Међа (Житиште)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Међа
Međa, Orthodox Church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 838
 — густина 24/км2
Географске карактеристике
Координате 45°32′05″ СГШ; 20°48′15″ ИГД / 45.534833° СГШ; 20.804166° ИГД / 45.534833; 20.804166Координате: 45°32′05″ СГШ; 20°48′15″ ИГД / 45.534833° СГШ; 20.804166° ИГД / 45.534833; 20.804166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 81 м
Површина 48,7 км2
Међа на мапи Србије
Међа
Међа
Остали подаци
Поштански број 23234
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Међа, раније Пардањ (мађ. Párdány) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.

Географија[уреди]

Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.

Историја[уреди]

Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место. Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља — Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 1924. године када је ушао у састав Југославије. Тада добија име Нинчићево по министру Нинчићу.

После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

Демографија[уреди]

У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.555
1953. 2.638
1961. 2.367
1971. 2.047
1981. 1.636
1991. 1.403 1.355
2002. 1.155 1.212
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.024 88,65 %
Мађари
  
43 3,72 %
Роми
  
25 2,16 %
Хрвати
  
6 0,51 %
Југословени
  
5 0,43 %
Македонци
  
4 0,34 %
Црногорци
  
2 0,17 %
Немци
  
2 0,17 %
Румуни
  
1 0,08 %
непознато
  
32 2,77 %

Познати грађани[уреди]


Фотогалерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]