Прогар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прогар
Пут за Прогар.JPG
Пут за Прогар
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Сурчин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1445
Географске карактеристике
Координате 44°42′32″ СГШ; 20°09′25″ ИГД / 44.709° СГШ; 20.156833° ИГД / 44.709; 20.156833Координате: 44°42′32″ СГШ; 20°09′25″ ИГД / 44.709° СГШ; 20.156833° ИГД / 44.709; 20.156833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 60 м
Прогар на мапи Србије
Прогар
Прогар
Остали подаци
Поштански број 11280
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Прогар је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1445 становника.

Прогар је најзападније насеље територије града Београда, уједно и најзападније насеље градске општине Сурчин. Има преко 1500 становника. Ту су амбуланта, основна школа, црква, као и Стара породична кућа Аћимовића у Прогару.

У Прогару се налази лепо купалиште на реци Сави-такозвана Тарзан плажа. Поред купалишта на реци, напоменули бисмо и богату флору и фауну којом обилују Бојчинска шума, шума Црни Луг и околина реке.

Аутобуски саобраћај са Београдом се остварује линијама 605 (Прогар — БољевциСурчин) и 601 (Сурчин — Главна железничка станица) односно 610 (Сурчин — Кеј Ослобођења), као и 71 (ЛединеЗелени венац).

Историја[уреди]

Споменик из НОБ-а у Бојчинској шуми

Материјални докази указују да су ови простори били насељени још у најстарија времена. Утврђено је да се на простору данашњег центра налазила римска некропола из периода касне антике, али и да се на овом простору живело током читавог средњег века. Почетком VI века овај простор насељавају Словени. Прогар је формиран у време најезде Турака 1521. године, кад је српско становништво, бежећи преко Саве, на месту старог спаљеног села основало насеље. У турском попису 1546. забележено је под именом Живач. Први пут под данашњим именом помиње се 1716. године, када подпада под аустроугарску власт, а 1739. године постаје део Војне границе.

Православни храм је изграђен 1799. године и посвећен је Св. Арханђелу Гаврилу (слави се 26. јула). Током Првог и Другог светског рата храм је претрпео знатна оштећења, али је брзо обновљен прилозима грађана.

Помиње се да је школа у Прогару почела са радом 1760. године, али први забележени подаци о ученицима датирају тек из 1802. године. Током XIX века радила је у тешким условима.

По избијању Другог светског рата, дошло је до прекида рада основне школе. Прекид је трајао до школске 1942. године, када је ђацима српске националности наметнут програм усташке Независне Државе Хрватске. У село су тада стигли и учитељи — Хрвати, који су те године држали наставу према свом програму.

Тада долази до једног новог момента. У Прогару почиње да се активно развија народно-ослободилачка борба. До краја 1942. године из села је преко стотину младића и девојака отишло у партизанске јединице.

Партизани у село улазе илегално, најчешће ноћу и већ те године у селу и околини изводе оружане акције. Село је током 1943. године постаје слободно од фашистичке власти, повлачи се усташка жандармерија, а с њом и учитељи.

Са школском 1943/44. годином, према одлуци Окружног НО одбора за Срем започиње са радом Партизанска основна школа с првим партизанским учитељем Живком Пуцаревићем Учом. Долазило је до повремених прекида наставе због изненадног упада фашиста у село. У партизанској школи се радило на описмењавању неписмених мештана, припремани су позоришни комади и скечеви.

По одлуци Општине Земун основна школа "Јован Поповић" из Прогара се интегрисала са основном школом "Бранко Радичевић" из Бољеваца и од тада носи то име, а 1974. године је изграђена нова школска зграда.

Демографија[уреди]

У насељу Прогар живи 1156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,0 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 445 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.354
1953. 1.267
1961. 1.354
1971. 1.239
1981. 1.367
1991. 1.457 1.381
2002. 1.455 1.524
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.381 94,91 %
Југословени
  
9 0,61 %
Хрвати
  
8 0,54 %
Мађари
  
8 0,54 %
Словаци
  
5 0,34 %
Роми
  
3 0,20 %
Црногорци
  
2 0,13 %
Македонци
  
2 0,13 %
Словенци
  
1 0,06 %
Русини
  
1 0,06 %
Румуни
  
1 0,06 %
Немци
  
1 0,06 %
непознато
  
16 1,09 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]