Теленор Србија
![]() | |
д.о.о. | |
Делатност | телекомуникације, финансијске услуге |
Основано | 1994. (откупљена: 2006.) |
Седиште | Нови Београд, Београд,![]() |
Руководиоци | Уве Фредхајм, генерални директор |
Производи | мобилна телефонија фиксна телефонија мобилни интернет |
Приход | ![]() |
Број запослених | 1.240 укључујући и Црну Гору (други квартал 2015) [1] |
Слоган | Разлика је у мрежи. |
Веб-сајт | www |

Теленор је оператор мобилне и фиксне телефоније у Србији са седиштем у Београду. Компанија је део Теленор групе са седиштем у Норвешкој.
Садржај
Историја компаније[уреди]
Компанија је основана 15. априла 1994. године, под именом Мобтел Србија (пун назив: Мобилне телекомуникације Србија), као заједничко предузеће БК Трејд из Москве на челу са браћом Карић (51% акција) и јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ из Београда (49% акција).
- Пуштање у рад је било 31. децембра 1994. године путем тадашње аналогне НМТ мреже која је покривала веће урбане средине и главне путне саобраћајнице - односно 60% становништва и 12% територије Србије. Позивни број НМТ мреже је био 061 (међународни: +381 61); Пуштање у рад је извршио, тадашњи председник владе, Радоје Контић.
- 15. октобра 1996. године Мобтел је поред ове увео и нову, дигиталну 063 ГСМ мрежу;
- 15. јула 2003. године компанија Мобтел прва је у Србији увела ГПРС мрежу, односно 2.5 генерацију мобилне телефоније;
- 25. новембра 2003. године Мобтел је представио ЕДГЕ стандард за пренос података (2.75 Г или слабија 3Г) који омогућава пренос података брзинама до 384 килобита по секунди [2];
- Почетком 2004. године Мобтелова ГСМ мрежа је добила још један позивни број 062 (+381 62), који се од тада користи поред позивног броја 063;
- 22. новембра 2004. године представљена је и пуштена у пробни рад прва 3Г мрежа у Србији, заснована на УМТС стандарду. Том приликом представљене су и услуге гледања телевизијског програма путем мобилног телефона, праћење саобраћаја на ауто-путу уживо као и брзи пренос видео и аудио садржаја [3];
- У првом кварталу 2006. године НМТ мрежа је искључена из комерцијалне употребе, а потпуно је угашена, касније, исте године.
- 1. марта 2007. године Теленор је у Србији пустио у комерцијални рад прву 3Г (УМТС) мрежу која омогућава пренос података великим брзинама и услугу видео позива свим својим корисницима (постпејд и припејд), без додатних пријављивања за ту услугу.[4]
- 1. марта 2008. године Теленор је добио још један позивни број 069 (+381 69), који је пуштен у комерцијалну употребу 12. маја исте године поред позивних бројева 063 и 062;[5]
Одузимање лиценце[уреди]
Дана 29. децембра 2005. Влада Србије је Мобтелу одузела лиценцу за обављање телекомуникационих делатности због неисплаћених дивиденди држави 1990-их година.
Влада Србије је постала већински власник компаније (70%), док је део компаније купио аустријски конзорцијум са (30% акција), након чега компанија мења име у Моби 63.
Аукција[уреди]
Дана 31. јула 2006. већински пакет акција Моби 63 продат је (70% које је држава имала) норвешком Теленору за 1,513 милијарди евра [6] што му је омогућило да преузме и осталих 30% акција од аустријског конзорцијума. Услов за преузимање осталих 30% акција је била понуда виша од милијарду и 100 милиона евра.
Дана 31. августа 2006. Моби 63 званично прелази у власништво Теленора [7] и мења име у Теленор д. о. о.[8]
Лиценца за фиксну телефонију[уреди]
Дана 22. јануара 2010. РАТЕЛ одлучује.[9] да Теленору додели другу лиценцу за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже и пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже у Србији, на основу јавног конкурса за избор другог оператора фиксне телефоније[10]
Дана 19. фебруара 2010. РАТЕЛ уручује[11] Теленору другу лиценцу за фиксну телефонију у Србији, чиме се званично укида монопол Телекома Србије у овој области.
