Финале Европског првенства у фудбалу 2016.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Европског првенства 2016.
Euro2016matchprogramme.jpg
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајЕвропско првенство 2016.
Датум10. јул 2016. (2016-07-10)
СтадионСтад де Франс, Сен Дени
Играч утакмицеПепе (Португалија)[1]
СудијаМарк Клатенбург (Енглеска)[2]
Посећеност75.868[3]
Времесунчано
28°C
влажност ваздуха: 38%[4]
2012
2020

Финале Европског првенства 2016. године је била фудбалска утакмица која се одиграла 10. јула 2016. на Стад де Франсу у Сен Денију, Француска, како би се одредио победник Евра 2016.[5] Селекција Португалије поразила је домаћина Француску резултатом 1 : 0 након продужетака. Једини погодак на мечу постигао је Едер.[6]

Овом победом је Португалија постала укупно десети освачач Европског првенства. За Португалце је ово била прва титула шампиона Европе из два покушаја, након што су у финалу 2004. изгубили од Грчке.[7] Француска је постала друга земља домаћин која је изгубила у финалу Европског шампионата (поред поменуте Португалије) и доживели су први пораз у значајном континенталном такмичењу које се одржавало у њиховој земљи још од Европског првенства 1960. где су завршили четврти.[1] Ово финале је укупно било пето које се завршило нерешено након првих 90 минута игре и друго финале где је победник био одлучен у продужецима, након финала 1960.

Пошто је био победник, Португалија је била део свог првог Купа конфедерација, које се играло у Русији 2017. године[8]

Стадион[уреди | уреди извор]

Детаљније: Стад де Франс
Стад де Франс је угостио финалисте такмичења.

Финале се одиграло на Стадиону Француске (франц. Stade de France) у предграђу Париза, Сен Дени. Уефа се 25. априла 2014. определила да тај стадион угости финалисте предстојећег Европског првенства.[9] Главни град Француске је претходно био домаћин два финала Европског првенства и то 1960. и 1984. (оба финала одиграна на Парку принчева).

Стадион је отворен 1998. године. Исте године је одиграно Светско првенство. На њему се тад одиграло девет мечева, укључујући и финале. Стад де Франс представља национални стадион и на њему су се одиграла и играју многа финала домаћих такмичења попут Купа Француске и Лига купа Француске. Стадион је вишенаменси па се на њему игра и финале Топа 14, најјаче рагби јунион лиге у Француској и Европи. Стадион нема сталног корисника па он служи као други домаћи стадион за паришке рагби тимове Стад Франс и Расинг 92 који на њему играју неке од својих лигашких мечева. На Стадиону Француске се, такође, играју и националне утакмице фудбалске и рагби јунион репрезентације.

Куп конфедерација из 2003. године се играо на овом стадиону. Играла су се и финала Лиге шампиона и то 2000. и 2006. Што се тиче рагбија, на Стад де Франсу су се играла Светска првенства у рагбију (1999, 2007). Један је од сталних стадиона Купа шест нација од 1998, а на њему је одржано и финале Купа европских шампиона у рагбију 2010. године.

У атлетици, Стадион Француске је био домаћин Светског првенства у атлетици на отвореном 2003. године и одржава Атлетски митинг Арева од 1999. На стадиону се такође одржава мото-спорт — био је домаћин такмичења Трка шампиона 2004, 2005. и 2006.

Стад де Франс, према Уефа категоризацији, има 4 звездице. Био је највећи стадион на Европском првенству, а у Европи је по капацитету на шестом месту са максимално могуће примљених 81.338 гледалаца. Финални меч је био укупно седми који је одигран на Европском првенству.[10][11][12]

Позадина[уреди | уреди извор]

Француска је претходно одиграла два финала Европског шампионата; против Шпаније 1984. као домаћин и против Италије у Холандији 2000. Португалија је једном била учесник финала; изгубила је против Грчке као земља домаћин 2004. године.

