Шишава (Власотинце)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шишава
Sisava2-800x600.jpg
Шишава, поглед ка југу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво
 — (2011) 1125
Географске карактеристике
Координате 42°59′13″ СГШ; 22°07′01″ ИГД / 42.987° СГШ; 22.117° ИГД / 42.987; 22.117Координате: 42°59′13″ СГШ; 22°07′01″ ИГД / 42.987° СГШ; 22.117° ИГД / 42.987; 22.117
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 302 м
Шишава на мапи Србије
Шишава
Шишава
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL

Шишава је насеље у Србији у општини Власотинце[1] у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1125 становника (према попису из 1991. било је 1057 становника).

Село Шишаве лежи у долини Шишавице, десне притоке Власине. Село је на три километара северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села Средора, Доње Ломнице, Власотинца, Конопнице и Скрапежа. Река Шишавица протиче кроз село, а настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка) које се састају у Доњој Ломници.

Село Шишаве се први пут помиње 1516. године, као приказ турских поседа. Према предању село Шишаве је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га „шишали“ и тако је настало село Шишаве.

Пре уласка у село, са десне стране, наилази се на место звано латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште, где је некада постојало старо село. Дакле 1516. године село Шишаве се помиње као Доња и Горња Шишава. У Доњој Шишави 1536. године било је само муслимана и то четрнаест домова, а од тога два исламизирана.

Становништво[уреди]

Данас стара насеља села Шишаве треба тражити на потесима Селиште, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије Младеновци, Џанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реке Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама. Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозсовци, Стојановци и Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Чанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Пашини и Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанинци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.

На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдинци, Пкљини, Кокини, Љубикини, Ћушкови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирчинци, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрејинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска породица-Османовићи.

После великих поплава Шишавице, фамилија Ђуринци се иселила на десну страну речице-на месту где су им биле некада трле за стоку. Некада је село било подељено на Горњу и Доњу малу. Куће су некада биле цакмаре, кованице, потом саграђене од цигала, а по стилу су „моравке“. Данас су направљене велелепне куће од опеке, бетона армираног, са савременим комфором.

Некада су Шишавци били сточари, потом су постали печалбари-циглари, а данас махом већина њих ради у државним службама, потом фабрикама и код приватника, а један део њих се бави и виноградарством и воћарством. Међу Шишавцима има и образованих људи па и доктора наука.

Демографија[уреди]

У насељу Шишаве живи 870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (38,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.099
1953. 1.117
1961. 1.097
1971. 1.076
1981. 1.038
1991. 1.057 1.053
2002. 1.125 1.127
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.124 99,91 %
непознато
  
0 0,0 %


Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима[уреди]

У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије од Турака.

Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату. Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату.

Тако новембра 1915. године Бугари побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Миленковића из конопничке цркве, родом из села Шишаве. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917. године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917. године марта месеца стрељали тридесет три Шишаваца.

У Другом светском рату шишаваца је било на свим странама: четницима, дражићевцима и партизанима. Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.

Једанест Шишаваца је било интернирано 1941. године од стране Немаца на почетку Другог светског рата и тек су „одробљени“ и вратили се кући 1941. године. У време од 1941. до 1945. године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме је и основна школа у селу Шишава добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.

И у време распада бивше Југославије, грађанског рата, било је шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову.

Образовање[уреди]

Шишава има осмогодишњу школу, која носи назив по „Браћи Миленковић“, који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату. Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857., у приватној кући Константина Илића - у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, је помогао да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас школа налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.

Развој инфраструктуре[уреди]

Село је електрифицирано, има асфалт и коцку, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне. Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију. Много је младих који после школе напустају село и одлазе у град, па и ван Власотинца.

Спорт[уреди]

Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944. године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973. године под називом „Јединство“, од играча села Шишаве и Доње Ломнице., који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК „Власине“, године 1980. Клуб је био саградио и веома леп стадион, који је био пун гледалаца, који су долазили и са суседних села. Нажалост данас фудбалски клуб „Јединство“ је угашен, јер је због тешког финансиског стања морао да напусти такмичења у лиги.

1998. године у Шишави је формиран кошаркашки клуб „Шишава“, који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб „Ђурђевдан“ који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.

Референце[уреди]

  1. Статут општине Власотинце (српски)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]