Религија у Бугарској

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Религија у Бугарској (2011)[1]

  Нису верници-атеисти (9,3%)
  Ислам (7,9%)
  Неизјашњени и остали (21,8%)

Доминантна религија у Бугарској је хришћанство, која је успостављена 865. године и постала државна религија након христијанизације Бугарске. Доминантна вера на простору Бугарске је православно хришћанство у склопу Бугарске православне цркве. Током владавине Османског царства, сунитски ислам се ширио на територије Бугарске, а данас је изузетно мало распрострањен. Католичка црква има своје корене у Бугарској од средњег века, а протестантизам се појавио почетком 19. века.

Од деведесетих година 20. века, све до краја 2010. године, број припадника Бугарске православне цркве смањио се са 86% на 60%, док се број муслимана смањио са 13% на 8% целокупног становништва државе, између пописа 1992. и 2011. године. До пописа становништва 1992. године, држављани Бугарске су били обавезни да користе верску припадност својих родитеља или предака, а од 2001. године људима је дозвољено да прогласе лично веровање или нерелигиозност (ирелигиозност и атеизам).[2] Након распада Народне Републике Бугарске (1946–1990), број припадника ислама порастао више него број припадна православног хришћанства.[2]
Међутим, због пораста исламског тероризма почетком 21. века међу Бугарима се појавила антипатија према исламском становништу.[2] Бугарска православна црква забележила је највећи пад од почетка 2001. године.[2] Значајни утицај на пад православног становништва имао је некадашњи комунистички режим који је био на власти у Бугарској[3], а 2011. године отварањем тајних државних архива отркивено је да су 85% свештеника Бугарске православне цркве били припадници тајне полиције.[4]

Данас, Устав Бугарске означава православно хришћанство као "традиционалну" религију земље, али гарантује слободно вршење било које религије.[5] Бугарска није доживела никакве значајне етничке или верске сукобе за разлику од случаја у бившој Југославији. Данас у Бугарској верске заједнице функционишу без већих сукоба, а Софија је позната по такозваном Тргу религијске толеранције, на којем се налази православна црква Свете Недеље, катедрала Светог Јосипа, Бања Баши џамија и софијска Синагога.[6][7]

Демографија[уреди | уреди извор]

Верска припадност у Бугарској по попису из 2011. године

Подаци о верској припадности са пописа становништва[уреди | уреди извор]

Religion 1992[8] 2001[9] 2011[1][10]
Број % Број % Број %
Хришћанство 7,350,016 86.6 6,638,870 83.73 4,487,554 60.9
Бугарска православна црква 7,274,479 85.71 6,552,751 82.64 4,374,135 59.4
Протестантизам 22,067 0.26 42,308 0.53 64,476 0.9
Католичка црква 53,470 0.63 43,811 0.55 48,945 0.8
Ислам 1,111,838 13.1 966,978 12.2 577,139 7.9
Остали 11,882 0.14 14,937 0.19 11,444 0.1
Нису верници - - 308.116 3.88 682,162 9.3
Неизјашњени - - - - 1,606,269 21.8
Укупна популација 8,487,317 100.0 7,928,901 100.0 7,364,570 100.0

Детаљни подаци пописа 2011. године[уреди | уреди извор]

[1]

Група Популација % изјашњених % популације
Православна црква 4.374.135 76.0% 59.4%
Неизјашњени 2.288.431 11.8% 31.1%
Сунизам 546,004 9.5% 7.4%
Протестантизам 64,476 1.1% 0.9%
Католичка црква 48,945 0,8% 0.7%
Шиизам 27,407 0.5% 0.4%
Недефинисани муслимани 3,728 0.1% 0.1%
Древноисточне цркве 1,715 0.0% 0.0%
Јудаизам 706 0.0% 0.0%
Остали 9,023 0.2% 0.1%
Графикон процента - 5,758,301 7,364,570

Религијске групе по попису из 2001. године[уреди | уреди извор]

[11][12]

Total Бугари Турци Роми Остали
Број % Број % Број % Број % Број %
Православље 6,552,751 82.6 6,315,938 94.9 5,425 0.7 180,326 48.6 51,062
Ислам 966,978 12.2 131,531 2.0 713,024 95.5 103,436 27.9 18,987
Нерелигиозност 308,116 3.9 151,008 2.3 23,146 3.1 59,669 16.1
Католичка црква 43,811 0.6 37,811 0.6 2,561 0.3
Протестантизам 42,308 0.5 14,591 0.2 2,066 0.3 24,651 6.6 1,000
Остали 14,937 0.2 4,331 0.1 442 0.1
Укупна популација 7,928,901 100.0 6,655,210 100.0 746,664 100.0 370,908 100.0 100.0

Верске групе[уреди | уреди извор]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Православље[уреди | уреди извор]

Храм Светог Александра Невског у Софији, једна од највећих православних цркви у свету и седиште бугарског патријарха.

Доминантна вера у Бугарској је православље, а православцима се по попису становништва из 2011. године изјашњава 60% становника Бугарске.[1] У Бугарској се још налазе седишта Руске православне цркве, Украјинске православне цркве, Грчке православне цркве, Румунске православне цркве и Српске православне цркве.

Хришћанство у Бугарској успостављено је у време Првог бугарског царства, за време владавине Бориса I, средином 9. века. Растом Првог бугарског царства учинило је православну цркву аутокефалном 919. године. Бугарска православна црква најстарија је православна црква међу словенским православним црквама и имала је утицај на друге православне цркве, својом богатом књижевном и културном делатношћу, као и утицај на ћирилично писмо у Бугарској.