Две репрезентације су се претходне среле 24 пута. Прва утакмица између њих била је 1926. када је Француска добила са 4 : 2 у Тулузи. Све до финала, Француска је била успешнија на 18 утакмиоца, а Португалија на 5, док је једанпут било нерешено. Последња победа за Португалце је била 1975. на пријатељском мечу. Од тада је Француска на свих десет наредних сусрета изашла као победник. Сва њихова три такмичарска састајања у полуфиналима Еура 1984, Еура 2000. и Светског првенства 2006. су завршена у корист Француза.[13]

Пут до финала[уреди | уреди извор]

Напомена: У утакмицама испод је прво наведен резултат финалисте, а потом резултат противника.
Португалија Фаза такмичења Француска
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
 Исланд 1 : 1 Прво коло  Румунија 2 : 1
 Аустрија 0 : 0 Друго коло  Албанија 2 : 0
 Мађарска 3 : 3 Треће коло   Швајцарска 0 : 0
Трећепласирани у Групи Ф
Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Мађарска Мађарска 3 1 2 0 6 4 +2 5
Исланд Исланд 3 1 2 0 4 3 +1 5
Португалија Португалија 3 0 3 0 4 4 0 3
Аустрија Аустрија 3 0 1 2 1 4 −3 1
Поредак у групи
Победник у Групи А
Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Француска Француска 3 2 1 0 4 1 +3 7
Швајцарска Швајцарска 3 1 2 0 2 1 +1 5
Албанија Албанија 3 1 0 2 1 3 −2 3
Румунија Румунија 3 0 1 2 2 4 −2 1
Противник Резултат Елиминациона фаза Противник Резултат
 Хрватска 1 : 0 (п.с.н.) Осмина финала  Република Ирска 2 : 1
 Пољска 1 : 1 (п.с.н.) (5 : 3 п.) Четвртфинале  Исланд 5 : 2
 Велс 2 : 0 Полуфинале  Немачка 2 : 0

Пред меч[уреди | уреди извор]

Лопта[уреди | уреди извор]

Лопта коришћена у нокаут фази и финалу такмичења носила је назив Adidas Fracas, а њу је осмислио и дизајнирао немачки Адидас.[14] Лопта је била представљена током трајања шампионата, а званично је била издата 20. јуна. то је било први пут да се више од једне лопте користе на неком Европском првенству (не рачунајући финале). Лопта је садржала плаву, белу и црвену боју с француске заставе, а видљиве су и цифре које формирају број 2016 као и натпис ЕУРО. Дизајн финалне лопте врло је сличан лопти Adidas Beau Jeu (у дословном преводу „прелепа игра”) која се користила у групној фази такмичења.[15][16][17]

Мољци[уреди | уреди извор]

Пре но што је меч почео, на терен су долетели мољци, конкретније врста мољаца Гама совице (лат. Autographa gamma). Лептири су правили проблеме играчима, тренерима и организаторима. Стручњаци су објаснили да су мољци дошли на терен јер су радници на стадиону оставили упаљена светла дан пред финалне утакмице. Ти мољци су били миграторног типа, који у летње време оддлазе ка хладнијим пределима. Наиме, ветрови који су тад дували водили су их путањом ка Стад де Франсу, а привукла их је јака светлост са стадиона што је уроковало да се велики број њих приземљи на терен.[18][19][20]

Марк Клатенбург је судио финале.

Арбитри[уреди | уреди извор]

