Роуз Тремејн

С Википедије, слободне енциклопедије
Роуз Тремејн
Лични подаци
Датум рођења(1943-08-02)2. август 1943. (80 год.)
Место рођењаЛондон, Енглеска, Уједињено Краљевство
Књижевни рад
Најважнија делаРестаурација
Музика и тишина

Роуз Тремејн (енгл. Dame Rose Tremain; Лондон, 2. август 1943) је енглеска књижевница; романописац, ауторка кратких прича и бивши канцелар Универзитета Источне Англије. [1]

Живот[уреди | уреди извор]

Роуз Тремејн је рођена као Розмери Џејн Томсон 2. августа 1943. у Лондону од мајке Виоле Мабел Томсон и оца Кита Николаса Хоме Томсона. [2] Њен прадеда по оцу је Вилијам Томсон, који је био надбискуп Јорка од 1862. до 1890. године.[3]

Образовала се у школи Френсис Холанд, школи Крофтон Грејнџ, Сорбони (1961–1962) и Универзитету Источне Англије (БА, енглеска књижевност).[4] Касније је наставила да предаје креативно писање на Универзитету Источне Англије од 1988. до 1995. године, а 2013. је именована за канцелара. [5]

Удала се за Јона Тремејна 1971. године и добили су једну ћерку Елеанор, рођену 1972. године, која је постала глумица. Брак је трајао око пет година. Њен други брак, са позоришним редитељем Џонатаном Дадлијем, 1982. године, трајао је око девет година; а са Ричардом Холмсом је од 1992.[6] Живи у Thorpe St Andrew-у близу Норич у Норфоку. [7] [8] [9]

Писање[уреди | уреди извор]

Њен утицај укључује Вилијама Голдинга, аутора Господара мува, и романа Габријела Гарсије Маркеза из 1967. 100 година самоће и стил магичног реализма. [6]

Она је историјски романописац који својим темама приступа „из неочекиваних углова, концентришући своју пажњу на негламурозне аутсајдере“.[4]

Године 2009. донирала је кратку причу The Jester of Astapovo (Астаповски шаљивџија) Оксфамовом пројекту Ox-Tales, четири збирке прича из Велике Британије које је написало 38 аутора. Њена прича је објављена у збирци Земља. [10]

Постала је члан Краљевског књижевног друштва 1983.[2] Већ командант Ордена Британске империје (ЦБЕ), Тремејн је именована за даму команданта Реда Британске империје (ДБЕ) у новогодишњим почастима 2020. за заслуге у писању.

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

  • (1984) - Награда Дилан Томас. [2]
  • (1984) - Giles Cooper Award за Temporary Shelter (Привремено склониште) (радио драма)
  • (1989) - Sunday Express књига године за Restoration (Рестаурација). [2]
  • (1989) - Букерова награда, ужи избор за Restoration (Рестаурација).[11]
  • (1992) - Меморијална награда Џејмса Тејта Блека за Sacred Country (Света земља) [2]
  • (1994) - Prix Femina Étranger за Sacred Country (Света земља). [2]
  • (1999) - Whitbread Award за Music and Silence (Музика и тишина). [2]
  • (2008) - Женска награда за белетристику за The Road Home (Пут кући). [12]
  • (2012) - Wellcome Trust Book Prize, ужи избор за Merivel: A Man of His Time (Меривел: Човек свог времена). [13]
  • (2013) - Награда Валтера Скота за историјску фантастику, ужи избор за Merivel: A Man of His Time (Меривел: Човек свог времена). [14] [15]
  • (2016) - Национална награда јеврејске књиге за The Gustav Sonata. [16]
  • (2016) - Књижевна награда Коста (роман), ужи избор за The Gustav Sonata. [17]
  • (2017) - Baileys Women’s Prize for Fiction, дуга листа за The Gustav Sonata. [18]
  • (2017) - Награда Рибалов за The Gustav Sonata. [19]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Новеле[уреди | уреди извор]

