Увац

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Увац (река))
Увац
Meandri uvca.jpg
Меандри Увца
Опште информације
Дужина 119 km
Басен 1.310 km2
Пр. проток 18 m3s
Слив Црноморски
Водоток
Ушће Лим
Географске карактеристике
Држава/е  Србија,  Босна и Херцеговина

Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу Златибора. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и Радоињско.[1]

Карактеристике[уреди]

Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златибор долази код села Ојковице, гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у Негбини), Раснички поток (улива се у Драглици) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у Доброселици). Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно обновљени манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми „Милош у Латинима[2] као једна од најважнијих немањићких задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту.

Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између Србије и Босне и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге Београд-Бар пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада БиХ.

На самом Увцу се налазе и села Штрпци, насеље Увац у близини граничног прелаза Увац. У народу је одавнина Увац био познат као граница Србије и Турске, туда су у време Милоша Обреновића постављени „удути“ који ће остати до завршетка Првог балканског рата и 1912. године. Историјски је познато да су збегови 1690. године прелазили преко Прибојске Бање, затим се спуштали преко Црног Врха до прелаза на Увцу а даље према Златибору и северу. Много времена су шуме биле пуне хајдука „народних бранилаца“, а касније разбојника и убица, који су уништени одлучним акцијама сердара Јована Мићића и народне власти.

Галерија[уреди]

Белоглави суп[уреди]

У кањону Увца живи Белоглави суп. Белоглави суп је огромна орлучина сразмерно мале главе и кратког репа. Дугачак је 95-105цм. Распон крила се креће од 240 до 280 цм. Белоглави суп заузима прво место међу великим једриличарима. Када је време лоше приморан је да незграпно удара крилима не успевајуђи да се подигне у висину али када су услови повољни он се лако креће са масама топлог ваздуха које га подиђу у ваздушно пространство и скоро трећину дана проводи у клизећем лету потпуно раширених крила док су му велика контурна пера потпуно одвојена једно од другог попут прстију на руци и, под дејством ваздушног притиска, савијена на горе.

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]