Пређи на садржај

Гуњетина

Координате: 43° 02′ 26″ С; 22° 08′ 33″ И / 43.0405° С; 22.1425° И / 43.0405; 22.1425
С Википедије, слободне енциклопедије
Гуњетина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаВласотинце
Становништво
 — 2022.25
Географске карактеристике
Координате43° 02′ 26″ С; 22° 08′ 33″ И / 43.0405° С; 22.1425° И / 43.0405; 22.1425
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина768 m
Гуњетина на карти Србије
Гуњетина
Гуњетина
Гуњетина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаVL

Гуњетина је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 25 становника.

Ово село, обрасло храстовом шумом, је планинско, смештено на планинској коси Липовачких шума, Букове главе и у јарузи гуњетинске речице. Шумско богатство, мноштво пашњака и чисти ваздух су привукли многе мештане да се из суседних села населе у Гуњетину.

Планинска клима погодује воћарству, па јабуке и крушке узрастају без икаквог прскања пестицидима.

Настанак и прошлост села

[уреди | уреди извор]

Село Гуњетина настало је пре 150 година. Добило је назив према фамилији Гуња која се населила из Дејана. Гуњ је старински капут од класња - грубог сукња сашивен код шнајдера, а некада терзије. На брду изнад села се налазио римски остатак кућа. Током настанка села су се од тог камена правиле куће, а камен је и разбачен по ораним њивама. Први досељеник који је дошао у село је Милан Миладиновић. Он се доселио из Дејана. Пошто су у дејанском крају Турци пљачкали и чинили зло, Миладин је са својом женом и три сина (Властимиром, Петронијем и Симом) побегао пред Турцима. Населио се у пределу, где је био шумовити крај између села Липовице и данашње Гуњетине, како би се склонио пред турским зулумом. Крчењем шуме Милан са синовима је створио имање, сазидао прво колибу за стоку, а потом саградио и кућу. Жена му је умрла. Поново се оженио и привео дете са њом по имену Милан Николић, који је касније створио другу фамилију.

Када је 1879. године пописан Власотиначки срез, у селу Гуњетини било је следеће стање: 11 кућа са 54 становника, пореских глава је само 10, а писмених становника тада није било.[1]

Ратови и револуције

[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату су учествовали: Гмитар Станковић - погинуо на планини Цер, Влајко Стојановић. У Другом светском рату у партизанима су били: Станковић Ђорђе (који је прво хапшен па отеран у заробљеништво у Немачкој), Владимир Стевановић, Миленковић Живојин - стрељан 1943. године, Митић Јован - убијен 1943. године у Шишави. У четницима су били: Миладиновић Петроније - убијен у Нишу од стране партизана; Станковић Сима, Милошевић Владимир.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Гуњетина живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,4 година (48,1 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 37 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 165
1953. 164
1961. 169
1971. 172
1981. 137
1991. 117 113
2002. 97 99
2011. 54
2022. 25
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
95 97,93%
непознато
  
2 2,06%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Становништво

[уреди | уреди извор]

У село су се доселиле фамилије Милошевић, Станковић, Стојановић, Миленковић и Стевановић (из Дејана). Становништво је православно. У селу се славе крсне славе: Свети Сава, Силазак духова, Света тројица и Свети Арапије.

Најпознати пинтери су били Алекса Ђорђевић и Јаков Станковић. Село је имало и три воденице - а саградио их је Алекса Ђорђевић. Данас село има једног воденичара Станковић Миливоју и једног ковача Станковић Станомира.

Стари свадбени и други обичаји су се задржали у селу, а много девојака је у прошлости било у лазарицама. Задржао се још патријахални начин живота. У претходним временима се одлазило у печалбу у пинтерај и цигларство, а сада се иде у печалбу у зидаре. Миграција је учинила своје, па је мали број младих остао у селу. Многе њиве, ливаде и воћњаци су напуштени. Најстарији човек у селу 1988. године је имао 95. година, а 2006. године најстарији човек села има 100 година.

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

У селу постоји продавница, сеоски дом, али нема школа. Сеоски ђаци путују више километара у четвороразредну основну школу у планинско село Комарица. У осмогодишњу школу су деца ишла у село Присјан, а сада отварањем пута према Власотинцу, деца похађају осмогодишњу школу у селу Шишава-Ломница.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]