Стихови Раванчанина II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Стихови Раванчанина II су дело средњовековне српске књижевности из XV века.

Раванчанина (II) открио је 1952 год. за време проучавања и снимања хиландарских рукописа Ђорђе Сп. Радојичић. Пронашао је наиме дотад непознату похвалу кнезу Лазару. Рукопис је на хартији, с воденим знацима из времена око 1460. год. При дну њене почетне стране записана је година Косовске битке. Забележен је и дан — уторак, и датум — 15. јуни.

Црвеним словима је исписан наслов похвале, у коме се каже да је 15. јуна „памет (помен) приснопоминајемаго (увек помињаног), благороднаго и благоч'стиваго Лазара, самодржца и кнеза всеје (све) србскије земље, и всех (свих) православних христијан в (у) благочастији от неч'стивих Агарен с њим скончавших се множство тисушт“. Затим долазе стихови. Обележени су скраћеницом сх, која је написана црвеним словима, јавља се пет пута и обележава строфе (почињу црвеним словом).
Иза стихова је прозни текст, кратко житије, у коме се слави Лазарева „светла победа“. Она је „показана“ захваљујући молитвама Симеона Немање и Саве. „Злоч'стиваго онога амиру (цара Мурата) низложше (срушивши), победише и мрскују главу јего (његову) отсекоше“, али, и кнез Лазар доби „мученич'ски венац“ и с њим „и множ'ство благородних војих (ратника) јего“ (његових). Иза житија пише црвеним словима: „стихове (стихови). стих“, па се онда поново ређају стихови један иза другог. Поједини имају црвена почетна слова. Ту по свој прилици почињу строфе.

Ово житије, са стиховима испред и иза њега, састављено је после преноса Лазаревих моштију 1390./91. год., а пре почетка 1393. године, пре постанка списа Данила III (млађег), у коме се не говори о Лазаревој победи на Косову, већ се износи да су обе противничке стране „изнемогле“, па је тако „битка престала“.