Пређи на садржај

Рожанци

Координате: 44° 29′ 05″ С; 20° 22′ 25″ И / 44.484666° С; 20.3735° И / 44.484666; 20.3735
С Википедије, слободне енциклопедије
Рожанци
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаБарајево
Становништво
 — 2022..Пад 397
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 05″ С; 20° 22′ 25″ И / 44.484666° С; 20.3735° И / 44.484666; 20.3735
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Рожанци на карти Србије
Рожанци
Рожанци
Рожанци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Рожанци је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 397 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Судећи по ископинама које се налазиле у атару овога села, као и по старом гробљу које зову „маџарским“, Рожанци су старије насеље. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18.века. На карти из доба аустријске владавине (1718.-1739.г) ово је село забележено под именом Roschanize. У арачким списковима из првих десетина 19.века, у Станковићевој кнежини се помиње село Рожанци, које је 1818.г. имало 27, а 1822.г. 30 кућа. Године 1846. Рожанци су припадали посавском срезу и тада је село имало 43 куће.
Најстарије су породице у селу: Јевтићи, Танасијевићи (Поповићи),Мијаиловићи ,Милошевићи, Радојчићи (са разним презименима) Николићи (Ниџићи) Гајићи (Марјановићи) и Илићи. Остале су породице млађи досељеници: Томићи, Павловићи, Пауновићи, Ивковићи, Петровићи и Милошевићи, који су у Рожанице дошли из села у околини Смедерева. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рожанци живи 418 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (42,8 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 760
1953. 801
1961. 708
1971. 634
1981. 637
1991. 625 607
2002. 523 549
2011. 467
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
513 98,08%
Црногорци
  
2 0,38%
Мађари
  
2 0,38%
Југословени
  
2 0,38%
Македонци
  
1 0,19%
непознато
  
3 0,57%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 157 171 189 194 188 188 171


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 41 38 29 28 11 18 5 0 1 0 3,06
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 222 59 139 19 5 0
Женски 215 37 133 40 5 0
УКУПНО 437 96 272 59 10 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 149 77 0 14 26
Женски 91 47 0 0 14
Укупно 240 124 0 14 40
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 3 5 2 14
Женски 0 1 11 1 1
Укупно 5 4 16 3 15
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 1 1
Женски 2 1 1 4 7
Укупно 2 1 2 5 8
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 1 0 0 0
Укупно 1 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Рожанци, Бр.37.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји M. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]