Natrijum nitrit

Из Википедије, слободне енциклопедије
Natrijum nitrit
Natrijum nitrit
The sodium cation
The nitrite anion (space-filling model)
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.028.687
EC broj 231-555-9
E-brojevi E250 (konzervansi)
RTECS RA1225000
UN broj 1500
Svojstva
NaNO2
Molarna masa 68.9953 g/mol
Agregatno stanje beli prah
Gustina 2.168 g/cm3
Tačka topljenja 271 °C razlaže se
82 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Trigonalan
Opasnosti
Bezbednosni spisak External MSDS
Oksidant (O)
Toksičan (T)
Opasan po okruženje (N)
R-oznake R8, R25, R50
S-oznake (S1/2), S45, S61
489 °C (912 °F; 762 K)
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
85 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Litijum nitrit
Natrijum nitrat
Drugi katjoni
Kalijum nitrit
Ammnijum nitrit
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Natrijum nitrit je so čija je hemijska formula NaNO2.[1] Koristi se kao konzervans za mesne prerađevine. U čistom stanju je beli do bledo žuti prah. Rastvorljiv je u vodi i higroskopan. Na vazduju se polako oksidira do natrijum nitrata. Natrijum nitrit je jako redukciono sredstvo.[2]

Ova so se koristi u proizvodnji diazo boja, nitrozo jedinjenja, i drugih organskih jedinjenja; u bojenju i štampanju tekstila; u fotografiji; kao i laboratorijski reagens i inhibitor korozije; u metalnim premazima za fosfatiziranje; i u proizvodnji gumenih hemikalija. Ova so se može koristiti kao elektrolit u proizvodnim procesima elektrohemiskog brušenja, tipično u obliku 10% rastvora u vodi. Natrijum nitrit se takođe koristi u ljudskoj i veterinarskoj medicini kao vasodilator, bronhodilator, i protivotrov kod trovanja cijanidom.

Upotreba[уреди]

U normalnoj ljudskoj prehrani[уреди]

Nitriti su normalni deo ljudske ishrane. Oni su prisutni u većini vrsta povrća.[3][4][5] Spanać i salata mogu da imaju do 2500 mg/Kg nitrata, kelj (302.0 mg/kg) i karfiol (61.0 mg/kg), do niskih koncentracija od 13 mg/Kg u asparagusu. Nivoi nitrita u 34 uzorka povrća, uključujući različite vrste kupusa, salate, spanaća, peršuna i repe je u rasponu između 1.1 i 57 mg/Kg, npr. beli karfiol (3.49 mg/kg) i zeleni karfiol (1.47 mg/kg).[6][7] Kuvanje povrća snižava koncentraciju nitrata ali ne nitrita.[7] Sveže meso sadrži 0.4-0.5 mg/Kg nitrita i 4–7 mg/Kg nitrata (10–30 mg/Kg nitrata u suvomesnatim proizvodima).[5] Prisustvo nitrita u životinjskim tkivima je posledica metabolizma nitrik oksida, važnog neurotransmitera.[8] Azot oksid može biti stvoren de novo posredstvom azot oksid sintaze iz arginina, ili iz nitrata ili nitrita unesenog hranom.[9] Najveći deo istraživanja negativnih efekata nitrita na ljude predatira otkriće važnosti azot oksida u ljudskom metabolizmu i ljudskog endogenog metabolizma nitrita.

Prehrambeni aditiv[уреди]

Kao prehrambeni aditiv, ova so ima dvojnu ulogu u prehrambenoj industriji zato što ona menja boju konzervisane ribe i mesa, a isto tako sprečava rast Clostridium botulinum, bakterije koja uzrokuje botulizam. U Evropskoj Uniji ovaj aditiv se može koristiti samo kao mešavina u solima koje sadrže najviše 0,6 % natrijum nitrita. In ima EC broj E250. Kalijum nitrit (E249) se koristi na isti način.

Reference[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis. 22: 315. doi:10.1016/j.jfca.2008.10.025. 
  4. Nitrates, Carrots, and Homemade Baby Food - Nitrates and Making Homemade Baby Food Carrots, Spinach and More
  5. 5,0 5,1 Dennis, M J; Wilson, L A (2003). „Nitrates and Nitrites”: 4136. doi:10.1016/B0-12-227055-X/00830-0. 
  6. Correia, Manuela; Barroso, ÂNgela; Barroso, M. FáTima; Soares, DéBora; Oliveira, M.B.P.P.; Delerue-Matos, Cristina (2010). „Contribution of different vegetable types to exogenous nitrate and nitrite exposure”. Food Chemistry. 120: 960. doi:10.1016/j.foodchem.2009.11.030. 
  7. 7,0 7,1 Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis. 22: 315. doi:10.1016/j.jfca.2008.10.025. 
  8. Meulemans, A.; Delsenne, F. (1994). „Measurement of nitrite and nitrate levels in biological samples by capillary electrophoresis”. Journal of Chromatography B: Biomedical Sciences and Applications. 660: 401. doi:10.1016/0378-4347(94)00310-6. 
  9. Southan, G (1998). „Nitrogen Oxides and Hydroxyguanidines: Formation of Donors of Nitric and Nitrous Oxides and Possible Relevance to Nitrous Oxide Formation by Nitric Oxide Synthase”. Nitric Oxide. 2: 270. doi:10.1006/niox.1998.0187. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]