Торда

Торда
Торда;
	Католичка црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2022.	1.041
— густина	34/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 35′ 05″ С; 20° 27′ 16″ И / 45.584666° С; 20.4545° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	75 m
Површина	51,6 km2
	Торда Торда на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23214
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Торда (мађ. Torda) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 1041 становника.

Историја

У Торди је рођен 4./16. јануара 1814. године кардинал Јосиф Михаловић, надбискуп загребачки. Школовао се у Великом Бечкереку, Темишвару и Сегедину, а завршио је богословију у темишварском Семинару. Од 1836. године је свештеник, и служи као капелан у градској цркви у Темишвару. Постаје 1848. године каноник Чанадске бискупије, а 1870. године именовао га је цар аустријски за загребачког надбискупа. Године 1877. ступа као кардинал, одликован великим крстом Леополдовог ордена. прославио је 1886. године своју "златну мису". Умро је 7./19. фебруара 1891. године.^[1]

Село је 31. марта 2013. године погодио торнадо односећи кровове кућа.^[2] Село је познато по изворишту воде „Свети Ђорђе“.^[3]

Демографија

У насељу Торда живи 1409 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 651 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	4.172
1953.	4.085
1961.	3.803
1971.	3.345
1981.	2.697
1991.	2.183	2.118
2002.	1.771	1.792

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Мађари	1.533	86,56%
Роми	82	4,63%
Срби	46	2,59%
Југословени	10	0,56%
Хрвати	6	0,33%
Румуни	2	0,11%
Немци	1	0,05%
непознато	1	0,05%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	0
80+	14	38
75—79	29	56
70—74	32	49
65—69	52	58
60—64	58	79
55—59	62	70
50—54	49	58
45—49	59	54
40—44	67	45
35—39	74	56
30—34	60	63
25—29	61	43
20—24	43	41
15—19	48	54
10—14	49	51
5—9	49	59
0—4	55	35
Просек :	39,5	43,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.095	1.109	1.091	1.009	878	778	651

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	141	201	117	120	49	16	2	4	0	1	2,72

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	709	181	480	28	20	0
Женски	764	76	479	194	14	1
УКУПНО	1.473	257	959	222	34	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	523	421	0	1	54
Женски	359	289	0	0	17
Укупно	882	710	0	1	71

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	11	5	10
Женски	0	0	22	1	3
Укупно	1	3	33	6	13

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	6	4	3
Женски	0	0	4	17	4
Укупно	0	1	10	21	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	2	0	0	0
Укупно	5	0	0	0

Референце

^ "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891. године
^ Торнадо у Банату оштетио 100 кућа („Блиц“, 2. април 2013) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. април 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
^ Извор чудотворне воде („Телеграф“, 2. децембар 2015)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891. године

[2] Торнадо у Банату оштетио 100 кућа („Блиц“, 2. април 2013) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. април 2013), Приступљено 25. 4. 2013.

[3] Извор чудотворне воде („Телеграф“, 2. децембар 2015)

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]