Стефан Дуњов

Стефан Дуњов
Стефан Дуњов
Лични подаци
Датум рођења	(1815-07-28)28. јул 1815.
Место рођења	Винга, Аустријско царство (данашња Румунија)
Датум смрти	29. август 1889.(1889-08-29) (74 год.)
Место смрти	Пистоја, Краљевина Италија
Националност	Банатски Бугарин
Религија	католицизам (хришћанство)
Занимање	адвокат судија
Војна каријера
Служба	1848—1849 1859—?
Војска	Мађарски револуционари (1848—1849) Краљевина Сардинија (1859—1860) Гарибалдова војска (1860—?)
Чин	Редов Капетан Потпуковник Пуковник Командант
Командант	Поход хиљаде Битка у реци Волтурно
Учешће у ратовима	Мађарска револуција Други рат за уједињење Италије Поход хиљаде

Стефан Дуњов (буг. Стефан Дуньов, мађ. Istvan Dunyov, Винга, 28. јул 1815 — Пистоја, 29. август 1889) био је Банатски Бугарин који је учествовао у Мађарској револуцији 1848—1849. и у борби за ослобођење и уједињење Италије.

Он је први Банатски Бугарин који је достигао војни чин потпуковника и пуковника. Чак је називан националним херојем Мађарске, Италије и Румуније.

Биографија

Стефан Дуњов је рођен 28. јула 1816. године у банатској бугарској католичкој породици која се бавила пољопривреди и живела у селу Винга, тада у Аустријском царству, данас у Румунији. Његови корени су из региона Ћипровци.

Дипломирао је право и финансије. Отварао је адвокатску канцеларију у Араду.

Био је фасциниран идејама Лајоша Кошута и Шандора Петефија и борио се у Мађарску револуцију за независност Мађарске, бивајући изабран у регионални комитет у Араду. Касније је учествовао у непријатељствима. Првобитно је унапређен у чин капетана, затим је постао потпуковник. Такође је деловао као револуционарни судија у процесима против контрареволуционарних снага и изрицао смртне казне. Сматра се трећим по важности у организацији после Петефа и Кошута.

После пораза револуције, аустријске царске власти су га ухватиле и осудиле на смрт. Под притиском међународне заједнице против аустријске репресије, казна му је смањена на 10 година затвора. Пуштен је 1857. године и интерниран да живи у Пешти.

Године 1859. отишао је у Краљевину Сардинију и пријавио се у сардинску војску да учествује у Другом рату за уједињење Италије.

Године 1860, на препоруку Кошута, придружио се покрету Ђузепеа Гарибалдија, међу његовим најбољим сарадницима. Додељен је да командује добровољачким одредом у коме су били Мађари и банатски Бугари. Јединица се истакла у бици на реци Волтурно код Напуља, али је Дуњов рањен и изгубио је једну ногу. За одлучујући допринос у борби против вишеструко надмоћнијег противника, Гарибалди му је лично честитао и одликован високим војним почастима. Унапређен је у чин пуковника, а јединица којом је командовао названа је по њему „пуковник. Стефан Дуњов“.

Након смрти Гарибалдија Дуњов је остао да живи у Италији. За то време бавио се истраживачким, издавачким и преводилачким активностима. Преминуо је у граду Пистоји 29. августа 1889.

Десетине публикација посвећене су животу и раду Дуњова. Књига „Стефан Дунев – Банатски Бугарин – Европски херој“ излазила је у Букурешту уочи 330. годишњице Ћипровског устанка 2018. године.

Његово име носе 3 улице. Једна је у његовом родном селу Винги, једна у Будимпешти, једна у Софији, као и 2 тргова у Великом Трнову и Ћипровцима. Спомен плоча Дуњову постављена је на истоименом тргу у Великом Трнову 2002. године. Њему су подигнуте две бисте-споменици: у алеји Гарибалдија у Риму и на истоименом тргу у Ћипровцима 2013. године, које је отворила бивша потпредседница Бугарске Маргарита Попова.