Доња Ломница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доња Ломница
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво
 — (2011) 591
Географске карактеристике
Координате 42°59′20″ СГШ; 22°07′17″ ИГД / 42.989° СГШ; 22.1215° ИГД / 42.989; 22.1215Координате: 42°59′20″ СГШ; 22°07′17″ ИГД / 42.989° СГШ; 22.1215° ИГД / 42.989; 22.1215
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 280 м
Доња Ломница на мапи Србије
Доња Ломница
Доња Ломница
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL

Доња Ломница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 591 становника (према попису из 1991. било је 597 становника).

Доња Ломница се налази на обали двеју малих речица-потока: Мале реке и Големе реке. Обе се састају у средини села и чине речицу Шишавицу која пролази кроз суседно село Шишава. Доња Ломница је повезана асфалтним путем са Власотинцем и суседним селом Средором.

Становништво[уреди]

Село чине пет фамилија:

  • Коњарци -пореклом из Бугарске (најстарија фамилија),
  • Крстинци -пореклом из Горњег Ораха,
  • Здравковци -пореклом из Лесковца,
  • Кумаричани -пореклом из села Комарица,
  • Рајковићи -су најмлађа фамилија у селу.

Некада су се људи бавили искључиво сточарством, па и дан данас по брдима има још остатака чобанских колиба у којима су биле смештене овце и говеда. У селу је било поткивача, а и ковача. Велики број мештана су били печалбари циглари, а данас су познати зидари печалбари. У селу има доста познатих предузимача зидара. Многи се баве и пољопривредом, нарочито сточарством и продају млеко приватној пекари. Овај крај је познат и по виноградарству, воћарству и пчеларству. Доста радника из Ломнице је радило у фабрикама у Власотинцу и на бензиској пумпи, а има и оних који раде у општини и у просвети и путују приватним превозом до радног места. Многи мештани су у селу отворили приватне продавнице и тако стекли егзистенцију, а има и приватних занатлиија који раде паушално: механичари, столари, лимари и други.

Постоје и друге фамилије:

  • Мирачици,Курдици,Калдарци,Гирци,Генини,Жеравичкини,Бавоњци,Грудаинци,Величкови(Чунгурци),Цветковци и Стамболици.
  • Село је настало око 1790 године.

Демографија[уреди]

У насељу Доња Ломница живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,7 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 476
1953. 522
1961. 608
1971. 628
1981. 634
1991. 597 596
2002. 591 591
2013. 525
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
591 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Инфраструктура[уреди]

Село је збијеног типа. У селу постоји водовод, струја и телефон, а и кабловска телевизија. Село има и амбуланту која опслужује сва околна села у лечењу становника. Два пута недељно долази лекар из Власотинца. Куће су модерно саграђене, а скоро свако домаћинство поседује трактор и кола. Омладина има простор где се сваки дан скупљају и тај простор зову "ПОДРУМЧЕ". Тренутно се за спортску рекреацију омладина користи двориште сеоске школе. У току лета се организује турнир “Света Тројица” у малом фудбалу.

Образовање[уреди]

Село Доња Ломница има заједничку четворогодишњу и осмогодишњу основну школу “Браћа Миленковић” са селом Шишавом, са којим се граничи, јер је школа саграђена у ломничком атару. Саградио ју је Ломничанин Живојин Стаменковић-Американац заједно са мештанима. Он је помогао у новцу и бесплатној додели грађевинског земљишта 1922. године. У тој школи су учили многи виђенији школовани Ломничани: правници, судије (Вита Крстић), ветеринари, професори, педагози, наставници, социолози, банкари, економисти као и мајстори грађевинари-предузимачи.

Легенде[уреди]

Назив места[уреди]

Ломница је добила име по томе што је за време владавине Турака место било под храстовом шумом, па су сељани тада стално крали шуму и ломили договор са Турцима и тако је по тој легенди село добило назив Ломница.

Дукати[уреди]

Од времена под Турцима остала је легенда по којој се каже да је један Турчин продао труп старе крушке Србину за крчаг вина. Кад је Србин довезао труп кући и ударио секиром да нацепа дрва за огрев, испали су дукати које је вероватно сакрио неки хајдук у том времену, које је узео од Турака.

Занимљивости[уреди]

Људи из овог краја су узимали учешће у свим ратовим :у рату за коначно ослобођење од Турака,у Првом и Другом светском рату и у ратовима током распада бивше СФРЈ(Социјалистичке Федеративне републике Југославије).Од Ломничана тог 1.маја.1917.године је на месту Коларница од Бугара стрељано:Драгутин Д.Младеновић,Светозар М.Стојиљковић,Михаил Јанковић,Ђорђе Мишић,Гаврило Стојиљковић,Михајло Стаменковић,Драгутин П.Станковић,Петар Станковић,Јован Цветковић и Димитрије Здравковић.На месту где су ови људи стрељани подигнута је спомен плоча у част невиним жртвама.Људи верују да свако вече у 12 сати на том месту се чују гласови жртва. Село је 2010године направило свој клуб под називом "ФК Доња Ломница"(ОФК Власотинце-Доња Ломница),стадион се налазио у Власотинцу данас клуб постоји али још не ради.

Обичаји[уреди]

Из старина су биле познате воденице на речици која је долазила из села Средор, а најпознатији воденичар је био Стаменковић. Данас су воденице запуштене у коров, а неке су у рушевинама. Од старих обичаја у породичном и сеоском весељу се славе славе (Тројица (Духови), Божић, Ускрс), краваји, испраћаји у војску и свадбе. Неки обичаји се препричавају, као додолице, које су певале поред речице, дозивајући да падне киша, а старије жене су им доносиле качамак. После ручка су девојке певале и прскале се водом из реке. И данас се на Божић уноси бадњак и пече прасе, на Ускрс се масте јаја и фарбају, а на Ђурђевдан се доноси гранчица од врбе и њоме кити капија.

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]