Манастир Фенек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Фенек
Манастир Фенек - Црква Св. мученице Параскеве.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање15. век
ОснивачСтефан Бранковић и Мати Ангелина
МестоЈаково
Држава Србија

Манастир Фенек је мушки манастир у сремској епархији Српске православне цркве.

Манастир се налази у близини Јакова, 25 km од Београда, некада општина Земун а сада Сурчин.[1] Иако географски не припада Фрушкој гори постоји велика историјска повезаност са фрушкогорским манастирима. Манастирска црква посвећена је светој мученици Параскеви (празнује се 26. јула одн. 8. августа по новом календару).

Историјат[уреди]

Иконостас цркве резао је 1798. познати новосадски дуборезац ("пилтаор") Аксентије Марковић

Према народном предању манастир је саграђан у другој половини 15. века а основали су га Стефан и Ангелина Бранковић. Први писани запис[2] о манастиру налази се у минеју јеромонаха Захарија из 1563. Од древности ту се налазило четворојеванђеље манастира Фенека, из 1574. године[3] које је исписао Орест јеромонах, при еклерсијарху Арсенију. У тој књизи постоји запис из 1586. године, по којем су ту тада игуман Георгије и јеромонах Григорије. За разлику од фрушкогорских манастира Фенек је остао под турском влашћу све до 1717. Записи из 18. века сведоче о томе да је стара манастирска црква била подигнута у другој половини 15. века, у духу српске средњовековне архитектуре. То је била мала камена богомоља. Нова црква подигнута је у периоду 1793-1797. и освештана је за време игумана Викентија Ракића који је написао историју манастира. Манастирска капела посвећена св. Петки сазидана је 1800. на месту старе, над бунаром за који се верује да га је саградила мати Ангелина Бранковић. За ову воду се у народу веровало да има чудотворна лековита дејства.[4]

Крајем 18. и почетком 19. манастир Фенек је био у центру неколико историјских догађаја. У њему су се марта 1788. састали кнез Алекса Ненадовић и аустријски цар Јосиф II.[5] После пропасти Првог српског устанка 1813. године у њему су месец дана боравили вожд Карађорђе и његов син Алекса, о чему постоји и спомен плоча. Такође том приликом све до 1815. године овде су боравили студенички монаси заједно са моштима св. краља Стефана Првовенчаног (у монаштву Симона). Ту је био и један Карађорђев сусрет са протом Матејом.

У Првом светском рату манастир је запаљен, а у Другом 1942. године готово сасвим разорен.

Братство[уреди]

Софроније Стефановић је 1794. године игуман манастира. Викентије Ракић је био проигуман манастира око 1800. године. Објавио је 1799. године књигу о историји тог манастира. Гедеон Веселиновић био је 1809. године намесник манастирски. Године 1813-1814. у манастиру је живео архимандрит Мелентије Никшић.[6] Теофил Ковачевић је био 1830. године игуман општежитељног манастира Фенека. Манастирско братство чинили су 1834. године калуђери: Герасим Аврамовић игуман (и 1843), Филимон Гргуревић намесник, Григорије Стојановић јерођакон и још три постриженика.[7] Умро је 1857. године игуман фенечки Јанићије Поповић, родом из Титела, сестрић владике Лукијана Мушицког.[8]

Архитектура[уреди]

Манастирски комплекс чине црква, капела, конак и економски део. Црква посвећена Св. Петки из 1797. године, доминира простором комплекса. Грађена је као једнобродна барокна грађевина са звоником над западним делом и мањом куполом над трансептом. Иконостас[9] унутар цркве је из 1798. године и радио га је чувени дрворезбар из Новог Сада Аксентије Марковић .[10]

Иконе су дело панчевачког сликара Петра Радосављевића из 1818. године, са карактеристичним класицистичким одликама. Фреске на зидовима, рад земунског сликара Димитрија Петровића из 1859. године, нису до данас очуване.

