Дадинце

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дадинце
Dadince centar.jpg
Центар села
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаВласотинце
Становништво
 — 2011.151
Географске карактеристике
Координате42°55′28″ СГШ; 22°07′19″ ИГД / 42.9245° СГШ; 22.122° ИГД / 42.9245; 22.122Координате: 42°55′28″ СГШ; 22°07′19″ ИГД / 42.9245° СГШ; 22.122° ИГД / 42.9245; 22.122
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина541 м
Дадинце на мапи Србије
Дадинце
Дадинце
Дадинце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаVL

Дадинце је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 151 становник (према попису из 2002. било је 195 становника). У селу је 30. јуна 2012. године откривено спомен обележје некадашњем председнику југословенске владе Драгиши Цветковићу.[1].

Положај и тип[уреди | уреди извор]

Село лежи у североисточном делу Грделичке Клисуре, на граници према сливу Власине. У административном погледу оно припада Власотинцу. Околна насеља су: Козаре и Градиште. Становници водом се снабдевају из бунара. Даље од села, на путу за Власотинце, избија извор Чесма. Називи потеза су: Ђурина Падина, Бела Чука, Јасика, Голи Брег, Средњи Рид, Јовин Рид, Осоје, Воћњак, Бели Камен, Река, Церичје, Попов Луг (на путу за Козаре). У Дадинцу су махале: Село, Долина и Доња махала . Ове махале међу собом нису оштро одвојене. Према томе Дадинце је насеље збијеног типа. У свему има 115 домова (1961. г).[2]

Историја[уреди | уреди извор]

По садашњем становништву Дадинце није старо село. Њега су основали око 1780. године преци данашњих родова Грујинци и Ковачевци- Када су они дошли овде је била шума. Ти досељеници тражили су скривна места. Када су Турци палили Власотинце, за време такозвани „бојаџијске пљачке“ 1841. г., тада је било запаљено и Дадинце. Пре Другог светског рата село је имало струју, пошто је Драгиша Цветковић донирао турбину која је црпила воду из реке[1]. На потезу Јовин Рид сељаци су откопавали старе гробове. Од тих гробова на површини земље види се само по неки камен. Говори се, да су ти гробови дужи од данашњих. Зато неки мисле да су то ,, џидовски гробови". По садашњем становништву Дадинце није старо село. Њега су основали пре око 170 до 180 година преци данашњих родова Грујинци и Ковачевци. Када су они дошли „овде је све била шума.“ Ти досељеници „тражили су скривна места". Када су Турци палили Власотинце, за време такозване „бојаџинске пљачке" 1841. године, тада је било запаљено и Дадинце. То се десило у доба када је живео Цоја, дед данашњег Јосифа (Јосиф 79 година - Стојилко - Цоја). Некадашња сеоска слава Дадинца био је Спасовдан. Сада се слави Петровдан. О празницима сељаци посећују цркву у суседном Козару. Гробље дадинско налази се у самом насељу.

Месна основна школа је 1931. године добила назив "Вук Караџић".[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дадинце живи 167 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,6 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 547
1953. 526
1961. 493
1971. 469
1981. 382
1991. 266 266
2002. 195 195
2011. 151
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 193 98,97 %
Руси
  
 2 1,02 %
непознато
  
 0 0,0 %


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 0
  
  
 8
75—79 5
  
  
 10
70—74 10
  
  
 6
65—69 8
  
  
 18
60—64 11
  
  
 12
55—59 4
  
  
 5
50—54 5
  
  
 2
45—49 5
  
  
 4
40—44 6
  
  
 3
35—39 11
  
  
 5
30—34 6
  
  
 7
25—29 0
  
  
 6
20—24 3
  
  
 2
15—19 6
  
  
 2
10—14 2
  
  
 0
5—9 9
  
  
 8
0—4 3
  
  
 3
Просек : 44,6 52,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 109 117 123 136 128 98 74
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 21 27 5 10 4 5 1 1 0 0 2,64
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 80 18 56 3 3 0
Женски 90 6 55 26 3 0
УКУПНО 170 24 111 29 6 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 38 7 0 0 4
Женски 11 6 0 0 2
УКУПНО 49 13 0 0 6
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 18 3 0 1
Женски 0 0 1 0 0
УКУПНО 4 18 4 0 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 0 1
УКУПНО 0 0 0 1 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 1 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 0

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

  • Грујинци (60 к., св. Арханђео); доселио им се предак Груја око 1780. године са Косова. Грујинци су „најјаче племе“. Деле се на Цветковиће, Јанковиће, Црвљане и др. Знају ову генеалогију: Драгољуб (жив 55. година) - Марко - Цветко - Станко - ? - Груја који се доселио. Од овог рода потиче Драгиша Цветковић ранији председник владе. Он је рођен у Нишу од оца Јована из Дадинца тамо насељеног као официр.
  • Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника, доселили се крајем 18. века.
  • Поповићи (5 к., св. Никола); дошли су око 1830. године из Големог Села у Пољаници. Тамо имају рођака. Оснивач рода, који се доселио као свештеник, звао се Станислав. (Владан жив 60. година - Трајко - поп Стеван - поп Станислав).
  • Стојковци (5 к., св. Арханђео). дошли из данашљег Власотинца.
  • Банинци (2 к., св. Арханђео), дошли су из Новог Села. Даље порекло им се не зна.
  • Младеновићи или Средњо Ридци (3 к., Митровдан), дошли из Шупљег Камена близу Власотинца.
  • Торбари (4 к., св. Арханђео) и Велковци (1 к., св. Стеван), порекло им се не зна.

Исељеници: Од рода Грујинаца има старих исељеника у Нишу. - Затим доста исељеника има у Грделици. После Другог светског рата из Дадинца много школованих младића иселило се у разна места у Србији. Подаци датирају из 1964. године)[7]

Галерија фотографија[уреди | уреди извор]

  • Дадинце - Улица према Власотинцу

  • Дадинце - Уличица

  • Дадинце - Поглед на село из подножја села

  • Дадинце - Поглед на село са реке

  • Дадинце - Козарачка река - Рупска река

  • Мостић преко реке (Рупска (Козарачка) река) недалеко од села Дадинце

  • Спомен плоча Драгиши Цветковићу у селу Дадинце

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ↑ 1,0 1,1 РТС: Споменик Драгиши Цветковићу (30.06.2012)
  2. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 148 -149 страна
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1931. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Подаци: Насеља књ.13 (др. Јован Ф. Трифуноски: Грделичка Клисура

Литература[уреди | уреди извор]

  • Данило Коцић, Лесковачки писци - трагови и трагања (I-II), Лесковац 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дадинце&oldid=22672858”