Тербинафин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тербинафин
Terbinafine.svg
Terbinafine ball-and-stick model.png
IUPAC име
[(2E)- 6,6-dimethylhept- 2- en- 4-yn- 1-yl]-N-(methyl)(naphthalen- 1-ylmethyl)amine
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • B
Начин применеОрално, топикално
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостReadily absorbed
Везивање протеина>99%
МетаболизамHepatic
Полувреме елиминације36 сата
Идентификатори
CAS број91161-71-6 ДаY 78628-80-5
ATC кодD01AE15 (WHO) D01BA02
PubChemCID 5402
DrugBankAPRD00508
ChemSpider1266005
Хемијски подаци
ФормулаC21H25N
Моларна маса291.43 g/mol

Тербинафин (Ламисил, Тербисил) је антимикотик из групе алиламина.[1][2] Прикладан је како за топикалну тако и системску употребу, а терапијски се најчешће примењује као хидрохлорид. На тржишту је доступан формулисан као 1% маст или гел, као и у облику таблета.

Тербинафин је синтетско, високо липофилно, антифунгално средство које се након пероралне примене брзо редиструбуира из плазме у нокте (и њихову основу), кожу и масно ткиво.[3] Оваква специфична дистрибуција га чини леком избора код гљивичних инфекција ноктију (онихомикоза). Топикално се користи примарно код дерматомикоза. Тербинафин подлеже биоконверзији под дејством неколико ензимских система јетре, па инхибиција појединих не доводи до значајног повећања концентрације лека у плазми.[1] Описани су случајеви хепатотоксичног дејства тербинафина код системске примене, али су они веома ретки. Као и сви алиламински антимикотици, тербинафин делује инхибицијом сквален епоксидазе, што супримира синтезу ергостерола, и последично нарушава функције ћелијске мембране гљивице (у смислу одржавања pH и транспорта хранљивих материја) док повећани нивои сквалена делују токсично. Учинак је фунгицидан.

Тербинафин може да интерагује са кодеином и дезипрамином.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  2. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 897,899. ISBN 0781744431. 
  3. ^ Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић (2006). Фармацеутска хемија, II део. Београд: Фармацеутски факултет. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).