Теленор је лиценцом обавезан да у року од годину дана почне да пружа услуге фиксне телефоније.
Дана 7. јула 2010. Теленор тужи РАТЕЛ Управном суду у Београду због дискриминаторске и превисоке накнаде за позиве из своје мобилне мреже ка фиксној мрежи Телекома Србије[12]
Током августа 2011. Теленор обуставља судски процес против РАТЕЛ-а[13] услед одлуке коју је то тело донело[14] у јуну 2011. године, а која се односи на регулацију велепродајних цена позива из мреже у мрежу. Тиме је обезбеђено поштовање основних начела недискриминације између телекомуникационих оператора, а чије непоштовање је било предмет тужбе Теленора против РАТЕЛ-а[12].
Улазак у банкарски сектор у Србији[уреди]
Дана 26. априла 2013. Теленор је саопштио да је постигао споразум о куповини КБЦ банке у Србији. Према договору, Теленор ће купити 100% удела у КБЦ Банци, док ће Сосијете Женерал Банка преузети портфолио клијената КБЦ Банке који подразумева 81.000 физичких лица, предузетника, малих и средњих предузећа.[15] Тиме је Теленор основао Теленор банку, прву онлајн банку у Србији.
У јулу 2017. постигнут је договор о успостављању стратешког партнерства између Теленор банке и инвестиционог фонда Ривер Стикс из Бугарске, којим је овај фонд постао власник 85% акција банке.
Теленор Србија је у марту 2018. продат чешкој инвестиционој групи ППФ за 2,8 милијарди евра.
Тржишни показатељи за мобилну мрежу[уреди]
- Укупан број корисника Теленорове мреже на крају 2013. године износио је 3.063.172. Од тог броја 53,77% корисника на припејду и 46,27% на постпејду.[16]
Тржишно учешће ове мреже на крају 2014. године[17]:
- по броју корисника 33,3%
- по укупном годишњем приходу 40,3% и највеће је међу оператерима у Србији
- по укупном одлазном саобраћају 37,2%
- по укупном броју послатих кратких текстуалних порука 34,1%
- по укупном броју послатих мултимедијалних порука 36,5%
Подаци о мобилној мрежи[уреди]
Теленор има лиценцу за рад ГСМ мреже у опсегу 900 MHz и 1800 MHz и за УМТС/ИМТ 2000 мрежу у опсегу 900 MHz и 2100 MHz. Ову лиценцу је добио 31. августа 2006. она важи 10 година са могућношћу обнављања лиценце на додатних 10 година.
- Покривеност територије Србије ГСМ сигналом је 91,75%
- Покривеност становништва Србије ГСМ сигналом је 99,38%
- Покривеност територије Србије УМТС сигналом је 69,77%
- Покривеност становништва Србије УМТС сигналом је 83,62% [17]
- Идентификациони код (ИМСИ) Теленорове мреже је 220-01, а позивни бројеви Теленорове мреже су 062 (међународни +381 62), 063 (међународни: +381 63) и 069 (међународни +381 69).
- Роминг је омогућен у 158 земаља света, односно у 369 мрежа иностраних мобилних оператора, 2 поморске, 1 авио и 1 сателитској мрежи.
- У току 2014. године Теленор је изградио 350 нових базних станица, тако да је њихов укупан број на крају 2014. године износио 3.394.[17]
- Почетком 2011. године Теленор је пустио у рад један од најмодернијих дата центара на подручју југоисточне Европе – Теленор Tier 3 дата центар, у коме је смештено ново језгро Теленор мреже. [18]
Подаци о 3Г мобилној мрежи[уреди]
ЕДГЕ мрежа која представља 2,75 генерацију мобилне телефоније или слабију 3Г има идентичну покривеност сигналом као и ГСМ мрежа. Ова мрежа је у комерцијалној употреби од новембра 2004. године.
