Манић (Барајево)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За друге употребе, погледајте Манић (вишезначна одредница).
Манић
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаБарајево
Становништво
 — 2011.Раст 560
Географске карактеристике
Координате44°30′26″ СГШ; 20°25′35″ ИГД / 44.507166° СГШ; 20.4265° ИГД / 44.507166; 20.4265Координате: 44°30′26″ СГШ; 20°25′35″ ИГД / 44.507166° СГШ; 20.4265° ИГД / 44.507166; 20.4265
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Манић на мапи Србије
Манић
Манић
Манић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Манић је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 560 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Маниић се налази западно од Сопота. Није очувано предање, а нема ни писаних помена, на основи којих би се могло са поузданошћу говорити о прошлости овога села. Свакако да је овде постојало неко старије насеље. У селу постоји место Црквине где се налазило на трагове од зидина, а у забрану Илије Миловановића било је споменик од „маџарског гробља.“
Прве писане податке о овоме насељу имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се село Манић, које је припадало Катићевој кнежини и имало је 1818. године и 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало срезу туријском и имало је 24 куће. По поису из 1923. године. Манић има 120 кућа са 592 становника (подаци општинског суда) и са Бељином, Рожанцима и Слатином чинило једну политичку општину.

За старије породице у селу сматрају се : Ниџићи, Нешковићи, Иванковићи , Петровићи и Ивановићи. Остале породице су млађи досељеници
Од 1922. године. Манић има своју школу. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Манић живи 412 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 771
1953. 818
1961. 809
1971. 768
1981. 813
1991. 682 586
2002. 551 717
2011. 560
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 454 82,39 %
Роми
  
 95 17,24 %
Хрвати
  
 1 0,18 %
непознато
  
 1 0,18 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 3
  
  
 1
80+ 4
  
  
 6
75—79 8
  
  
 6
70—74 12
  
  
 20
65—69 18
  
  
 18
60—64 17
  
  
 21
55—59 13
  
  
 17
50—54 23
  
  
 17
45—49 16
  
  
 18
40—44 13
  
  
 14
35—39 21
  
  
 12
30—34 21
  
  
 23
25—29 17
  
  
 14
20—24 16
  
  
 12
15—19 15
  
  
 14
10—14 22
  
  
 21
5—9 19
  
  
 26
0—4 13
  
  
 20
Просек : 38,8 39,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 169 170 195 200 216 201 176
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 44 40 21 28 18 17 5 2 1 0 3,13
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 217 71 118 11 16 1
Женски 213 42 116 45 10 0
УКУПНО 430 113 234 56 26 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 101 42 0 0 14
Женски 53 21 0 0 7
УКУПНО 154 63 0 0 21
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 3 9 0 22
Женски 0 0 9 1 1
УКУПНО 2 3 18 1 23
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 1 3
Женски 0 1 5 2 4
УКУПНО 0 1 8 3 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 2
Женски 2 0 0 0
УКУПНО 2 0 0 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Манићке општине.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манић_(Барајево)&oldid=23117836”