Међа (Житиште)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Међа
Međa, Orthodox Church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 838
 — густина24/км2
Географске карактеристике
Координате45°32′05″ СГШ; 20°48′15″ ИГД / 45.534833° СГШ; 20.804166° ИГД / 45.534833; 20.804166Координате: 45°32′05″ СГШ; 20°48′15″ ИГД / 45.534833° СГШ; 20.804166° ИГД / 45.534833; 20.804166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина81 м
Површина48,7 км2
Међа на мапи Србије
Међа
Међа
Међа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23234
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Међа, раније Пардањ (мађ. Párdány) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.

Географија[уреди]

Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.

Историја[уреди]

Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место.

Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године приметио да се место "Бардан" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту "Пардању" су записана четири свештеника, који су се служили само српским језиком. Били су то пароси, поп Велислав Живковић (рукоп. 1761), поп Арсеније Бранковић (1763), те два ђакона - Ада, Живковић (1796) и Адам Бранковић (1796).[2]

Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља — Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 1924. године када је ушао у састав Југославије. Тада добија име Нинчићево по министру Нинчићу.

После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

Демографија[уреди]

У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.555
1953. 2.638
1961. 2.367
1971. 2.047
1981. 1.636
1991. 1.403 1.355
2002. 1.155 1.212
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.024 88,65 %
Мађари
  
43 3,72 %
Роми
  
25 2,16 %
Хрвати
  
6 0,51 %
Југословени
  
5 0,43 %
Македонци
  
4 0,34 %
Црногорци
  
2 0,17 %
Немци
  
2 0,17 %
Румуни
  
1 0,08 %
непознато
  
32 2,77 %

Познати грађани[уреди]


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Фотогалерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]