Соколски дом у Шапцу
| Соколски дом у Шапцу | |
|---|---|
 Соколски дом у Шапцу | |
| Опште информације | |
| Место | Шабац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Зграда |
| Време настанка | 1930-1934 |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Соколски дом у Шапцу подигнут је у периоду од 1930. до 1934. године за потребе Соко Краљевине Југославије, представља непокретно културно добро као споменика културе од великог значаја.[1] [2]
Срби и Соколски покрет[уреди | уреди извор]
Стварањем државе у 19. веку Србија је имала потребе за школованим људима. Тако је са образованим Србима из Војводине из Новог Сада у Београд 1857. године стигао и сликар Стеван Тодоровић, који је исте године основао „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. То су били прапочеци организованог бављења спортом. На иницијативу др. Владана Ђорђевића основано је 1882. године „Београдско друштво за гимнастику и борење“. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др. Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и оснивало слична друштва по Србији. После низа година раздвајања са више или мање успеха Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских сокола ујединили су се 8. 11. 1909. године у Београду у Савез соколских друштава ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911. године у Савез српског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919. године у Новом Саду основан је Соко С. Х. С.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Због вежбања на неприкладним местима, идеја о изградњи Соколане остварена је добровољним прилозима грађана, донацијом општине и државе, а по пројекту инжењера Анте Гашпарца. Монументална грађевина Соколане постављена је на углу две улице (Косте Абрашевића и Милоша Обилића), са јасно одвојеним делом у коме је смештена сала за вежбање од дела зграде са помоћним просторијама. Правоугаона основа грађевине, са главним просторијама у средишњем делу, подређена је намени. Зграда је пројектована тако да угаони део има спратност П+2С, а издужени тракт са салом за вежбање има висински габарит једног спрата. Главни акценат дат је угаоном делу, на коме је главни портал са степеништем. Наизменично смењивање испупчених и увучених површина угаоног дела, као и смело супротстављање јако издужене хоризонталне сале за вежбање вертикали угаоног дела - посебна су вредност у архитектонском компоновању.
Одсуство декоративне пластике са фасадних површина, носачи застава као и раван кров над угаоним делом везују ову грађевину за стил модерне, присутне у градској архитектури Шапца у трећој и четвртој деценији 20. века.[3]
Током 2019. отпочела је комплетна реконструкција објекта.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Соколско друштво
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Соколски дом”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2014. г. Приступљено 23. 10. 2013.
- ^ E, Piše: D. (2019-06-25). „Rekonstrukcija Sokolane u Šapcu”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-11-11.
Литература[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Централни регистар
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
