Манић (Барајево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Манић
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Барајево
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 560
Географске карактеристике
Координате 44°30′26″ СГШ; 20°25′35″ ИГД / 44.507166° СГШ; 20.4265° ИГД / 44.507166; 20.4265Координате: 44°30′26″ СГШ; 20°25′35″ ИГД / 44.507166° СГШ; 20.4265° ИГД / 44.507166; 20.4265
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Манић на мапи Србије
Манић
Манић
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Манић је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 560 становника.

Историја[уреди]

Маниић се налази западно од Сопота. Није очувано предање, а нема ни писаних помена, на основи којих би се могло са поузданошћу говорити о прошлости овога села. Свакако да је овде постојало неко старије насеље. У селу постоји место Црквине где се налазило на трагове од зидина, а у забрану Илије Миловановића било је споменик од „маџарског гробља.“
Прве писане податке о овоме насељу имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се село Манић, које је припадало Катићевој кнежини и имало је 1818. године и 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало срезу туријском и имало је 24 куће. По поису из 1923. године. Манић има 120 кућа са 592 становника (подаци општинског суда) и са Бељином, Рожанцима и Слатином чинило једну политичку општину.

За старије породице у селу сматрају се : Ниџићи, Нешковићи, Иванковићи , Петровићи и Јовановићи. Остале породице су млађи досељеници
Од 1922. године. Манић има своју школу. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Манић живи 412 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 771
1953. 818
1961. 809
1971. 768
1981. 813
1991. 682 586
2002. 551 717
2011. 560
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
454 82,39 %
Роми
  
95 17,24 %
Хрвати
  
1 0,18 %
непознато
  
1 0,18 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Манићке општине.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]