Трикала
Трикала Τρίκαλα | |
---|---|
![]() Трикала - средиште града уз реку Литеос | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Периферија | Тесалија |
Округ | Трикала |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 81.355[1] |
— густина | 133,70 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 33′ 00″ С; 21° 46′ 00″ И / 39.55° С; 21.766667° ИКоординате: 39° 33′ 00″ С; 21° 46′ 00″ И / 39.55° С; 21.766667° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 115 m |
Површина | 608,48 km2 |
Поштански број | 421 |
Регистарска ознака | ΤΚ |
Трикала (грч. Τρίκαλα), је управно седиште префектуре Трикала, у оквиру периферије Тесалије у средишњем делу Грчке.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Трикала налази се у западном делу Тесалијске равнице, на реци Литеос. Западно од града уздиже се масив Пинда. Надморска висина гхрада је 115 m.
Клима у Трикали је измењена варијанта средоземне климе, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом.
Овде постоји КК Трикала.
Историја[уреди | уреди извор]
Први подаци о подручју Трикале вежу се за насеље „Трика“ из време Хомера. По легенди, овде су рођена 3 аргонаута, а можда и бога медицине Асклепија. Ово се претпоставља по положају древне грађевине Асклепиона (лечилишног места), најстаријег у Грчкој, а чији су остаци нађени у средишњем делу данашње Трикале.
Касније градом владају античка Македонија и Рим, а у средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под османску власт. Под Турцима Трикала остаје следећа 4 века. Град припада савременој Грчкој 1881. г.
Становништво[уреди | уреди извор]
2011. |
---|
81.355[1] |
Трикала има 51.862 становника и трећи је по величини град Тесалије. Становништво су углавном етнички Грци.
Привреда[уреди | уреди извор]
Трикала је привредни центар, пољопривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија.
Галерија[уреди | уреди извор]
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2015. Приступљено 7. 5. 2015.