Ровац

С Википедије, слободне енциклопедије

Ровац
Временски распон: доња креда–садашњост 115–0 Ma
Mole cricket02.jpg
Gryllotalpa brachyptera, Викторија, Аустралија
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Orthoptera
Подред: Ensifera
Натпородица: Grylloidea
Породица: Gryllotalpidae
Saussure, 1870
родови

Gryllotalpa
Gryllotalpella
Indioscaptor
Neocurtilla
Scapteriscus
Triamescaptor

Gryllotalpidae-verbreitung.png
ареал распрострањења Gryllotalpa, Scapteriscus, Neocurtilla
Синоними
  • Curtillidae Kirby, 1906
  • Gryllotalpida, Gryllotalpides, Gryllotalpina Leach, 1815

Ровац, мрмак или коњоштип је крупнији инсект из породице Gryllotalpidae, дужине 3—5 cm, са крупним очима и лопатастим предњим ногама добро развијеним за укопавање и пливање. Ровци могу и да лете. Одрасли ровци могу да лете и до 8 km током сезоне парења. Активни су већином године, али зиму проводе у зимском сну.

Млађи примјерци ровца могу да имају кратка крила. Изглед им је промјенљив по врстама. Неки примјерци са кратким крилима су прилично слични скакавцима, веома великим мравима, или тамним термитима. У односу на остале инсекте, обично се проћењује да су „средње величине”. Типска врста, Gryllotalpa gryllotalpa има издужено ваљкасто тело, кратке и лопатасте предње ноге, које су прилагођене копању.<реф>Софраџија А., Шољан Д., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 1, Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-686-8.</реф>

Ровци су сваштоједи, хране се ларвама, црвима, коријењем и травом. Уобичајени природни непријатељи роваца су птице, пацови, творови, оклопњаци, ракуни и лисице.

Ровци су чести инсекти, али с обзиром да су ноћне животиње и да скоро цио живот проводе у мноштву подземних тунела, ријетко су виђени. Станишта су им агроекосистеми, ливаде и пашњаци. Присутни су на свим континентима изузев Антарктика. Уобичајено их сматрају штеточинама. У источној Азији понекад их користе као храну.

Опис[уреди | уреди извор]

Чеони приказ предњих ногу мрмка
Приказ уобичајеног животног простора мрмака

Мрмци имају три развојне фазе: јаје, ларва и одрасли. Све се одвијају под земљом, али одрасли имају крила и у сезони парења се распрше.[1] По ишрани се међусобно разликују; неке врсте су вегетаријанске и углавном се хране коренјем, друге су сваштоједи, укључујући црве и ларве, док је неколико претежних грабљиваца.

Величина и вањштина роваца варирају, али већина их су (за инсекта) умерене величине, дуги обично између 3,2 и 3,5 cm. Цилиндричног су облика и прекривени финим, густим длакама, што су добре прилагодбе за живот под земљом. Глава, предњи удови и проторакс су у великој мери склеротинизовани, али је трбух прилично мек. На глави имају по две кончасте антене и пар перластих очију. Два пара крила се преклапају преко абдомена, а код већине врста, прва крила су кратка и заобљене, а задња су мембранозна и достижу или премашују врх абдомена. Међутим, код неких врста, задња крила су смањена, па инсект не може да лети.[2][3]

Предње ноге су у равни са земљом, прилагођене за копање, али задње су у облику као ноге код скачућих инсеката. Међутим, ови удови су више прилагођени за гурање земље, а не скакање, што они раде ретко и лоше. Ларве личе на одрасле, осим што немају крила и гениталије, а замеци крила су све већи, након сваког узастопног пресвлачења.[2][3][1]

Патуљасти ровци (Tridactyloidea) су чланови подреда правокрилаца под називом Caelifera.

Екологија[уреди | уреди извор]

Ровац живи у подземним ходницима, а храни се глистама, инсектима, младим корењем и пупољцима. Насељава лакша, добро наквашена тла, у којима копају тунеле. Релативно се често јавља у повртњацима, јер је у њима, због учестале обраде и ђубрења, тло најчешће меко и влажно. Погодна су им и због ишране, јер су богата глистама, свежим биљкама и њиховим остацима.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Сезона парења обично почиње половином јуна и почетком јула. Пре тога, женка мрмка копа нешто дубљи тунел од уобичајеног, а мужјак посебне шире тунеле, који омогућавају појачавње треперења његовог оглашавања („песме“) у сезони парења. Ширина тунела обично износи око 1,5 cm. Да би сунце боље грејало слој тла изнад њих, женка ту изгризе корење биљака, које се осуши.

Женка полаже од 100 до 350 јаја (по некима и до 600), што зависи од животног доба. Након инкубације од 10 до 20 дана, из јаја се излегу ларве. У почетку прво се хране хумусом, а након тога и свежим биљкама. Женка чува ларве током наредних месец дана.

Због спорог развића ларви, ровци имају само једну генерацију годишње. Нимфе се пресвлаче шест пута, а у задњем ступњу достижу величину одрасле јединке. ровца. Зато се код млађих уочава да су им крила недовољно развијена. Након сваког пресвлашења постају све тамније смеђи. Мрмци из овогодишњих јаја, развој окончавају тек с пролећа наредне године.

Класификација породице[уреди | уреди извор]

Постоји шест савремених родова роваца, сврстаних у три племена:[4] Име групе потиче од латинских речи gryllus = крикет и talpa = цврчак.[5]

племе Gryllotalpini

племе Scapteriscini

изумрле врсте неодређеног положаја

Група роваца
Подфамилија Одрасли Пример Напомена
Scapteriscinae Scapteriscus vicinus.JPG Scapteriscus vicinus Изумрли
Gryllotalpinae Mole Cricket (Gryllotalpa africana) (16643378886).jpg Gryllotalpa africana Изумрли
Marchandiinae Маљави ровци Доња креда у Француској

Фосили роваца су ретки. Најстарији познати предачки облик Cratotetraspinus, познат од доње креде у Бразилу.[6] Два примерка Marchandia magnifica су нађена у ћилибарној смоли у Приморском Шаранту, Француска.[7] Нешто су учесталији у терцијерском ћилибару балтичке и доминиканске регије; постоје назнаке их је било и у еуропским и америчким формацијама.[8]

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Цврчци кртице су релативно чести, али пошто су ноћне животиње и готово читав живот проводе под земљом у опсежним системима тунела, ретко бивају виђени. Они насељавају пољопривредна поља и травнате површине. Присутни су на свим континентима, осим на Антарктику; до 2014. године описано је 107 врста и вероватно ће бити откривено више врста, посебно у Азији. Neoscapteriscus didactylus је врста штеточина пореклом из Јужне Америке; она се проширила на Западну Индију и Нови Јужни Велс у Аустралији.[9] Gryllotalpa africana је једна од главних штетопина Јужној Африци; друге врсте рода Gryllotalpa су широко распрострањене у Европи, Азији и Аустралији.[10] Они су пореклом из Британије (као и из западне Европе), мада је некадашња популација G. gryllotalpa сада вероватно изумрла у копненој Британији,[11] преживевши само на Каналским острвима.[12]

У људској култури[уреди | уреди извор]

Ровац на бакарној гравури уметника Вулфа Хелмхарда фон Хохберга, 1695

Фолклор[уреди | уреди извор]

У Замбији се сматра да Gryllotalpa africana доноси срећу ономе ко га види.[13] У Латинској Америци, се за ровце Scapteriscus и Neocurtilla каже да предвиђају кишу када копају у тлу.[14] У Јапану су у прошлости они били повезивани са црвима/лешевима/бубама који објављују грехе особе небу у Кошин/Коушин веровању.

