Прогар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Прогар
Пут за Прогар.JPG
Пут за Прогар
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаСурчин
Становништво
 — 2011.Пад 1445
Географске карактеристике
Координате44°42′32″ СГШ; 20°09′25″ ИГД / 44.709° СГШ; 20.156833° ИГД / 44.709; 20.156833Координате: 44°42′32″ СГШ; 20°09′25″ ИГД / 44.709° СГШ; 20.156833° ИГД / 44.709; 20.156833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина60 м
Прогар на мапи Србије
Прогар
Прогар
Прогар на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11280
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Прогар је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1445 становника.

Прогар је најзападније насеље територије града Београда, уједно и најзападније насеље градске општине Сурчин. Има преко 1500 становника. Ту су амбуланта, основна школа, црква, као и Стара породична кућа Аћимовића у Прогару.

У Прогару се налази лепо купалиште на реци Сави-такозвана Тарзан плажа. Поред купалишта на реци, напоменули бисмо и богату флору и фауну којом обилују Бојчинска шума, шума Црни Луг и околина реке.

Аутобуски саобраћај са Београдом се остварује линијама 605 (Прогар — БољевциСурчин) и 601 (Сурчин — Главна железничка станица) односно 610 (Сурчин — Кеј Ослобођења), као и 71 (ЛединеЗелени венац).

Историја[уреди | уреди извор]

Споменик из НОБ-а у Бојчинској шуми

Материјални докази указују да су ови простори били насељени још у најстарија времена. Утврђено је да се на простору данашњег центра налазила римска некропола из периода касне антике, али и да се на овом простору живело током читавог средњег века. Почетком VI века овај простор насељавају Словени. Прогар је формиран у време најезде Турака 1521. године, кад је српско становништво, бежећи преко Саве, на месту старог спаљеног села основало насеље. У турском попису 1546. забележено је под именом Живач. Први пут под данашњим именом помиње се 1716. године, када подпада под аустроугарску власт, а 1739. године постаје део Војне границе.

У Прогару се налази археолошки локалитет Прогарски виногради.

Православни храм је изграђен 1799. године и посвећен је Св. Арханђелу Гаврилу (слави се 26. јула). Током Првог и Другог светског рата храм је претрпео знатна оштећења, али је брзо обновљен прилозима грађана.

Помиње се да је школа у Прогару почела са радом 1760. године, али први забележени подаци о ученицима датирају тек из 1802. године. Током XIX века радила је у тешким условима.

Осам младића из Прогара је страдало при покушају преласка набујале Саве, увече 25. децембра 1937. - седморица су се утопила, један је накнадно умро од промрзлина[1]

По избијању Другог светског рата, дошло је до прекида рада основне школе. Прекид је трајао до школске 1942. године, када је ђацима српске националности наметнут програм усташке Независне Државе Хрватске. У село су тада стигли и учитељи — Хрвати, који су те године држали наставу према свом програму.

Тада долази до једног новог момента. У Прогару почиње да се активно развија народно-ослободилачка борба. До краја 1942. године из села је преко стотину младића и девојака отишло у партизанске јединице.

Партизани у село улазе илегално, најчешће ноћу и већ те године у селу и околини изводе оружане акције. Село је током 1943. године постаје слободно од фашистичке власти, повлачи се усташка жандармерија, а с њом и учитељи.

Са школском 1943/44. годином, према одлуци Окружног НО одбора за Срем започиње са радом Партизанска основна школа с првим партизанским учитељем Живком Пуцаревићем Учом. Долазило је до повремених прекида наставе због изненадног упада фашиста у село. У партизанској школи се радило на описмењавању неписмених мештана, припремани су позоришни комади и скечеви.

По одлуци Општине Земун основна школа "Јован Поповић" из Прогара се интегрисала са основном школом "Бранко Радичевић" из Бољеваца и од тада носи то име, а 1974. године је изграђена нова школска зграда.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Прогар живи 1156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,0 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 445 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.354
1953. 1.267
1961. 1.354
1971. 1.239
1981. 1.367
1991. 1.457 1.381
2002. 1.455 1.524
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.381 94,91 %
Југословени
  
9 0,61 %
Хрвати
  
8 0,54 %
Мађари
  
8 0,54 %
Словаци
  
5 0,34 %
Роми
  
3 0,20 %
Црногорци
  
2 0,13 %
Македонци
  
2 0,13 %
Словенци
  
1 0,06 %
Русини
  
1 0,06 %
Румуни
  
1 0,06 %
Немци
  
1 0,06 %
непознато
  
16 1,09 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 26. дец. 1937
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]