Својим УМТС, ХСДПА и ХСПА+ (3Г и 3,5Г - генерација мобилне телефоније) сигналом Теленор покрива преко 83,68 % популације Србије [17]
Теленор Србија 3Г мрежа подржава следеће технологије широм Србије, као и на свим битнијим путним правцима[19]: WCDMA, ХСДПА, ХСПА i ХСПА+ са следећим максималним теоретским брзинама:
- ХСПА+ 42 - до 42 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
- ХСПА+ - до 21 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
- ХСПА - до 14.4 Мбпс проток при преузимању и до 2 Мбпс протока при слању података
- ХСДПА - до 7.2/3.6 Мбпс проток при преузимању и до 384 Кбпс протока при слању података.
Историјат[уреди]
- 14. децембра 2007. године Теленор је склопио уговор са компанијом Nokia Siemens Networks о изградњи националне 3Г и 3.5 Г мреже високог квалитета у наредне четири године.[20]
- 15. септембра 2011. године Теленор покреће пројекат под називом „Паметна мрежа“ који обележава нову етапу у еволуцији мреже и који за циљ има промовисање перформанси.[21] нове, брже Теленорове мреже [22]
- Дана 1. марта 2012. године Теленор је саопштио да је његова Паметна мрежа доступна на територији целе Србије.[23]
- 19. јунa 2012. године Теленор је започео процес унапређења и проширења своје мреже на напреднији ХСПА+ стандард са максималним теоријским брзинама до 42 Мбпс при преузимању података, уводећи ову технологију у шест градова у Србији.
- 20. јулa 2012. године Теленор је обавестио јавност да је месец и по дана пре предвиђеног рока завршио процес унапређења своје мреже на ХСПА+ 42 Мбпс стандард и омогућио свим корисницима на подручју покривености 3Г мрежом боље искуство приликом коришћења интернет сервиса на мобилним уређајима.[24]
Подаци о 4Г мобилној мрежи[уреди]
Половином 2010. године Теленор је започео пројекат обнављања постојеће мреже (НГН транзиција), као главном предуслову за увођење наредних генерација мобилне телефоније (4Г) и пратећих напредних сервиса. На реализацији пројекта ангажоване су компаније Ericsson, Nera и Huawei. [25]
- 25. мартa 2015. Теленор је први у Србији увео комерцијалну ЛТЕ/4Г услугу на опсегу од 1800 мегахерца за своје постпејд кориснике у деловима Београда, Суботице, Копаоника и Златибора. [26]
Подаци о фиксној мрежи[уреди]
Потписивањем првог комерцијалног уговора о пружању услуге фиксне телефоније дана 20. јануара 2011., компанија Теленор је испунила формални услов из лиценце за другог оператера фиксне телефоније. У циљу даљег развоја и пружања услуга [27] у области фиксне телефоније, Теленор је саопштио да ради на постављају оптичке инфраструктуре кроз главне правце у Србији и мења приступну мрежу у мобилној телефонији са циљем да приступ широкопојасном интернету буде лакши и бржи за већи број грађана, док се не реше преостала отворена питања везана за пружање услуга у области фиксне телефоније у Србији, а која се тичу коришћења инфраструктуре Телекома Србије.[28]
Партнерства[уреди]
- Са Викимедијом
- Дана 28. фебруара 2012. Теленор Група и Фондација Викимедија објавиле су партнерство у оквиру којег ће Теленоровим корисницима у Азији и југоисточној Европи бити омогућен бесплатан приступ Википедији преко мобилног телефона. Понуда је доступна за 135 милиона мобилних корисника. У партнерство је за сада ушло седам земаља у којима Теленор послује: Тајланд, Малезија, Пакистан, Бангладеш, Индија, Црна Гора и Србија, а очекује се да ће до краја године бити још потписница. Овај споразум ће почети да се спроводи у другом кварталу 2012.[29]
- Са Министарство унутрашњих послова Републике Србије
- Дана 17. јуна 2011. министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и извршни директор Теленора Ћел Мортен - Јонсен потписали су споразум о примени филтера за блокаду приступа илегалним сајтовима са елементима сексуалног злостављања деце и представили јавности детаље тој пројекта.
