Банатски Двор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банатски Двор
Православна црква
Православна црква
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво (2011) Пад 1095
Густина становништва 35 ст/km²
Положај
Координате 45°31′08″ СГШ; 20°30′31″ ИГД / 45.519° СГШ; 20.5085° ИГД / 45.519; 20.5085 Координате: 45°31′08″ СГШ; 20°30′31″ ИГД / 45.519° СГШ; 20.5085° ИГД / 45.519; 20.5085
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 68 m
Површина 36,2 km²
Банатски Двор на мапи Србије
Банатски Двор
Банатски Двор
Банатски Двор на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23213
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Банатски Двор (мађ. Szőlősudvarnok, нем. Rogensdorf) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1095 становника.

Географске одлике[уреди]

Банатски Двор се налази северозападно од Житишта. Кроз њега пролази међународни пут ЗрењанинТемишвар. Налази се на надморској висини од 83 m.

Историја[уреди]

Банатски Двор долази у ред веома старих банатских насеља. Прво насеље на месту Банатског Двора помиње се 1332. године под називом Удварнок (мађ. Udvarnok). Затим се ово насеље током 14. и 15. века јавља под називом Селешудварнок (мађ. Szőlősudvarnok).

Године 1825. у насеље се досељавају Бугари из торонталске и крашовске жупаније и дају му име Зварњак. Бугари се убрзо пресељавају на имање грофа Рогена и од 1840. године село добија име Рогенсдорф (нем. Rogendorf). Године 1891. ово имање купује гроф Чекоњић. После тога Бугари масовно одлазе у Бугарску. Гроф Чекоњић је покушао да надокнади радну снагу досељавањем Мађара из околних села.

Досељавање Срба почело је 1921. године. Досељеници су већином из околине Требиња, Билећа и Гламоча. Досељеници мењају име Рогенсдорф у Душановац (по цару Душану). Истовремено Срби мењају име Зварњака у Банатски Двор. Данас оба села чине једно насеље, Банатски Двор.

Демографија[уреди]

У насељу Банатски Двор живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 429 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.177
1953. 2.099
1961. 1.832
1971. 1.629
1981. 1.374
1991. 1.300 1.280
2002. 1.278 1.263
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
593 46,95 %
Мађари
  
509 40,30 %
Југословени
  
50 3,95 %
Роми
  
30 2,37 %
Бугари
  
8 0,63 %
Румуни
  
6 0,47 %
Црногорци
  
5 0,39 %
Муслимани
  
4 0,31 %
Немци
  
2 0,15 %
Чеси
  
1 0,07 %
Хрвати
  
1 0,07 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Галерија слика[уреди]