Саво Костадиновски

С Википедије, слободне енциклопедије
Саво Костадиновски
Лични подаци
Пуно имеСаво Костадиновски
Датум рођења(1950-05-30)30. мај 1950.(73 год.)
Место рођењаГорње Ботушје, ФНР Југославија
ЗанимањеКњижевник, путописац и преводилац
Књижевни рад
Најважнија делаПоезија о поезији
Родни крај са срцем
Три века
Награде„Иселеничка грамота”
„Благодарница за иселеникот”

Саво Костадиновски (Горње Ботушје, 30. мај 1950) је македонско-немачки књижевник, путописац и преводилац. Пише поезију и прозу, за децу, омладину и одрасле, на македонском и немачком, а дела су му објављена и на српском и румунском језику.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родно село му је Горње Ботушје, које се налази у близини Македонског Брода, у данашњој Северној Македонији. У њему и Гостивару је ишао у основну школу. После катастрофалног земљотреса у Скопљу 1963, живео је у Београду, Славонском Броду, Загребу и на другим местима у тадашњој Југославији. Од 1971. живи и ради у Немачкој – након Минхена, Вирцбурга и Франкфурта на Мајни од 1973. у Келну. Дописно је завршио средњу машинско-техничку школу при Радничком универзитету „Нови Београд”, а у Келну је стекао звање техничког инжењера трећег степена.[4]

Објавио је више књига песама, кратких прича, есеја, превода и журналистичких текстова. Његова дела су публикована на неколико језика и заступљена у бројним антологијама, а поезија и проза за децу у школским уџбеницима у Северној Македонији.[4]

Добитник је многих награда и похвала, међу којима је и „Иселеничка грамота” Матице исељеника Македоније 1993, у оквиру „Струшких вечера поезије”, и „Благодарницу за иселеникот” македонске Агенције за исељеништво 2020.[5] Вођен путописним поривом путовао је кроз Европу, Северну Америку, Аустралију, Индију, Тибет, Кину и Сенегал.

Саво Костадиновски је члан Друштва македонских писаца,[6] Удружења књижевника Немачке, Удружења књижевних преводилаца Македоније и Удружења новинара Македоније.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге песама за децу и омладину[уреди | уреди извор]

  • Лето у родном крају (Детска радост, Скопље, 1980)[7]
  • Чежње (Дом културе „Кочо Рацин”, Скопље, 1989)
  • Деца света (Дом културе „Кочо Рацин”, Скопље, 1990)
  • Кавез без птица – Од Ботушја до Келна (Печалбарски денови, Вевчани, 1990)
  • Песме – десет књига у једној (Културно-просветна заједница Скопља, 1991)
  • Песме из Ботушја – избор (Дом културе „Кочо Рацин”, Скопље, 1992)
  • Песме – десет књига у једној (Културно-просветна заједница Скопља, 1993)
  • Поречје (Мисла, Скопље, 1995)
  • Хиљаду и једна носталгија – избор (Детска радост, Скопље, 2001)
  • Заједно са Филипом (Антолог, Скопље, 2013)
  • Разговори са Бети (Антолог, Скопље, 2013)
  • Стиховане године (Антолог, Скопље, 2013)
  • Вечни глас – избор (Антолог, Скопље, 2014)
  • Писма Филипу (Антолог, Скопље, 2014)
  • На одмору код Филипа (Антолог, Скопље, 2014)
  • Увек са Филипом (Антолог, Скопље, 2014)
  • Филип је прваче (Антолог, Скопље, 2014)
  • Како је Филип научио азбуку (Антолог, Скопље, 2014)
  • Бисери за Бисеру (Антолог, Скопље, 2014)
  • Записи из Америке (Антолог, Скопље, 2015)
  • Блиске песме у далекој Аустралији (Антолог, Скопље, 2015)
  • Европа у стиховима (Антолог, Скопље, 2015)
  • Поречје (Антолог, Скопље, 2015)
  • Од Ботушја до Париза (Антолог, Скопље, 2015)
  • Без родног краја (Антолог, Скопље, 2016)
  • Келн и ја (Антолог, Скопље, 2016)
  • Са отаџбином (Антолог, Скопље, 2016)
  • Из живота по Европи (Антолог, Скопље, 2016)
  • Македонске знаменитости (Антолог, Скопље, 2016)

