Општина Владимирци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Владимирци
Зграда општине у Владимирцима.jpeg
Зграда скупштине општине Владимирци
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Мачвански округ
Седиште Владимирци
Становништво
Становништво Пад 17.462
Географске карактеристике
Површина 338 km2

Serbia Vladimirci.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Владимирци су једна од осам општина Мачванског округа, која се налази у плодном и питомом делу северозападне Србије, уз десну обалу реке Саве, удаљена од града Шапца 18 км, Ваљева 43, Обреновца 45 км и Београда 74 км. Територија општине Владимирци која обухвата површину од 338 km, омеђена је са североистока реком Савом у дужини од 28 км, са истока општином Обреновац, јужно се граничи са територијом општина Коцељева и Уб, а на западу са подручјем општине Шабац. Јужни део општине додирује огранке Влашића. Административно седиште општине је варошица Владимирци са 1879 становника, према попису становништва из 2002. године. У општини постоји укупно 29 насељених места која су организована у 31 месној заједници. Указом његовог величанства краља Александра Карађорђевића 11.12.1924 године, средиште општине Владимирци су проглашени варошицом.

Клима[уреди]

Географски положај подручја општине Владимирци условљава умерено континтално подручје, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе. Лета су умерено топла, а зиме умерено хладне, најтоплији је јули месец , а најхладнији јануар месец. Касни пролећни мразеви (мајски) и рани јесењи мразеви (октобар), наносе велику штету пољопривредној производњи, нарочито повртарској. Годишња просечна вредност падавина је 662мм, највећа месечна вредност утврђена је у јулу 69мм а најмања месечна вредност у фебруару 39мм. Просечна годишња учесталост снежних дана износи 22.1 дан у години, односно 17.4% од укупног броја падавинских дана. Падавине су неравномерно распоређене у току године.

Историја[уреди]

Територија општине Владимирци је захваљујући свом географском положају насељавана од најстаријих времена. О томе сведоче археолошка налазишта насеља из неолита у Бељину, Дебрцу, Јаловику као и насеља из металног доба у Прову, Дебрцу, Риђакама , Јаловику... Од краја 1. и почетка 2. века, територија данашње општине се налази у саставу Римске империје у административној јединици-провинцији „Панонија“, чије је седиште било у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици. Падом Римског царства 475. године ове територије улазе у сатав Византије.

О бурној средњовековној историји овог краја сведоче остаци темеља летње резиденције – двора краља Драгутина као и манастир Каона основан средином 14 века. У том периоду данашња територија је углавном у саставу средњовековних српских држава, повремено улазећи у сатав Угарске, као и у каснијем периоду када је била у саставу Отоманске империје. У периоду I и II српског устанка, територија општине је поприште најсветлијих тренутака борбе српског народа за ослобођење од Турака. Бој на Свилеуви, Гомилици, Бељину, погибија Јанка Катића, припрема за Мишарску битку, само су неки од фрагмената по којима је остало упамћено то бурно време на овим просторима.

Током борбе за ослобођење Србије од Турака и стварање савремене државе Србије ове територије се укључују у административну поделу новостворене државе прво као општина Владимирци, одмах по доношењу Сретењског устава, а касније и као центар среза Посавотамнавског. Током I светског рата, неке од најзначајнијих битака и операција попут Церске и Колубарске битке, припремане су и изведене на територији наше Општине. Припреме за устанак током Другог светског рата у оба идеолошки супротстављена покрета, партизанском и четничком, везани су делом и за територију наше општине, мада као најкрупнији догађај у том периоду, ипак можемо означити заједнички неуспео покушај четника и партизана да ослободе Шабац 1941. године.

У послератном периоду општина Владимирци у административном погледу следи предратни континуитет као административно средиште среза Посавотамнавског до укидања срезова да би до данашњих дана са мање више истом територијом остала по административној подели општина. Економски развој у тим временима је следио опште планове и пратио успехе и неуспехе социјалистиче планске производње. Транзициони период и почетак вишестраначја значио је за овај крај поделу свих недаћа које су задесиле ондашњу Југославију у њеној дезинтеграцији.

Споменичко наслеђе[уреди]

Од културно историјских знаменитости постоје:

Најстарији споменик културе Посавине, ако се не рачунају трагови насеља из антике и средњег века је Манастир Каона.

Насељена места[уреди]

У општини Владимирци постоји укупно 29 насеља:

Спољашње везе[уреди]