Слон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слон
Афрички слон у близини границе Серенгетија и Нгоронгороа у Танзанији.
Афрички слон у близини границе Серенгетија и Нгоронгороа у Танзанији.
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Proboscidea
породица: Elephantidae
Екологија таксона

Слонови (лат. Elephantidae, од elefantus) породица је виших сисара. Сви су, без изузетака, биљојери и хране се пре свега травама и лишћем, али у случају недостатка те хране, једу и грање, грмље, кору и сличну храну. Они имају дугачку сурлу помоћу које се бране, хране и пију воду.

Назив слон потиче од прасловенског корена *slonъ, што би могла бити изведеница од *sloniti sę (савремено наслонити се). Оваква етимологија објашњава се причом о слону који је спавао наслоњен на дрво, а која је током средњег века кружила Европом. Према другим изворима, реч је повезана са турским изразом aslan (лав).

Слонови су највећи копнени сисари који данас живе на земљи. Код рођења, младунче може бити тешко и до 100 kg. Висина слона је до 7m (са сурлом). Само у сурли, слон има више од 40.000 мишића. Скотност слонице траје 20 до 22 месеци и најдужа је од свих копнених сисара. Могу живети до 70 година. Највећи слон је убијен 1974. у јужној Анголи и био је тежак 12.240 kg. Слон је једина животиња која има четири колена.[1]

Подела[уреди]

Данас живе још само три врсте сурлаша:

Мањи број научника који се баве криптозоологијом а занимају их слонови, предлажу

као још једну, засебну врсту. Међутим, научници нису прихватили тај предлог, бар за сада још не. Та врста живи, према њиховом мишљењу, уз шумског слона у тропским кишним шумама (Габон, Конго, Камерун).

У Африци живе четири одвојене популације слонова: у саванама источне и јужне Африке, у западној Африци на северу Намиба (пустиња и истоимени национални парк у Намибији) и у тропским кишним шумама централне Африке.

Статус шумског слона као засебне врсте доказан је уз помоћ ДНК анализе. Али из угла гледања заштите врста, ово признавање засебности је проблематично, јер слонова кост шумских слонова није заштићена од трговине, па су изложени лову.

Друге групе сурлаша, мамути, мастодонти и Деинотхериен су изумрли. Сви данас живући сурлаши су јако угрожени. С једне стране, њихова природна станишта се непрекидно смањују, а с друге, све до недавно су били жестоко ловљени због драгоцености слонове кости од које су грађене њихове кљове.

Распрострањеност[уреди]

Слоница у Београдском зоолошком врту

Афрички слон је раније живио на читавом афричком континенту, док је данас северна граница његових пребивалишта југ Судана. Јужно од тог подручја живи свуда, али само у заштићеним подручјима националних паркова; но у њима су се популације тако снажно повећале, да долази у питање „издржљивост“ околине. То је посебно драматично изражено у националном парку Чобе у Боцвани: уместо 5.000 слонова колико би природа парка могла да поднесе, ту живи 25.000 животиња.

Шумски слон живи у кишним шумама западне Африке, међу осталим у Камеруну, ДР Конгу и Централноафричкој Републици.

Подручје где живи азијски слон шири се по читавом подручју југоисточне Азије као и Индијског потконтинента.

Извори[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. ^ Weissengruber GE, Fuss FK, Egger G, Stanek G, Hittmair KM, Forstenpointner G (January 2006). „The elephant knee joint: morphological and biomechanical considerations“. Journal of Anatomy 208 (1): 59–72. DOI:10.1111/j.1469-7580.2006.00508.x. PMC 2100174. PMID 16420379.