Књиге прича за децу и омладину[уреди | уреди извор]

  • Родни крај са срцем (Македонска реч, Скопље, 2005)
  • Родни крај са срцем (Антолог, Скопље, 2016)
  • Geburtsende mit Herz – превод на немачки (Literatur-Atelier, Бон, 2016)
  • Бисера и Филип (Антолог, Скопље, 2016)
  • Bisera und Filip – превод на немачки (Literatur-Atelier, Бон, 2016)

Књиге за одрасле[уреди | уреди извор]

  • Поезија о поезији – двојезично, на македонском и румунском (Букурешт, 2002)
  • Поезија о поезији – двојезично, на македонском и немачком (Матица македонска, Скопље, 2012)
  • Три века, биографски роман (Македонска реч, Скопље, 2005)[8]
  • Поезија у животу песника – двојезично, на македонском и немачком (Македоника литера, Скопље, 2013)[9]
  • Љубав још живи – заједничка збирка са Терезом Ројбер, на немачком (Македоника литера, Скопље, 2014)
  • Живот за Ботушје – двојезично, на македонском и немачком (Македоника литера, Скопље, 2014)
  • Песме из Келна – двојезично, на македонском и немачком (Македоника литера, Скопље, 2014)
  • Поезија о поезији – превод на српски (Банатски културни центар, Ново Милошево, 2015)
  • Историја ратова – двојезично, на македонском и немачком (Македоника литера, Скопље, 2015)[10]
  • Три века, биографски роман – друго, допуњено издање (Македоника литера, Скопље, 2016)[11]
  • Drei Zeitalter, биографски роман – превод на немачки (Literatur-Atelier, Бон, 2016)
  • Испод добре воде, монографија о родном Горњем Ботушју (Антолог, Скопље, 2016)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ О Сави Костадиновском на веб-сајту Немачке дигиталне библиотеке, Deutsche Digitale Bibliothek. Посећено: 18. фебруара 2021.
  2. ^ Биографија Саве Костадиновског на веб-сајту „Банатског културног центра”, Банатски културни центар, 2015. Посећено: 18. фебруара 2021.
  3. ^ „Саво Костадиновски напишал 127 книги поезија и сите ги подарил”, Сакам да кажам, 3. новембар 2019. Посећено: 18. фебруара 2021.
  4. ^ а б Биографија Саве Костадиновског на веб-сајту Књижевног центра „Антолог”, Књижевни центар „Антолог”. Посећено: 18. фебруара 2021.
  5. ^ „Благодарница за иселеникот Саво Костадиновски од Агенцијата за иселеништво”, Македонска нација, 9. септембар 2020. Посећено: 18. фебруара 2021.
  6. ^ Списак чланова Друштва македонских писаца Друштво македонских писаца. Посећено: 18. фебруара 2021.
  7. ^ „Лето у родном крају” Саве Костадиновског у Националној библиотеци Аустралије, National Library of Australia. Посећено: 19. фебруара 2021.
  8. ^ „Трите века”, Македоника литера, 2005. Посећено: 19. фебруара 2021.
  9. ^ „Објавена поетска книга од Саво Костадиновски”, COOLTURA.mk, 11. март 2014. Посећено: 19. фебруара 2021.
  10. ^ „Двојазична поетска книга ’Историја на војните’ од Саво Костадиновски”, A1on.mk, 29. март 2016. Посећено: 19. фебруара 2021.
  11. ^ „Трите века”, Македоника литера, 2016. Посећено: 19. фебруара 2021.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Павловски, Ј.; Силјан, Р.; Смилевски, В.; Тодоровски, Г. (2004). Македонски писатели. Скопје: Друштво на писателите на Македонија. стр. 124—125. ISBN 9989-855-07-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]