Слуга Милутин

Слуга Милутин је народна епска пјесма. Припада пјесмама покосовског циклуса због тога што је настала послије Косовског боја. Пјесма се бави злом судбином и смрћу српских јунака који су учествовали у боју на Косову.

Структура[уреди | уреди извор]

На Почетку пјесме представљени су црни гавранови који долијећу на кулу кнегиње Милице. Они говоре о смрти српских јунака. Након доласка гаврана у кулу долази слуга Милутин.

„Скин' ме, госпо, са коња витеза,
Умиј мене студеном водицом,
И залиј ме црвенијем вином;
Тешке су ме ране освојиле.”

Он носи десну у лијевој руци и јаше на крвљу покапаном коњу. Овим призором је исказана страшна слика Косовског боја. На Миличина питања о српским јунацима и боју, он одговара о херојству српских јунака, посебно Милоша Обилића који је убио Султана Мурата. Такође говори о страшним жртвама и губицима. У овој пјесми је доста коришћена стилска фигура градација приликом исказивања јунаштва српских војника. На крају пјесме градација завршава преокретом са стиховима који описују издају Вука Бранковића.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђурађ Бањац: Антологија народних песама, ЈРЈ, Београд, 2009.

Види још[уреди | уреди извор]