Торда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Торда
Nepomuki Szent János katolikus templom. - Szerbia, Vajdaság, Torda1.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1462
 — густина 34/км2
Географске карактеристике
Координате 45°35′05″ СГШ; 20°27′16″ ИГД / 45.584666° СГШ; 20.4545° ИГД / 45.584666; 20.4545Координате: 45°35′05″ СГШ; 20°27′16″ ИГД / 45.584666° СГШ; 20.4545° ИГД / 45.584666; 20.4545
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 75 м
Површина 51,6 км2
Торда на мапи Србије
Торда
Торда
Остали подаци
Поштански број 23214
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Торда (мађ. Torda) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1462 становника.

Историја[уреди]

У Торди је рођен 4./16. јануара 1814. године кардинал Јосиф Михаловић, надбискуп загребачки. Школовао се у Великом Бечкереку, Темишвару и Сегедину, а завршио је богословију у темишварском Семинару. Од 1836. године је свештеник, и служи као капелан у градској цркви у Темишвару. Постаје 1848. године каноник Чанадске бискупије, а 1870. године именовао га је цар аустријски за загребачког надбискупа. Године 1877. ступа као кардинал, одликован великим крстом Леополдовог ордена. прославио је 1886. године своју "златну мису". Умро је 7./19. фебруара 1891. године.[1]

Село је 31. марта 2013. године погодио торнадо односећи кровове кућа.[2] Село је познато по изворишту воде „Свети Ђорђе“.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Торда живи 1409 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 651 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.172
1953. 4.085
1961. 3.803
1971. 3.345
1981. 2.697
1991. 2.183 2.118
2002. 1.771 1.792
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Мађари
  
1.533 86,56 %
Роми
  
82 4,63 %
Срби
  
46 2,59 %
Југословени
  
10 0,56 %
Хрвати
  
6 0,33 %
Румуни
  
2 0,11 %
Немци
  
1 0,05 %
непознато
  
1 0,05 %


Референце[уреди]

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891. године
  2. ^ Торнадо у Банату оштетио 100 кућа („Блиц“, 2. април 2013) Archived 20130405045743 at blic.rs Error: unknown archive URL, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Извор чудотворне воде („Телеграф“, 2. децембар 2015)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]