Религија у Словенији

С Википедије, слободне енциклопедије

Религија у Словенији (2019)[1]

  Католици (72,1%)
  Православци (3,7%)
  Протестанти (0,9%)
  остали хришћани (1%)
  атеисти и агностици (18%)
  Муслимани (3%)
  Остале религије (3%)
  Неодговорени (2%)
Базилика Девице Марије у Брезју, позната и као словеначко национално светиште, најпосећеније је католичко ходочасничко место у Словенији.
Лутеранска црква у Бодонцима у Прекмурју
Црква Светих Ћирила и Методија митрополије загребачко-љубљанске

Доминантна религија у Словенији је хришћанство, пре свега католичка црква, која је највећа хришћанска деноминација у земљи. Друге хришћанске групе које имају значајне следбенике у земљи укључују источно православље и протестантизам (лутеранизам). Ислам, јудаизам и хиндуизам су мале мањине у Словенији. Око 18% становништва су или агностици или атеисти.[2][3]

Религија је имала значајну улогу у развоју словеначке нације и државе Словеније.[тражи се извор] Након вишевековне традиције државне цркве, прекинуте периодима протестантске реформације (у 16. веку) и социјализма после Другог светског рата (који је истиснуо религију из јавног живота), одређени степен одвајања до државе и цркве дошло је у независној Словенији. У фебруару 2007. Словенија је донела нови Закон о верским слободама са пристрасношћу према Католичкој цркви (посебно у погледу државног финансирања) и строгим условима за регистрацију нових верских заједница.[4]

Религија и веровања[уреди | уреди извор]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Католицизам[уреди | уреди извор]

Католичка црква у Словенији је део светске Католичке цркве, под духовним вођством папе у Риму.

У земљи има око 1.135.626 католика (око 57,8% укупног становништва према попису из 2002. године).[2] Земља је подељена на шест епархија, укључујући две бискупије. Мариборску бискупију је папа Бенедикт XVI подигао у надбискупију 2006. године. Поред тога, папа је створио три нове седишта, а то су Ново Место, Цеље и Мурска Собота.

Протестантизам[уреди | уреди извор]

Протестантизам је тесно повезан са историјом Словенаца, при чему је словеначки језик успостављен у реформацији. Примож Трубар је био водећи рани словеначки писац и протестантски реформатор. Допринео је развоју словеначког језика и словеначке културе.

Реформација је цветала у 16. веку, чинећи огромну већину културног развоја у Словенији. Лутеранизам је био најпопуларнија протестантска деноминација међу Словенцима, са мањинама, пре свега калвинизмом.

Протестантизам међу Словенцима је агресивно покушао да буде збрисан од стране Хабзбурговаца контрареформацијом. Контрареформација је била снажно распоређена на већини територије словеначког говорног подручја. Коришћена средства укључивала су убиство, изручење, спаљивање књига и општу забрану словеначког језика. Искључени су источни региони (као што је Прекмурје), којима је владало мађарско племство, често калвинистичко. Историјски гледано, Мађари су прво прихватили лутеранизам, пре него што су постепено прешли на калвинизам. Нису имали политику гашења лутеранизма.

Протестантизам међу Словенцима преживео је контрареформацију расуто. Протестантизам је данас мањинска група хришћанских деноминација у Републици Словенији. У Прекмурју живи највећа заједница протестантских Словенаца, већина њих су лутерани.[5]

Источно православље[уреди | уреди извор]

Источно православље одржава значајно присуство у земљи и углавном га практикују Словенци српског порекла. Православни хришћани у Словенији су под црквеном јурисдикцијом Српске православне митрополије загребачко-љубљанске .

Ислам[уреди | уреди извор]

Муслимани у Словенији су етнички углавном Бошњаци и етнички Муслимани.[6] У Словенији је 2014. године било 48.266 муслимана, што је чинило око 2,4 одсто укупног становништва.[7] Муслиманску заједницу Словеније предводи Неџад Грабус.[8]

Према објављеним подацима словеначког пописа из 2002. године, од укупно 47.488 муслимана (2,4% укупног становништва) 2.804 муслимана (5,90% од укупног броја муслимана у Словенији) изјаснило се као етнички словеначки муслимани.[9]

Има и муслимана из централне, јужне и југоисточне Азије, који се не убрајају у попис јер су печалбари.

Јудаизам[уреди | уреди извор]

Мала јеврејска заједница Словеније (словен. Judovska skupnost Slovenije) процењује се на 400 до 600 чланова, а Јеврејска заједница Словеније предлаже 500 до 1000 чланова. Званично их је регистровано око 130,[10] од којих већина живи у главном граду Љубљани. Јеврејска заједница је била уништена Холокаустом, и никада се није у потпуности опоравила. Љубљана је до 2003. била једина европска престоница без јеврејске богомоље.[11]

Хиндуизам[уреди | уреди извор]

У Словенији живи 220 хиндуиста, од којих 70 припада хиндуистичкој верској заједници у Словенији и 150 припада Међународном друштву за свест Кришне.[12]

Атеизам[уреди | уреди извор]

Анкета Еуробарометра из 2010. показала је да је 26 одсто становништва Словеније изјавило да „не верује да постоји било какав дух, Бог или животна сила“.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Демографија[уреди | уреди извор]

Пописи становништва[уреди | уреди извор]

Религиозност словеначких грађана према пописима становништва из 1991. и 2002. године.