Конаци који се налазе у оквиру манастирског комплекса су с краја 18. и почетка 19. века. Према архивским списима постојали су знатно раније, али су временом разрушени и коришћени за градњу нових. У њима се чувала богата библиотека која је важила за једну од најзначајнијих библиотека фрушкогорских манастира, али је за време Првог светског рата у потпуности страдала, о чему сведоче записи доктора Арчибалда Рајса .[11] У непосредној близини цркве је и манастирска капела посвећена св. Петки. Сазидана је 1800. на месту старе, над бунаром за који се верује да га је саградила мати Ангелина Бранковић. За ову воду се у народу веровало да има чудотворна лековита дејства.

„Златни крст”[уреди]

Колико је манастирски посед био велики сведочи сачуван камен међаш, у народу познат као „Златни крст“, који се налази са десне стране пута који повезује Јаково и Бољевце, приближно 400 м након скретања за манастир Фенек. Царица Марија Терезија је 20. јануара 1743. године дала „привилегију“ манастиру Фенек, којом му обезбеђује посед. Одмах затим је извршено омеђавање манастирског поседа. Камен међаш подигнут је 1747. године, заслугома Николе Марковића, а назив је добио по народном предању, по ком су Срби за време сеоба и ратова у 18. веку, прелазећи реку Саву журили да се домогну овог камена међаша, јер су на манастирском поседу налазили сигурност. Због тога споменик и носи име Златни крст – као симбол спасења.

Споменик културе[уреди]

У оквиру поседа Манастира Фенек и његове заштићене околине налазе се археолошка налазишта: Манастир Фенек (средњи век), Манастирски прњавор (позни средњи век) и Манастирске њиве (неолит).

Манастир је обнављан 1991. и сада је у потпуности обновљен. У њему је до 2006. било женско монаштво од три старије монахиње од којих је једна умрла Сестра Агрипина а преостале две су распоређене Мати Параскева у манастир Гргетег и Игуманија Магдалина у Радовашницу. Одлуком надлежних епископа сремског Василија и рашко-призренског Артемија у манастир је средином 2006. дошло ново мушко монаштво, Марко из Сопоћана и Макарије из Дечана. Од тада је посећеност манастира порасла и у току је обнова конака.[12]

Слава манастира је Преподобна мати Параскева која се прославља 27. октобра, 7. августа је народни сабор.[13]

Извори[уреди]

  1. ^ Манастир Фенек — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
  2. ^ [Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III Зборник за историју, језик и књижевност српског народа СА,I од 1905; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд, 1950. ]
  3. ^ Вићентије Ракић: "Историја монастирја Фенека", Будим 1799.
  4. ^ [М. Косовац, Српска православна митрополија карловачка, Сремски Карловци, 1910; Д. Руварац, Митрополија београдска око 1735, Споменик СКА XLII, Београд, 1905.]
  5. ^ "Даница", Нови Сад 1860.
  6. ^ Фенелон: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814.
  7. ^ "Себска пчела", Будим 1834.
  8. ^ "србски дневник", Нови Сад 1857.
  9. ^ [Б. Гавриловић, Неки дуборезбарски центри у Војводини, Рад војвођанских музеја, Нови Сад, 1954. ]
  10. ^ [Радови дрворезбара Аксентија Марковића: Црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви, Манастир Беочин, Манастир Бездин; аутор је прве барокну скулптуру у Новом Саду – „Нојево жртвовање“ (звоник Алмашке цркве) – дело није сачувано.; К. Павловић, Један мало познати уметник из првог српског устанка, „Политика“, бр. 18161 од 26. априла, 1964. С. Стефановић „Од просјака до племића“, „Блиц“ 18.02.2008.]
  11. ^ [И. Весковић, Кућа доктора Арчибалда Рајса, Завод за заштиту споменика културе града Београда]
  12. ^ [Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, на основу Закона о заштити културних добара („Службени гласник СРС“ бр. 28/77) донета је Одлука којом се Манастир Фенек утврђује за културно добро од великог значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79). Непосредна околина овог манастира, Заштићена околина културног добра од великог значаја – Манастира Фенек, ужива статус целине под претходном заштитом.]
  13. ^ Манастир Фенек, Манастирска слава, Приступљено 12. 2. 2013.

Спољашње везе[уреди]