом тиму Партизана,[23] а 31. октобра 2019. је преузео Партизанову филијалу Телеоптик.[24]

Трофеји[уреди]

Партизан[уреди]

Статистика[уреди]

Клупска[уреди]

Клуб Сезона Лига Куп Европа Укупно
Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Партизан 1992/93. 25 1 25 1
1993/94. 30 2 30 2
1994/95. 30 3 30 3
1995/96 26 2 26 2
Укупно 111 8 111 8
Бетис 1996/97. 30 0 6 0 36 0
1997/98. 25 1 3 0 3 0 31 1
Укупно 55 1 9 0 3 0 67 1
Овиједо (позајмица) 1998/99. 27 1 2 0 29 1
Овиједо 1999/00. 16 0 0 0 16 0
2000/01. 3 0 0 0 3 0
Елче (позајмица) 2000/01. 16 1 0 0 16 1
Овиједо 2001/02. 24 0 0 0 24 0
Укупно 70 1 2 0 72 1
Партизан 2002/03. 10 0 1 0 0 0 11 0
2003/04. 24 0 3 0 8 0 35 0
2004/05. 20 2 2 0 8 0 30 2
2005/06. 28 2 0 0 6 0 34 2
2006/07. 9 1 3 0 1 0 13 1
Укупно 91 5 9 0 23 0 123 5
Ростов 2007. 7 0 0 0 7 0
Чукарички 2007/08. 9 0 1 0 10 0
2008/09. 24 1 0 0 24 1
Укупно 33 1 1 0 34 1
Каријера 383 17 21 0 26 0 430 17

Репрезентативна[уреди]

Репрезентација Година Наступа Голова
СР Југославија 1994 1 0
1995 7 1
1996 7 0
1997 6 0
1998 4 0
1999 5 2
2000 5 0
2001 0 0
2002 0 0
Србија и Црна Гора 2003 0 0
2004 1 0
2005 4 0
2006 5 0
Укупно 45 3

Референце[уреди]

  1. ^ „INTERVJU NEDELJOM - Albert Nađ: Pripremam novi projekat za Partizan, biznismeni ne mogu sami”. mozzartsport.com. 1. 3. 2015. Приступљено 2. 11. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Albert Nađ – sportski direktor FK Partizan”. partizan.rs. 28. 1. 2011. Приступљено 2. 11. 2019. 
  3. ^ „Ninković najmlađi Partizanov kapiten”. mondo.rs. 31. 10. 2012. Приступљено 2. 11. 2019. 
  4. ^ „El Betis ficha a Nadj y negocia con Ferreira” (на језику: шпански). elpais.com. 8. 7. 1996. Приступљено 2. 11. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Petrović, Nebojša (16. 4. 2019). „Top 11, Albert Nađ: Zamalo da UBIJEM Jarnija!”. mondo.rs. Приступљено 2. 11. 2019. 
  6. ^ „Ovijedo otkupio Nađa”. glas-javnosti.rs. 21. 7. 1999. Приступљено 2. 11. 2019. 
  7. ^ „Nadj: "Me mintieron durante tres años" (на језику: шпански). as.com. 23. 8. 2002. Приступљено 2. 11. 2019. 
  8. ^ „Albert Nadj potpisao za Partizan”. b92.net. 24. 9. 2002. Приступљено 2. 11. 2019. 
  9. ^ „Nađ sporazumno napustio Partizan!”. partizan.rs. 23. 7. 2007. Приступљено 2. 11. 2019. 
  10. ^ Сви регистровани играчи Партизана од 1945 – 2015, sr.partizan.rs
  11. ^ „Nađ uz Kralja u Rostovu”. b92.net. 8. 8. 2007. Приступљено 2. 11. 2019. 
  12. ^ „Nađ i Kralj slobodni igrači”. b92.net. 28. 11. 2007. Приступљено 2. 11. 2019. 
  13. ^ „Nadj potpisao za Čukarički”. mondo.rs. 18. 1. 2008. Приступљено 2. 11. 2019. 
  14. ^ „To bi bilo to...”. partizan.rs. 30. 5. 2009. Приступљено 2. 11. 2019. 
  15. ^ „Nađ i Pantelić završili karijeru”. b92.net. 30. 5. 2009. Приступљено 2. 11. 2019. 
  16. ^ „Na današnji dan, pre deset godina: Albert Nađ završio igračku karijeru u dresu Čukaričkog”. fkcukaricki.com. Приступљено 2. 11. 2019. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 „Albert Nađ”. reprezentacija.rs. Приступљено 2. 11. 2019. 
  18. ^ „Albert Nađ: Santrač me je sklonio”. kurir.rs. 12. 8. 2014. Приступљено 2. 11. 2019. 
  19. ^ „Petković saopštio spisak”. b92.net. 16. 5. 2006. Приступљено 2. 11. 2019. 
  20. ^ „Razlaz Nađa i Partizana: Ovo mi je bio poslednji dan na poslu!”. mozzartsport.com. 30. 5. 2014. Приступљено 2. 11. 2019. 
  21. ^ „A sad nešto sasvim drugačije: Albert Nađ sportski direktor u Srpskoj ligi”. mozzartsport.com. 21. 1. 2017. Приступљено 2. 11. 2019. 
  22. ^ „Nađ: Svestan sam da sam još u trenerskim pelenama”. novosti.rs. 17. 4. 2017. Приступљено 2. 11. 2019. 
  23. ^ „Albert Nađ u Partizanovom stručnom štabu”. mozzartsport.com. 9. 8. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 
  24. ^ „Zvanično: Albert Nađ trener Teleoptika štabu”. mozzartsport.com. 31. 10. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди]