Рожанци
Рожанци | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Барајево |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 29′ 05″ С; 20° 22′ 25″ И / 44.484666° С; 20.3735° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Рожанци је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 467 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Судећи по ископинама које се налазиле у атару овога села, као и по старом гробљу које зову „маџарским“, Рожанци су старије насеље. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18.века. На карти из доба аусриске владавине (1718.-1739.г) ово је село забележено под именом Roschanize. У арачким списковима из првих десетина 19.века, у Станковићевој кнежини се помиње село Рожанци, које је 1818.г. имало 27, а 1822.г. 30 кућа. Године [1846]]. Рожанци су припадали посавском срезу и тада је село имало 43 куће.
Најстарије су породице у селу: Јевтићи, Танасијевићи (Поповићи),Мијаиловићи ,Милошевићи, Радојчићи (са разним презименима) Николићи (Ниџићи) Гајићи (Марјановићи) и Илићи. Остале су породице млађи досељеници: Томићи, Павловићи, Пауновићи, Ивковићи, Петровићи и Милошевићи, који су у Рожанице дошли из села у околини Смедерева. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Рожанци живи 418 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (42,8 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 8 | 5 | ||
80+ | 14 | 8 | ||
75—79 | 14 | 16 | ||
70—74 | 13 | 14 | ||
65—69 | 19 | 19 | ||
60—64 | 14 | 11 | ||
55—59 | 8 | 11 | ||
50—54 | 19 | 19 | ||
45—49 | 29 | 16 | ||
40—44 | 11 | 19 | ||
35—39 | 18 | 16 | ||
30—34 | 12 | 16 | ||
25—29 | 11 | 12 | ||
20—24 | 15 | 20 | ||
15—19 | 17 | 13 | ||
10—14 | 21 | 17 | ||
5—9 | 13 | 16 | ||
0—4 | 11 | 8 | ||
Просек : | 42,8 | 42,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 222 | 59 | 139 | 19 | 5 | 0 |
Женски | 215 | 37 | 133 | 40 | 5 | 0 |
УКУПНО | 437 | 96 | 272 | 59 | 10 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 149 | 77 | 0 | 14 | 26 |
Женски | 91 | 47 | 0 | 0 | 14 |
УКУПНО | 240 | 124 | 0 | 14 | 40 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 3 | 5 | 2 | 14 |
Женски | 0 | 1 | 11 | 1 | 1 |
УКУПНО | 5 | 4 | 16 | 3 | 15 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
Женски | 2 | 1 | 1 | 4 | 7 |
УКУПНО | 2 | 1 | 2 | 5 | 8 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Рожанци, Бр.37.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература[уреди | уреди извор]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји M. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)