Јаковљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јаковљево
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво
 — (2011) 461
Географске карактеристике
Координате 42°56′34″ СГШ; 22°16′22″ ИГД / 42.942666° СГШ; 22.272833° ИГД / 42.942666; 22.272833Координате: 42°56′34″ СГШ; 22°16′22″ ИГД / 42.942666° СГШ; 22.272833° ИГД / 42.942666; 22.272833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 548 м
Јаковљево на мапи Србије
Јаковљево
Јаковљево
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL

Јаковљево је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 461 становника (према попису из 1991. било је 625 становника).

Географија[уреди]

Село се простире на заравни брдскопланинског дела у власотиначкој општини, на левој страни планинске реке Власине, испод планинских висова добропољских и козилских чука.

Настанак села[уреди]

Село је према легенди добило назив по насељеницима три брата Јакова, Крсте и Рајка из Македоније. Село је пре тога имало назив Ора (Орах), у коме је живео турски бег који је био чувен у то време по доброти. Фамилија Јакова је засновала насеље Јаковљево, фамилија Крсте Крстићево и фамилија Рајка Рајичево. Крстићево и Рајичево су махале сада села Јаковљево, које су близу реке Власине према Тегошници и према Златићеву и Свођу.

Инфраструктура[уреди]

Село Јаковљево је повезано макадамским путем са Тегошницом и Свођем, а и са Доњим Дејаном преко Златићева. Мештани се надају скорој изградњи асфалта и тиме повезивањем са Власотинцем.

У овом крају клима је повољна за развој воћарства, пчеларства и садње кромпир, као и сточарства.

Демографија[уреди]

У насељу Јаковљево живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (44,2 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 990
1953. 1.043
1961. 1.030
1971. 985
1981. 781
1991. 625 625
2002. 461 465
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
450 97,61 %
Роми
  
10 2,16 %
Румуни
  
1 0,21 %
непознато
  
0 0,0 %


Образовање[уреди]

У селу постоји четворазредна основна школа, која је некада до седамдесетих година била једна од највећих у том крају, потом задружни дом. Школа је поред дома и цркве у селу. Ученици села Јаковљева су до седамдесете године XX. века похађали осмогодишњу школу у селу Свође, а сада похађају у селу Тегошница.

Занати[уреди]

Јаковљево има и продавнице, а имало је и ковачку, поткивачку, столарску радњу. Некада су у селу били познати печалбари циглари, длакари а сада су махом зидари печалбари. Многи Јаковљевци до данашњег дана се баве рабаџијским послом -коњима носе кромпир у села власотиначке општине и врше трампу за кукуруз или грожђе. У планинским црнотравским селима се трговало са ракијом, а и препродавала се паприка и парадајз.

Духовни живот[уреди]

Јаковљево има напуштену цркву око које су у XX веку се одржавале светковине и игранке у време летњих верских и државних празника, а у задружном дому су одржаване игранке и такмичења певача аматера у току зимских месеци.

Насред села, близу цркве, школе, дома и продавница постоји и спомен плоча родољубима које су стрељали Бугари у Другом светском рату током чувене гарске трагедије. Јаковљеци су узимали учешће и у Првом светском рату и садашњим ратовима у Хрватској и Косову после распада бивше Југославије.

Личности[уреди]

Међу Јаковљевцима је познат Жика Лепојевић доктор хемијских наука, професор на новосадском универзитету.

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]