Лисовић

Лисовић
Лисовић;
	Споменик палим Партизанима у селу Лисовић, 12. априла 1943. године, међу којима је био и народни херој Стјепан Стева Абрлић.
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Барајево
Становништво
— 2011.	1054
Географске карактеристике
Координате	44°33′05″ СГШ; 20°26′28″ ИГД / 44.551333° СГШ; 20.441166° ИГДКоординате: 44°33′05″ СГШ; 20°26′28″ ИГД / 44.551333° СГШ; 20.441166° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Лисовић Лисовић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Лисовић је насеље у Градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1054 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Лисовић се налази северозападно од Сопота. Лисовић је старије насеље. У селу се још наилази на трагове од „ Калдрме“ старог пута који овуда пролазио. Једно место у селу зове се Маџарија и ту је, веле, било „маџарско гробље“.
О постанку имена очувало се народно предање. Предање вели да су први досељеници овде затекли велику шуму са које је, пошто је била јесен, силно лишће попадало по земљи. Њих је зачудило овако „лис-вито место“ почему је, веле, и село добило име.

Сигурне подадке о Лисовићу имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739. г.) забележено је ово насеље под именом Lissoviz. У почетку 19. века је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. г 26 а 1822. г. 33 куће. Године 1846. припадало је срезу туријском и имало је 47 кућа. По попису из 1921. године. Лисовић је имао 206 кућа са 1016 становника.
Најстарија породица у селу јесу Сретеновићи старином из Шарана (срез таковски). Њихов предак позната личност Павле Сретеновић, који је као младић учествовао у Устанку и борио се уз Јанка Катића. Доцније је био члан магистрата и судија у Београду. У старе породице убрајају се и Минићи, Пауновићи, Мијаиловићи и лукићи. Преци Минића, Пауновића и Мијаиловићи дошли су из Шарана а Лукићи не знају од куда су старином. Остале породице млађи досељеници.

Село је добило првог учитеља 1873. године а школа је била у приватној згради. Године 1874. купљена је зграда која је служила за школу све до 1884., када је подигнута нова школа. Стара школа је употребљена за учитељске станове.. (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лисовић живи 842 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,8 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 353 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.135
1953.	1.167
1961.	1.114
1971.	963
1981.	1.032
1991.	1.075	1.037
2002.	1.057	1.117
2011.	1.054

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.000	94,60 %
Роми	14	1,32 %
Црногорци	13	1,22 %
Хрвати	1	0,09 %
Македонци	1	0,09 %
Југословени	1	0,09 %
непознато	16	1,51 %

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	5	4
80+	6	8
75—79	14	28
70—74	39	49
65—69	38	43
60—64	22	28
55—59	21	33
50—54	44	29
45—49	45	45
40—44	40	27
35—39	25	34
30—34	34	22
25—29	31	37
20—24	39	26
15—19	30	36
10—14	37	31
5—9	30	28
0—4	27	22
Просек :	39,8	43,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	254	260	276	261	295	326	353

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	82	84	55	63	40	20	5	2	1	1	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	433	120	267	24	21	1
Женски	449	82	257	92	18	0
УКУПНО	882	202	524	116	39	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	217	37	0	1	59
Женски	142	28	0	0	35
УКУПНО	359	65	0	1	94
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	19	17	4	31
Женски	2	0	17	5	5
УКУПНО	13	19	34	9	36
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	9	15	2	6
Женски	3	2	5	7	22
УКУПНО	3	11	20	9	28
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	3
Женски	6	1	0	4
УКУПНО	9	1	0	7

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ лисовичке општине Бр. 692.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ лисовичке општине Бр. 692.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Барајево
Насеља Барајева	Арнајево Барајево Баћевац Бељина Бождаревац Велики Борак Вранић Гунцати Лисовић Манић Мељак Рожанци Шиљаковац
Верска здања	Црква брвнара у Вранићу Црква Свете Тројице у Баћевцу Црква Светог арханђела Михаила у Бељини
Културна добра и споменици природе општине Барајево	Зграда школе у Вранићу Кућа породице Јефтић Кућа породице Стевановић Липовичка шума Надгробни споменик Милисава Чамџије Споменик природе Три храста лужњака Баре Стара механа у Барајеву Стара школа, Бождаревац Чаршија у Бељини
Грб градске општине Барајево Градска општина Барајево