Прогар

Прогар
Прогар;
	Пут за Прогар
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Сурчин
Становништво
— 2022.	1.387
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 54″ С; 20° 09′ 40″ И / 44.71501° С; 20.16121° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	60 m
	Прогар Прогар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11280
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Прогар је насеље у градској општини Сурчин, у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1387 становника.

Прогар је најзападније насеље територије града Београда, уједно и најзападније насеље градске општине Сурчин. Има око 1500 становника. Ту су амбуланта, основна школа, црква, као и стара породична кућа Аћимовића у Прогару.

У Прогару се налази лепо купалиште на реци Сави-такозвана Тарзан плажа. Поред купалишта на реци, напоменули бисмо и богату флору и фауну којом обилују Бојчинска шума, шума Црни Луг и околина реке.

Аутобуски саобраћај са Београдом се остварује линијом 605 (Прогар — Бољевци — Блок 45)

Историја

Материјални докази указују да су ови простори били насељени још у најстарија времена. Утврђено је да се на простору данашњег центра налазила римска некропола из периода касне антике, али и да се на овом простору живело током читавог средњег века. Почетком VI века овај простор насељавају Словени. Прогар је формиран у време најезде Турака 1521. године, кад је српско становништво, бежећи преко Саве, на месту старог спаљеног села основало насеље. У турском попису 1546. забележено је под именом Живач. Први пут под данашњим именом помиње се 1716. године, када потпада под аустроугарску власт, а 1739. године постаје део Војне границе.

У Прогару се налази археолошки локалитет Прогарски виногради.

Православни храм је изграђен 1799. године и посвећен је Св. Арханђелу Гаврилу (слави се 26. јула). Током Првог и Другог светског рата храм је претрпео знатна оштећења, али је брзо обнављан прилозима грађана.

Помиње се да је школа у Прогару почела са радом 1760. године, али први забележени подаци о ученицима датирају тек из 1802. године. Током XIX века радила је у тешким условима.

Осам младића из Прогара је страдало при покушају преласка набујале Саве, увече 25. децембра 1937. - седморица су се утопила, један је накнадно умро од промрзлина.^[1]

По избијању Другог светског рата, дошло је до прекида рада основне школе. Прекид је трајао до школске 1942. године, када је ђацима српске националности наметнут програм усташке Независне Државе Хрватске. У село су тада стигли и учитељи — Хрвати, који су те године држали наставу према свом програму.

Тада долази до једног новог момента. У Прогару почиње да се активно развија народно-ослободилачка борба. До краја 1942. године из села је преко стотину младића и девојака отишло у партизанске јединице.

Партизани у село улазе илегално, најчешће ноћу и већ те године у селу и околини изводе оружане акције. Село је током 1943. године постаје слободно од фашистичке власти, повлачи се усташка жандармерија, а с њом и учитељи.

Са школском 1943/44. годином, према одлуци Окружног НО одбора за Срем започиње са радом Партизанска основна школа с првим партизанским учитељем Живком Пуцаревићем Учом. Долазило је до повремених прекида наставе због изненадног упада фашиста у село. У партизанској школи се радило на описмењавању неписмених мештана, припремани су позоришни комади и скечеви.

По одлуци Општине Земун основна школа "Јован Поповић" из Прогара се интегрисала са основном школом "Бранко Радичевић" из Бољеваца и од тада носи то име, а 1974. године је изграђена нова школска зграда.

Демографија

У насељу Прогар живи 1156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,0 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 445 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.354
1953.	1.267
1961.	1.354
1971.	1.239
1981.	1.367
1991.	1.457	1.381
2002.	1.455	1.524

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.381	94,91%
Југословени	9	0,61%
Хрвати	8	0,54%
Мађари	8	0,54%
Словаци	5	0,34%
Роми	3	0,20%
Црногорци	2	0,13%
Македонци	2	0,13%
Словенци	1	0,06%
Русини	1	0,06%
Румуни	1	0,06%
Немци	1	0,06%
непознато	16	1,09%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	3
80+	8	11
75—79	7	28
70—74	38	43
65—69	45	50
60—64	53	34
55—59	33	45
50—54	61	58
45—49	77	61
40—44	51	50
35—39	38	45
30—34	49	44
25—29	49	45
20—24	53	44
15—19	51	47
10—14	45	42
5—9	45	31
0—4	33	35
Просек :	39,0	41,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	302	327	363	361	415	423	445

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	72	104	62	112	52	29	9	3	1	1	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	616	186	384	36	10	0
Женски	608	114	379	99	14	2
УКУПНО	1.224	300	763	135	24	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	285	64	1	0	78
Женски	169	21	0	0	43
Укупно	454	85	1	0	121

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	35	21	27	1	15
Женски	1	2	26	8	4
Укупно	36	23	53	9	19

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	11	10	4	5
Женски	2	8	8	11	28
Укупно	2	19	18	15	33

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	5
Женски	5	1	0	1
Укупно	13	1	0	6

Референце

^ "Време", 26. дец. 1937.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Време", 26. дец. 1937.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Градска општина Сурчин
Насеља Сурчина	Бечмен Бољевци Добановци Јаково Петровчић Радиофар Прогар Ледине (део) Сурчин
Верска здања	Црква Светог Саве Црква Светог Николе Црква Светог Вазнесења Црква Светог Арханђела Гаврила Црква Свете Петке Црква Светог Јована Претече Црква преподобне мати Параскеве Манастир Фенек
Знаменитости	Бојчинска шума Аеродром Никола Тесла Аеродром Прогар Музеј ваздухопловства Стара породична кућа Аћимовића 3.центар за обуку Војске Србије Прогарска ада
Манифестације	Страшилијада Бојчинско културно лето
Грб општине Сурчин Градска општина Сурчин