Католицизам[уреди | уреди извор]

Католичка катедрала Светог Павла у граду Русе

Католицизам има своје корене у Бугарској још из средњег века. Саси су на простору Бугарске државе ширили католицизам, као и богумили и мисионари, који су ширили католицизам у већим градовима државе. По попису из 2011. године, у Бугарској се 0,8 % становништва изјашњава као католици.[1]

Данас, већи део католичког становништва Бугарске настањен је у Пловдивској области, са седиштем у граду Раковски и у неколико села у северној Бугарској. Банатски Бугари представљају бугарску мањину, распрострањену на простору Румуније и Србије, а они су претежно католичке вероисповести. Бугарско грчкокатоличка црква формирана је у 19. веку и данас броји 10.000 чланова.

Протестантизам[уреди | уреди извор]

Протестантизам је у различитим облицима у Бугарску стигао у 19. веку, због мисионара који су углавном били из Сједињених Држава. У периоду од 1992. до 2011. године број припадника протестанизма се утростручио и они чине 0,9 % становништва Бугарске, по попису из 2011. године.[1] Половину протестаната у Бугарској чине Роми, док другу половину чине углавном Бугара. Унија евангеличких конгрегационих цркава у Бугарској је плод америчких мисионара из 19. века.[13]

Јерменска апостолска црква[уреди | уреди извор]

Већина Јермена из Бугарске су чланови Јерменске апостолске цркве, чије седиште се налази у Софији. Највеће заједнице Јермена у Бугарској налазе се у Софији, Пловдиву, Варни и Бургасу.

Атеизам и агностицизам[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, 21,8% држављана Бугарске није одговорило на питање о религији, док се њих 9,3% њих изјаснило као атеисти и агностици.[10]

Ислам[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, ислам је друга највећа религија на простору Бугарске, којој припада 8% становништва Бугарске.[1] Највећи број припадника исламске вероисповести у Бугарској су Турци, Помаци и део ромске популације. Турци и Помаци насељавају бугарски део планине Родопи, али присутни су и у другим деловима земље, Турци у региону Лудогори, а Помаци поред Родопи планије насељавају и неколико села у северном делу Бугарске. Према попису из 2011. године, муслимански верници у Бугарској чине већину у Крџалијској области и Разградској области (углавном Турци), а велики број њих стациониран је и у Смољанској области.

Ислам се на простору Бугарске појавио за време владавине Османског царства у 14. и 15. веку. У то време, богатији Турци насељавали су се у Варну, Софију, Пловдив и у друге веће градове. Велики број Павлићана и православаца су потурчени на простору Бугарске и суседних земаља за време Османског царства. Након ослобођења Бугарске 1878. године, велики број муслиманских верника напустио је Бугарску.

Јудаизам[уреди | уреди извор]

Упркос ниском броју припадника јудаизма по попису из 2011. године, бугарска јеврејска популација имала је значајан културни утицај на земљу у прошлости и још увек је важна и данас. Јевреји у Бугарској су концентрисани у већим градовима, углавном у главном граду Софији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Население по местоживеене, възраст и вероизповедание”. Censusresults.nsi.bg. Архивирано из оригинала на датум 28. 01. 2012. Приступљено 29. 10. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Seligman 2014, стр. 83.
  3. ^ Ghodsee 2009, стр. 93.
  4. ^ Djankov, Simeon (2014). The Great Rebirth: Lessons from the Victory of Capitalism over Communism. Columbia University Press. стр. 145. ISBN 9780881326987. 
  5. ^ „The Bulgarian Constitution”. Parliament.bg. Приступљено 23. 3. 2011. 
  6. ^ „Vagobond in Bulgaria - Part 2 - Sofia Places of Worship - Vagobond”. Vagobond.com. 1. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2017. Приступљено 15. 10. 2017. 
  7. ^ „The Square of Tolerance in Bulgaria”. My Guide Bulgaria. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. Приступљено 15. 10. 2017. 
  8. ^ Giordano, Kostova & Lohmann-Minka 2000, стр. 108.
  9. ^ „Population by Districts and Religion Group as of 2001”. National Statistical Institute of Bulgaria. Приступљено 29. 10. 2017. 
  10. 10,0 10,1 „People and Society :: Bulgaria – Religions”. The World Factbook. CIA. Приступљено 26. 1. 2015. 
  11. ^ „Структура на населението по вероизповедание (Structure of the population by confession)”. Nsi.bg. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2009. Приступљено 15. 10. 2017. 
  12. ^ „Етнически малцинствени общности (Ethnic minority communities)”. Nsi.bg. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2017. Приступљено 15. 10. 2017. 
  13. ^ Johnstone, Patrick; Miller, Duane (2015). „Believers in Christ from a Muslim Background: A Global Census”. IJRR. 11: 14. Приступљено 20. 11. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Djankov, Simeon (2014). The Great Rebirth: Lessons from the Victory of Capitalism over Communism. Columbia University Press. стр. 145. ISBN 9780881326987. 
  • Giordano, Christian; Kostova, Dobrinka; Lohmann-Minka, Evelyne (2000). Bulgaria: Social and Cultural Landscapes. University Press. ISBN 9783727813269. 
  • Ghodsee, Kristen (2009). Muslim Lives in Eastern Europe: Gender, Ethnicity, and the Transformation of Islam in Postsocialist Bulgaria. Princeton University Press. ISBN 9781400831357. 
  • Seligman, Adam B. (2014). Religious Education and the Challenge of Pluralism. Oxford University Press. ISBN 9780199359486.