Равни Дел (Власотинце)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Равни Дел.
Равни Дел
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво
 — (2011) 183
Положај
Координате 42°58′03″ СГШ; 22°11′19″ ИГД / 42.9675° СГШ; 22.188666° ИГД / 42.9675; 22.188666Координате: 42°58′03″ СГШ; 22°11′19″ ИГД / 42.9675° СГШ; 22.188666° ИГД / 42.9675; 22.188666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 543 m
Равни Дел на мапи Србије
Равни Дел
Равни Дел
Равни Дел на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL

Равни Дел је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 256 становника).

На планинској заравни, благих падина планининског огранка Букове главе, са леве стране реке Власине, простире се планинско село Равни Дел, на надморској висини око 700 метара.

Инфраструктура[уреди]

Равни Дел је повезан са макадамским путем са асфалтним путем Власотинце-Свође. Макадамски пут односи вода после сваке веће кише, па је прилаз селу отежан током кишног периода. Село је електрифицирано, а има и водовод здраве пијаће воде са планинских извора.

Село је засељено из села Крушевица, где су преко реке Власине, прво биле појате за стоку, да би касније постале куће за породице.

У почетку је било само 12 колиба, да би се потом изградиле куће, које су биле покривене сламом. Село се састоји из махала: Витиште (по вителу на који се љускало на Сирниће-верски празник), Бара, Грмађе (грмада камена-каменито место ситним белутрацима), Јабучје (по дивљим јабукама) и Манкићево.

Становништво[уреди]

Равноделци су познати по дрварењу као рабаџије. Од тога живи већина. Као прве инвестиције од зараде многи су купили тракторе. У прошлости су били и цигларски печалбари, а сада су махом зидари печалбари. Надомак Равног Дела у Џарковој чуци мештани саде планински кромпир, а успевају и житарице. Многи саде и винограде. Клима погодује воћарству и пчеларству. Равноделци се и данас баве сточарством - чувају се краве. Волове за вучу су заменили трактори. Постоје још домаћинства која чувају овце, које се напасају запуштеним ливадама испод Букове главе у рејону села Преданца и Козила. После Другог светског рата из села се иселило доста младих образовних људи-међу њима учитеља, наставника и медицинских радника.

Демографија[уреди]

У насељу Равни Дел живи 152 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,8 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 61 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 369
1953. 344
1961. 362
1971. 343
1981. 298
1991. 256 256
2002. 183 186
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
180 98,36 %
непознато
  
3 1,63 %


Генеалогија, православље и миграције[уреди]

Мештани Равног Дела су православне вереисповести и поштују црквене празнике и славе. У Манкићеву живе следеће фамилије: Станчићи, Станимировци (насељени из Дубраве), Чукарци (из Чукара-Дејан), Миткинци, Падинци, Дубравци (Дубрава), Kостићи (српске фамилије са севера Црне горе округа Никшићке жупе) и Станковићи.

У Доњој Мали живе Велинци (славе Свети Стефан), у Витишту - Сучуровци (славе Светог Николу), у Бари Динићи, Ићићи и Ђокићи славе Свети Николу.

На средини села живе Нинићи, Крстићи, Цветковићи, Стојановићи, Јовановићи (пореклом из Модре Стене), Новковићи (из Бучумета), Сучуровци, Гацановци и Прокићи, који сви славе Светог Николу. Њихови комшије Цветковићи, Петковићи славе Ђурђевдан. Пешићи су се одселили се у Крагујевац, Пожаревац и Бријање, а Терзинци у Власотинце.

Остале фамилије у селу су: Митровићи, Станковићи, Вучићи, Кулкинци, Андрејевићи, Маринковићи, Мићкинии Костићи. Од ових фамилија су се делови иселили у Власотинце, Пожаревац, Бачку, Крагујевац, Бољаре и Бргуле.

Образовање[уреди]

У село постоји четворазредна школа, у којој релативно још има ученика. Скоро је направљена нова школска зграда, а ученици из Равног Дела осмогодишњу школу похађају у селу Крушевица.

Анегдоте[уреди]

Сам назив села потиче из речи са два дела: Рамниште (Равниште) и Дел - зараван се тако зове у овом крају, па се тако вероватно и добио назив села Равни Дел. У овом крају се Равниште назива Рамниште па се тако у топографским картама село води као Рамни Дел, а у административом погледу у општини као Равни Дел. Постоји анегдота из времена владавине Турака. Када је турчин ишао коњем у успону од Равног Дела за Криви Дел, пошто се уморио упитао је: „Где смо стигли?“ Добио је одговор Равни Дел, и на то је рекао: „Ако је ово Равни Дел, какав је онда тај Криви Дел?“

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]