Религиозни група Популација % 1991[13][14][4] Популација % 2002[2]
Хришћанство 74,9% 61,1%
католицизам 71,6% 57.8
лутеранизам и други протестантизми 0,8% 0,8%
православље 2,4% 2,3%
Ислам 1,5% 2,4%
Друге религије 0,0% 0,02%
Духовни, али не и припадници религије 0,2% 3,5%
Атеисти 4,4% 10,1%
Агностици - 0,0%
Непознато 14,6% 7,1%
Неодговорено 0,0% 15,7%

Анкете[уреди | уреди извор]

  • Еуробарометар је 2012 године открио да се око 68% становништва изјашњава да су хришћани, а 64% су припадници Католичке цркве. Припадници других хришћанских деноминација чинили су 4% становништва.[15]
  • Програм међународног друштвеног истраживања је 2015. године утврдио је да се 64,3% становништва изјаснило да су хришћани, при чему је католицизам највећа деноминација са 62,2% испитаника, а источно православље друга по величини секта са 1,5%; припадници других хришћанских деноминација чинили су 0,6%. Још 34,3% изјаснило се да нема религију, а 1,5% се изјаснило да припада другим религијама.[16]

Верска слобода[уреди | уреди извор]

Словеначки закони гарантују слободу вероисповести и успостављају одвојеност између цркве и државе, као и забрану верске дискриминације и верске мржње. Верске групе се могу лако регистровати код владе како би добиле неке привилегије, које се углавном састоје од различитих облика новчане надокнаде.

Словеначки закони забрањују обрезивање из немедицинских разлога и праксе клања животиња које су неопходне да би се месо сматрало кашрут или халал. Припадници јеврејске и муслиманске заједнице поштују ову праксу ван земље (увоз меса и путовања у суседне земље ради верског обрезивања) без ометања словеначке владе.[17]

У 2023. години, земља је добила оцену 4/4 за верске слободе.[18]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Special Eurobarometer 493, European Union: European Commission, September 2019, pages 229-230”. ec.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-03. 
  2. ^ а б в Slovenia Statistical Office.
  3. ^ Črnič, Aleš; Komel, Mirt; Smrke, Marjan; Šabec, Ksenija; Vovk, Tina (2013). „Religious Pluralisation in Slovenia”. Teorija in Praksa. University of Ljubljana, Faculty of Sociology, Political Sciences and Journalism. 50 (1): 205—232, 264. ISSN 0040-3598. COBISS.SR 31869277. 
  4. ^ а б Črnič, Aleš; Komel, Mirt; Smrke, Marjan; Šabec, Ksenija; Vovk, Tina (2013). „Religious Pluralisation in Slovenia”. Teorija in Praksa. University of Ljubljana, Faculty of Sociology, Political Sciences and Journalism. 50 (1): 205—232, 264. ISSN 0040-3598. COBISS.SR 31869277. Črnič, Aleš; Komel, Mirt; Smrke, Marjan; Šabec, Ksenija; Vovk, Tina (2013).
  5. ^ „Zgodovina”. Evangeličanska cerkev (на језику: словеначки). 
  6. ^ Bajt, Veronika (2011). „The Muslim Other in Slovenia. Intersection of a Religious and Ethnic Minority”. Ур.: Górak-Sosnowska, Katarzyna. Muslims in Poland and Eastern Europe: Widening the European Discourse on Islam. University of Warsaw Press. стр. 307–326. ISBN 9788390322957. 
  7. ^ „Muslim Population by Country: S - T”. Ministry of Hajj Kingdom of Saudi Arabia. Приступљено 17. 4. 2014. 
  8. ^ „Predsednik Mešihata – Mufti Nedžad Grabus” [The President of Meshihat – Mufti Nedžad Grabus] (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 12. 04. 2014. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  9. ^ „Population by religion and ethnic affiliation, Slovenia, 2002 Census”. Statistical Office of the Republic of Slovenia. Приступљено 1. 6. 2018. 
  10. ^ „Judje zakljuÄ, ujejo praznovanje hanuke”. zurnal24.si (на језику: хрватски). 
  11. ^ Jewish Virtual Library - Slovenia
  12. ^ „DLib.si - Religious pluralisation in Slovenia”. 
  13. ^ „8. Population by religion and type of settlement, Slovenia, Census 1991 and 2002”. www.stat.si. Приступљено 2017-12-16. 
  14. ^ Eurel – Sociological and legal data on religions in Europe and beyond.
  15. ^ Eurobarometer 393: Discrimination in the EU in 2012 (PDF). European Commission. стр. 233—234. Приступљено 29. 12. 2015. 
  16. ^ „Country specific religious affiliation or denomination: Slovenia - weighted”. International Social Survey Programme: Work Orientations IV - ISSP 2015. 2015 — преко GESIS. [мртва веза]
  17. ^ International Religious Freedom Report 2017 Slovenia, US Department of State, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor. Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  18. ^ Freedom House website, Slovenia page, retrieved 2023-08-08

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Религија у Словенији на Викимедијиној оставиШаблон:Slovenia topicsШаблон:Religion in Europe

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Религија_у_Словенији&oldid=27428808”