- Како је речено, Теленоров корисник који са мобилног телефона или рачунара покуша да приступи сајту са недозвољеним садржајем, аутоматски ће бити информисан да покушава да приступи забрањеном сајту, а МУП ће тежити ка томе да такву сарадњу успостави и са другим оператерима у земљи.[30]
- Са сервисом Дизер
- 4. фебруара 2013. Теленор је на основу партнерства Теленор Групе[31] са једним од највећих музичких стриминг сервиса у свету- Deezer, тржишту Србије представио нову платформу (засновану на клауду) за слушање и располагање музиком, као нови сервис у својој понуди под називом Теленор Дизер. Сервис располаже понудом од преко 25 милиона песама домаћих и страних извођача које се могу преслушавати у онлајн и офлајн режиму.[32]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 „Подаци Теленора Србија за [[2015]]. годину ([[Теленор група]])”. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2015. Приступљено 14. 10. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Мобтел представио 3Г Архивирано на сајту Wayback Machine (март 15, 2016) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Мобтел представио 3Г портал VIVO3[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ И Теленор уводи 3Г мрежу, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ РАТЕЛ одлука о додели 69 позивног кода Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 10, 2008) (на језику: енглески); Теленор уводи трећи позивни број 069, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор победио, 1.513.000.000 евра Б92, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор званично преузима компанију Моби 63 Архивирано на сајту Wayback Machine (март 4, 2016) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Моби 63 постаје Теленор д.о.о., Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Управни одбор РАТЕЛ-а доделио лиценцу Теленору Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 28, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Јавни конкурс за другог оператора фиксне телефоније Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 28, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленору уручена лиценца за другог фиксног оператора, Приступљено 25. 4. 2013.
- ↑ 12,0 12,1 Теленор тужио РАТЕЛ, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор: Нисмо тражили поскупљење фиксне телефоније, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор: Крај дискриминацији мрежа, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Теленор Србија улази у мобилни финансијски сектор куповином КБЦ Банке”. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2013. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Q4 2013: Financial figures (analytic tool)
- ↑ 17,0 17,1 17,2 17,3 Рател - годишњи извештај за 2014.
- ^ У посети Теленор дата центру
- ^ Мапа покривености Србије сигналом Теленор ГСМ, ГПРС, ЕДГЕ, ХСПА и ХСПА+ мреже Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 23, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор Србија одабрао Nokia Siemens Networks (на језику: енглески)
- ^ „Потврда квалитета сервиса Теленор Паметне мреже”. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2011. Приступљено 18. 9. 2011.
- ^ Теленорова Паметна мрежа за целу Србију Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 21, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор Паметна мрежа, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор Паметна мрежа цела на ХСПА+ 42 Мбпс технологији[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Теленор обнавља мобилну мрежу у Србији”. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2010. Приступљено 28. 12. 2010.
- ^ Теленорови корисници први у Србији добили 4Г мрежу Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 28, 2015) (на језику: енглески), Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ Општи услови пружања и коришћења услуга у јавној Фиксној телефонској мрежи Теленор д.о.о. Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 6, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор: Пуно препрека до фиксне, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор омогућава бесплатан приступ Википедији за 135 милиона корисника у Европи и Азији Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 4, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ МУП и Теленор потписали споразум о безбедности на интернету, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Теленор и Дизер доносе вам ритам (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Дизер стигао у Србију, Приступљено 25. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди]
- Теленор, Србија - званична Интернет презентација (на језику: српски)
- Теленор, Србија, управа - Теленор Србија управа (на језику: српски)
- Теленор група Главно седиште компаније (на језику: енглески)