Рожанци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рожанци
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Барајево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 467
Географске карактеристике
Координате 44°29′05″ СГШ; 20°22′25″ ИГД / 44.484666° СГШ; 20.3735° ИГД / 44.484666; 20.3735Координате: 44°29′05″ СГШ; 20°22′25″ ИГД / 44.484666° СГШ; 20.3735° ИГД / 44.484666; 20.3735
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Рожанци на мапи Србије
Рожанци
Рожанци
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Рожанци је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 467 становника.

Историја[уреди]

Судећи по ископинама које се налазиле у атару овога села, као и по старом гробљу које зову „маџарским“, Рожанци су старије насеље. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18.века. На карти из доба аусриске владавине (1718.-1739.г) ово је село забележено под именом Roschanize. У арачким списковима из првих десетина 19.века, у Станковићевој кнежини се помиње село Рожанци, које је 1818.г. имало 27, а 1822.г. 30 кућа. Године [1846]]. Рожанци су припадали посавском срезу и тада је село имало 43 куће.
Најстарије су породице у селу: Јевтићи, Танасијевићи (Поповићи),Мијаиловићи ,Милошевићи, Радојчићи (са разним презименима) Николићи (Ниџићи) Гајићи (Марјановићи) и Илићи. Остале су породице млађи досељеници: Томићи, Павловићи, Пауновићи, Ивковићи, Петровићи и Милошевићи, који су у Рожанице дошли из села у околини Смедерева. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Рожанци живи 418 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (42,8 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 760
1953. 801
1961. 708
1971. 634
1981. 637
1991. 625 607
2002. 523 549
2011. 467
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
513 98,08 %
Црногорци
  
2 0,38 %
Мађари
  
2 0,38 %
Југословени
  
2 0,38 %
Македонци
  
1 0,19 %
непознато
  
3 0,57 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Рожанци, Бр.37.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји M. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]