Прогореоци

С Википедије, слободне енциклопедије
Прогореоци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2011.Пад 881
Географске карактеристике
Координате44° 20′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.333333° С; 20.45° И / 44.333333; 20.45Координате: 44° 20′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.333333° С; 20.45° И / 44.333333; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина233 м
Прогореоци на мапи Србије
Прогореоци
Прогореоци
Прогореоци на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Прогореоци су насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 881 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Прогореоци се налази југоисточно од места Лазаревца. Прогореоци Су старије насеље. Помињу се за време аустријске владавине (1718-39. г.) под именом Prkurilaz. У првим десетинама 19. века припадали Катићевој Кнежини и имали су 1818. г. 12, а 1822. г. 18 кућа. По попису из 1921. г. село је имало 120 кућа са 830 становника.
Главније су породице: Арсенијевићи, Станојевићи. који су дошли из пиротског округа, Поповићи, Гавриловићи и Јошићи. Из Прогорелаца је био познати из Устанка бајракар Никола Ниџовић. [1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Прогореоци живи 815 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 329 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 627
1953. 1.091
1961. 1.230
1971. 1.182
1981. 1.110
1991. 1.124 1.117
2002. 1.015 1.027
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.003 98,81%
Мађари
  
2 0,19%
Румуни
  
1 0,09%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
5 0,49%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди | уреди извор]