Кукуш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кукуш
Κιλκίς
Kilkis.jpg
Кукуш
Административни подаци
Држава  Грчка
Периферија Средишња Македонија
Округ Кукуш
Становништво
Становништво
 — 2011. 51.926[1]
 — густина 32,84/км2
Географске карактеристике
Координате 40°59′00″ СГШ; 22°52′00″ ИГД / 40.983333° СГШ; 22.866667° ИГД / 40.983333; 22.866667Координате: 40°59′00″ СГШ; 22°52′00″ ИГД / 40.983333° СГШ; 22.866667° ИГД / 40.983333; 22.866667
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 280 м
Површина 1.581,21 км2
Кукуш на мапи Грчке
Кукуш
Кукуш
Поштански број 611 00
Регистарска ознака ΚΙ

Кукуш или Килкис (грч. Κιλκίς Kilkis) је главни град округа Кукуш, на северу периферије Средишња Македонија.

Положај[уреди]

Град Кукуш налази се у источном делу Солунског поља, у подножју планине Мавроуни на надморској висини од 280 м. Град се налази на путу Солун-Софија.

Историја[уреди]

На ширем подручју града постоје налази још из време праисторије. Постоје докази и ране старогрчке културе (8. век п. н. е.), који ће касније постати део античке Македоније. Римљани подручје заузимају 148. п. н. е. и остају овде неколико векова. После пада њихове владавине долази до нестабилних времена и честих упада варвара, од којих последњи, Словени, насељавају подручје у 8. веку. Већим делом средњег века подручје владају Византинци.

Подручје Кукуша запоседају Османлијски Турци 1430. године и владају подручјем следећих 500 година. У ратовима на почетку 20. века град је био место сукоба интереса Грчке, Османског царства и Бугарске и потпуно је страдао. Тада је дошло до замене становништва — словенско и турско становништво се вратило у матице, а Грци из подручја садашњих Бугарске и Турске насељавају се у новом граду.

Током Другог светског рата град је поново страдао у једној од уводних битака на грчком подручју. После запоседања Грчке немачка војска предаје град Бугарима, који заводе строге мере "бугаризације", што је било главни повод за започињање партизанског рата против бугарског окупатора.

Срби у месту[уреди]

Српска школа у месту је радила 1898. година са управитељем учитељем Јовићевићем. Свакога дана у њу је ишло 50 ђака, међу којима и неколико "мухамеданске вере".[2]

Управитељ школе био је 1900. године Риста Антоновић. При школи је основан Хор српске православне школе.[3]

У месту је 1902. године поново отворена српска основна школа са 52 ученика, а број се убрзо повећао на њих 65. Зграда се налази на најлепшем месту, а постоји потреба за учитељем и учитељицом. Учитељ Јован Јовићевић је отворио ту школу, али су му претили Бугари, преко комита. Пошто није хтео да је затвори, ранили су га динамитском бомбом. После оздрављења вратио се и наставио рад у школи.[4] Управник школе Јовићевић је 1904. године дао прилог од 10 гроша за школски фонд српске школе у Дојрану.[5]

Објављена је 1903. године статистика становништва у Кукушу. Ту је живело 7000 "Словена" и 750 Турака, и без других народа.[6]

Становништво[уреди]

Демографија
2011.
51.926[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
  3. "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  4. М.Р.С: "Срби и Бугари, у прошлости и садашњости", Београд 1913. године
  5. "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  6. "Дело", Београд 1903. године

Спољашње везе[уреди]