Гостивар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гостивар
мкд. Гостивар
Ploštad Gostivar.jpg
Центар Гостивара
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Гостивар
Становништво
Становништво
 — (2002) 35.847
Положај
Координате 41°48′03″ СГШ; 20°54′51″ ИГД / 41.800911038070346° СГШ; 20.914169043368012° ИГД / 41.800911038070346; 20.914169043368012Координате: 41°48′03″ СГШ; 20°54′51″ ИГД / 41.800911038070346° СГШ; 20.914169043368012° ИГД / 41.800911038070346; 20.914169043368012
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 530 m
Гостивар на мапи Републике Македоније
Гостивар
Гостивар
Гостивар на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1230
Позивни број +389 (0)42
Регистарска ознака GV

Гостивар (мкд. Гостивар, алб. Gostivari, тур. Gostivar) је град у северозападној Македонији и седиште истоимене општине Гостивар. Гостивар је истоимено и историјско средиште горњег дела области Полог.

Природне одлике[уреди]

Град Гостивар се налази на у северозападном делу Републике Македоније. Град је на је 65 км југозападно од Скопља, главног града државе. Најближи већи град је Тетово, 25 км сџеверно.

Рељеф: Гостивар се сместио у горњем делу историјске области Полог. Град је положен у јужном углу Полошког поља, на месту где из поља исходе путеви ка околним великим планинама; ка Шар-планини ка северу, планини Бистри ка југозападу и планини Буковик ка југу. У близини града се налази и значајна висораван и највећи македонски национални парк и скијашки центар, Маврово. Приближна надморска висина града је 520-530 метара.

Клима: У Гостивару влада умерено континентална клима.

Воде: У близини Гостивара, у селу Вруток (5 km југозападно од града) се налази извор највеће македонске реке, Вардара. Кроз саму Гостивар протиче речица Доњи Вир, која се југоисточно од града улива у Вардар.

Историја[уреди]

Пазарни дан у Гостивару април 1911
Гостивар на разгледници из 1921

Подручје Гостивара је било насељено још од праисторије. У раном средњем веку подручје око града су населила словенска племена.

Сахат Кула у Гостивару

Први помен насеља на датом месту, под називом Бањица, је из 1313. године, када је Гостивар био у оквиру српске средњовековне државе и насељен српским живљем.

Међутим, све до средине 19. века Гостивар је био село. Тек тада се уочава развој насеља са одликама трговишта. Крајем 19. века Гостивар је имао пар хиљада становника, махом Турака, уз словенску и албанску мањину.

1912. године Гостивар се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

1997. године у граду су се десили немири између Македонца и Албанаца. Од тада влада прилично напето стање по питању односа између ова два народа. Једно од битних места спотицања представља рехабилитација неких албанских личности из Другог светског рата, које су подржавале фашизам и вршиле ратне злочине над македонским становништвом. Македонцима смета што се на овај начин врши одобравање фашистичке окупације Македоније. Ипак, у граду се нема значајнијег исељавања Македонаца у друге крајеве земље.

Становништво[уреди]

Највећи градски булевар

Гостивар има мултиетничко становништво зато се као службени језици користе македонски, албански и турски језик.

По последњем попису становништва из 2002. године, град Гостивар имао је 35.847 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Албанци
  
16.890 47,11 %
Македонци
  
11.885 33,15 %
Турци
  
4.559 12,71 %
Роми
  
1.899 5,29 %
Срби
  
146 0,40 %
Бошњаци
  
34 0,09 %
Власи
  
15 0,04 %
остали
  
419 1,16 %
укупно: 35,847

Претежна вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.

Привреда[уреди]

Вардар поред Гостивара

У Гостивару преовлађује трговина и ситна индустрија („мала привреда“).

Знаменитости[уреди]

Бегов Дом

У граду постоји неколико знаменитих објеката, као и неколико џамија и препознатљива Сахат-Кула у центру. Градом доминира црква Свете Богородице. У граду је постојао турски амам који је срушен.

Збирка слика[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]