  • Sadler's Birthday (Садлеров рођендан) (1976).
  • Letter to Sister Benedicta (Писмо сестри Бенедикти) (1978).
  • The Cupboard (1981).
  • Journey to the Volcano (Путовање до вулкана) (1985).
  • The Swimming Pool Season (Сезона базена) (1985).
  • Restoration (Рестаурација) (1989).
  • Sacred Country (Света земља) (1992).
  • The Way I Found Her (Начин на који сам је нашао) (1997).
  • Music and Silence (Музика и тишина) (1999).
  • The Colour (Боја) (2003).
  • The Road Home (Пут кући) (2008).
  • Trespass (2010).
  • Merivel: A Man of His Time (Меривел: Човек свог времена) (2012).
  • The Gustav Sonata (Соната Густав) (2016).
  • Islands of Mercy (Острва милосрђа) (2020).
  • Lily: A Tale of Revenge (Лили: Прича о освети) (2021).
  • Absolutely & Forever (Апсолутно и заувек) (2023).

Збирке кратких прича[уреди | уреди извор]

  • The Colonel's Daughter and other stories (Пуковникова ћерка и друге приче) (1983).
  • The Garden of the Villa Mollini and other stories (Врт виле Молини и друге приче) (1987).
  • Evangelista's Fan and Other Stories (Евангелистина обожаватељица и друге приче) (1994).
  • The Darkness of Wallis Simpson and other stories (Тама Волис Симпсон и друге приче) (2006).
  • The American Lover (Амерички љубавник) (2014)

За децу[уреди | уреди извор]

  • Journey to the Volcano (Путовање до вулкана) (1985).

Мемоари[уреди | уреди извор]

  • Rosie: Scenes from a Vanished Life (Рози: Сцене из несталог живота')' (2018).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Writer is new university chancellor”. BBC News (на језику: енглески). 14. 4. 2013. Приступљено 24. 11. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Tremain, Dame Rose, (born 2 Aug. 1943), novelist and playwright”. WHO'S WHO & WHO WAS WHO (на језику: енглески). ISBN 978-0-19-954088-4. doi:10.1093/ww/9780199540884.013.U38001. Приступљено 2. 8. 2021. 
  3. ^ „Thomson, William (1819–1890), archbishop of York”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. 2004. doi:10.1093/ref:odnb/27330.  (Subscription or UK public library membership required.)
  4. ^ а б Rustin, Susanna (9. 5. 2003). „Costume dramatist”. The Guardian. 
  5. ^ „Novelist Rose Tremain appointed as new UEA chancellor”. BBC News. 14. 4. 2013. Приступљено 9. 5. 2014. 
  6. ^ а б Rustin, Susanna (10. 5. 2003). „Profile: Rose Tremain”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 
  7. ^ Author Notes from 2002 Vintage edition of Sacred County.
  8. ^ Tonkin, Boyd (5. 3. 2010). „Journeys home: Rose Tremain reflects on the past and her present life writing in the south of France”. Приступљено 9. 5. 2014. 
  9. ^ Norfolk novelist Rose Tremain receives damehood from Queen Retrieved 24/6/22.
  10. ^ Oxfam: Ox-Tales Архивирано 20 мај 2009 на сајту Wayback Machine
  11. ^ „1989 | The Man Booker Prizes”. themanbookerprize.com. Приступљено 11. 5. 2019. 
  12. ^ Aspden, Peter (5. 6. 2008). „Tremain novel on plight of a migrant wins Orange prize”. Irish Times. 
  13. ^ Williams, Charlotte (15. 10. 2012). „Random House gets four nods for Wellcome Trust Book Prize”. The Bookseller. Приступљено 9. 11. 2012. 
  14. ^ „Shortlist for 2013 Walter Scott Prize Announced”. Borders Book Festival. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2013. 
  15. ^ „Tan Twan Eng wins The Walter Scott Prize”. Borders Book Festival. 14. 6. 2013. Архивирано из оригинала 8. 9. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2013. 
  16. ^ „Past Winners – Fiction”. Jewish Book Council (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2020. 
  17. ^ Cain, Sian (22. 11. 2016). „Costa book award 2016 shortlists dominated by female writers”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 11. 5. 2019. 
  18. ^ „Announcing the 2017 longlist...”. Women's Prize for Fiction. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала 11. 05. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2019. 
  19. ^ „Rose Tremain's 'Gustav Sonata' wins Ribalow Prize for Jewish fiction”. Jewish Telegraphic Agency. 25. 1. 2018. Приступљено 11. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роуз_Тремејн&oldid=27560623”