Срби у Словенији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Словенији
Milenko Acimovic - FK Austria Wien.jpg
Rasho Nesterovic.JPG
GoranDragicPHX.jpg
Zoran Dragić 2013.jpg
Slavisa Stojanovic.jpg
Marija Šestak 2007 (2).jpg
Zoran Janković 2008 - SqCrop.jpg
MilivojeNovakovic.jpg
SashaVujacic.JPG
Укупна популација

38,964 (2002)

70.000 (процена)
Региони са значајном популацијом
Застава Словеније Словенија
Језик
словеначки и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Овај чланак је дио серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срба у Републици Словенији, према попису из 2002. године је било 38.964 и представљали су 2% укупног становништва Словеније.

Срби највише живе у Средњесловенској регији, 16.528 или 42,42% свих Срба у Словенији, затим у Горењској (14,55% или 5.669), Савињској (10,96% или 4.269). Најмањи број се налази у Помурској регији (226), гдје представљају свега 0,19% укупне популације и 0,58% свих Срба у Словенији. У Обално-крашкој регији данас живи 3.160 Срба и представљају 3,38% укупне популације регије. У Словеније данас дјелује 13 српских друштава. Јендо од њих је Српско културно друштво „Штајерска заједница“ из Марибора које се ангажовало да подигне споменик Николи Тесли у Грацу.[1]

Од 1991. па до данас број Срба се смањио за 17.19 %.

2013. године Срби у Словенији су тражили статус националне мањине.[2]

Историја[уреди]

Срби су се на територији Словенији у већем облику почели појављивати 1530., када су бјежећи испред Османске најезде населили сјеверну страну Жумберачких планина, а у нешто већем броју почели прелазити Купу и насељавати Белу Крајину. Они тада оснивају седам насеља: Бојанце, Марин До, Адлешићи, Пауновићи, Перудика, Жунићи и Винице.

1880. подигнута је и основна школа, чија се настава одржавала на српском језику, а укинута је 1964. под наводом да нема довољно ученика.

Од доласка на ове просторе, православци су живјели изоловано од словеначког друштва.

Прије Другог свјетског рата у Дравској бановини, живјело је око 7.000 православаца.

Избијањем рата и по окупацији, већина Срба је отишла у партизане. На Купи се 1942. ствара прва слободна територија у Словенији. Први попис 1948. је показао да у Словенији живи 7.048 Срба и 521 Црногорац.

Најмасовније насељавље Срба у Словенију збило се 70.-тих и 80.-тих година 20. вијека. Од 1948. па до 1991. у Словенију се доселило 111.905 становника, од којих је 22% из Србије, 3% из Црне Горе и 30% из БиХ. Неке процјене које су вршене 1991. су говориле да у Словенији живи око 100.000 православаца.

У Жумбераку је било неколико десетина православних старосједилаца.

Адам Прибићевић у књизи "Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији" у поглављу о насељавању у Вараждинском генералату, наводи податак да је Срба било и у Штајерској, око Марибора и Птуја.

Аутохтони Срби у Белој Крајини[уреди]

Белокрајинска општина Чрномељ је једина општина у Словенији са присутним српским староседеоцима од средњег века и српским селима (Адлешићи, Бојанци, Мариндол, Милићи, Пауновићи, Жунићи). Но данас је ситуација другачија. Најмање Срба у Словенији 90.-тих је било баш у Белој Крајини, Метлика (104).

Познати Срби у Словенији[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]