Као храна[уреди | уреди извор]

Ровац Gryllotalpa је понекад кориштен као храна у Западној Јави и Вијетнаму.[15] На Тајланду су ровци (taj. กระชอน) цењени као храна у Исану. Они се обично једу пржени заједно са лепљивим пиринчем.[16]

На Филипинима их служе као деликатес зван камаро у провинцији Пампанга[17][18] и представљају туристичку атракцију.[19][20] Такође се служе у деловима северног Лузона.[15]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Potter, Daniel A. (1998). Destructive Turfgrass Insects: Biology, Diagnosis, and Control. John Wiley & Sons. стр. 122. ISBN 978-1-57504-023-3. 
  2. ^ а б Capinera, John L. (2008). Encyclopedia of Entomology. Springer Science & Business Media. стр. 3983—3984. ISBN 978-1-4020-6242-1. 
  3. ^ а б Thomas, William Andrew (1928). The Porto Rican mole cricket. U.S. Dept. of Agriculture. стр. 1. 
  4. ^ Cadena-Castañeda O. J. (2015): The phylogeny of mole crickets (Orthoptera: Gryllotalpoidea: Gryllotalpidae). Zootaxa, 3985 (4): |doi=10.11646/zootaxa.3985.4.1}}
  5. ^ „Origin of Gryllotalpa”. Merriam-Webster. Приступљено 19. 9. 2015. 
  6. ^ Martins-Neto R.G. (1995): Complementos ao estudo sobre os Ensifera (Insecta, Orthopteroida) da Formacao Santana, Cretaceo Inferior do Nordeste do Brasil. Revista Brasileira de Entomologia, 39: 321–345.
  7. ^ Perrichot V. et al. (2002): A new genus and species of fossil mole cricket in the Lower Cretaceous amber of Charente-Maritime, SW France.Cretaceous Res., 23:307–314 |doi=10.1006/cres.2002.1011.
  8. ^ Ratcliffe B.C., Fagerstrom J.A. (1980): Invertebrate lebensspuren of Holocene floodplains: their morphology, origin and paleoecological significance. Journal of Paleontology, 54: 614–630.
  9. ^ Frank, J.H.; McCoy, E.D. (2014). „Zoogeography of mole crickets (Orthoptera: Gryllotalpidae) in the West Indies”. Insecta Mundi. 0331 (328–0333): 1—14. 
  10. ^ „Pest mole crickets and their control”. IFAS Entomology and Nematology Department. Приступљено 20. 9. 2015. 
  11. ^ „Grasshoppers and Crickets (Order: Orthoptera)”. Amateur Entomologists' Society. Приступљено 21. 9. 2015. 
  12. ^ „Mole Crickets”. Guernsey Biological Records Centre. 29. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2015. Приступљено 21. 9. 2015. 
  13. ^ Mbata 1999
  14. ^ Fowler 1994
  15. ^ а б De Foliart, Gene R. (1975—2002). „The Human Use of Insects as a Food Resource: A Bibliographic Account in Progress”. Архивирано из оригинала на датум 2003-03-11. Приступљено 14. 5. 2015. 
  16. ^ Thai Insect Recipe: Dry Fried Crickets คั่วแมลงกระชอน
  17. ^ „'Biyahe ni Drew' Food Trip: 11 Must-Try Restaurants in Pampanga”. GMA News Online. 27. 6. 2013. Приступљено 12. 10. 2015. 
  18. ^ Manabat, Manabat (14. 8. 2014). „Cabalen: 28 years of serving Kapampangan cuisine”. Punto Central Luzon. Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2018. Приступљено 12. 10. 2015. 
  19. ^ „Pampanga Culinary Special”. Department of Tourism (Philippines). Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2018. Приступљено 12. 10. 2015. 
  20. ^ Dy-Zulueta, Dolly (5. 10. 2014). „Weekend Chef - Sisig galore at Big Bite! food fest in Pampanga, Oct. 17 to 19”. InterAksyon.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2015. Приступљено 12. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]