Дана 8. јула 2016, Судијски одбор Уефе одлучио је да ће 41-годишњи енглески судија Марк Клатенбург судити финале Европског првенства. Прве помоћнике је чинио његов стандардни тим — Сајмон Бек и Џејк Колинс, а додатни асистенти били су Ентони Тејлор и Андре Маринер. Мађар Виктор Касаи је био четврти судија, а резерва му је био земљак Ђерђ Ринг. Клатенбург је постао тек други арбитар који је судио и финале Лиге шампиона (Реал Мадрид и Атлетико Мадрид) и финале Европског првенства у истој сезони, након што је то успео Педра Проенсе 2012. године. Поред споменута два, судио је још једно финале — финалну утакмицу енглеског ФА купа између Кристал паласа и Манчестер јунајтеда. Клатенбург се налази на списку Фифиних судија од 2007. године и сматра се за једног од најбољих судија Европе. Такође је делио правду на утакмици за златну медаљу на Олимпијским играма у Лондону 2012, а делио је правду и на Суперкупу Европе 2014. У својој земљи, поред финала ФА купа, редовно је судио у Премијер лиги, а делио је правду и у финалу Лига купа 2012. и Комјунити шилду 2013. Поред Артура Елиса (који је био судија у финалу 1960) и Артура Холанда (који је био судија у финалу 1964), Клатенбург је укупно трећи арбитар који је судио финале Европског шампионата. Финални меч је био укупно четврти који је Клатенбург судио на Еуру 2016.[2]

Насиље[уреди | уреди извор]

Неколико сати пре почетка финала, дошло је до сукоба између навијача који су се налазили код Ајфеловог торња. Полиција је покушавала да склони навијаче због велике гужве и претрпаности која је настала.[21] Полицајци су чак извели омању контролисану експлозију близу комплекса стадиона док су навијачи палили канте за смеће. Премда се ситуација током меча смирала, нереди су опет почели између навијача изван стадиона. Подручје око Ајфелове куле и Јелисејских поља је привремено проглашено опасном, па је полиција издала саопштење да се локално становништво неко време не опућује до поменутих знаменитости.[22]

Завршна церемонија[уреди | уреди извор]

Пре почетка утакмице, у 20:45 часова, одржана је церемонија затварања такмичења. Наступили су мноштво познатих извођача међу којима се издвајају припадници Паришке ватрогасне бригаде и Француске републикансе гарде, као и Хор Радио Франса. Француски ди-џеј Давид Гета и шведска певачица Сара Ларсон извели су званичну нумеру такмичења, This One's for You.[23]

Меч[уреди | уреди извор]

Детаљи[уреди | уреди извор]

Португалија[4]
Француска[4]
Г 1 Руи Патрисио Жути картон 120+3'
О 21 Седрик Соарес Жути картон 34'
О 3 Пепе
О 4 Жозе Фонте Жути картон 119'
О 5 Рафаел Гереиро Жути картон 95'
С 14 Вилијам Карваљо Жути картон 98'
С 16 Ренато Санчез Изашао из игре — замењен 79'
С 23 Адријен Силва Изашао из игре — замењен 66'
С 10 Жоао Марио Жути картон 62'
Н 17 Нани
Н 7 Кристијано Роналдо (к) Изашао из игре — замењен 25'
Измене:
Н 20 Рикардо Кварежма Ушао у игру 25'
С 8 Жоао Мотињо Ушао у игру 66'
Н 9 Едер Ушао у игру 79'
Тренер:
Фернандо Сантос
POR-FRA 2016-07-10.svg
Г 1 Иго Лорис (к)
О 19 Бакари Сања
О 21 Лоран Косјелни Жути картон 107'
О 22 Самуел Умтити Жути картон 80'
О 3 Патрис Евра
С 18 Муса Сисоко Изашао из игре — замењен 110'
С 15 Пол Погба Жути картон 115'
С 14 Блез Матуиди Жути картон 97'
С 8 Димитри Пајет Изашао из игре — замењен 58'
Н 7 Антоан Гризман
Н 9 Оливије Жиру Изашао из игре — замењен 78'
Измене:
С 20 Кингсли Коман Ушао у игру 58'
Н 10 Андре-Пјер Жињак Ушао у игру 78'
Н 11 Антони Марсијал Ушао у игру 110'
Тренер:
Дидје Дешан
Играч утакмице:

Пепе (Португалија)[1]

Помоћне судије:[2]

Сајмон Бек (Енглеска)

Џејк Колинс (Енглеска)

Четврти судија:

Виктор Касаи (Мађарска)

Додатне помоћне судије:

Ентони Тејлор (Енглеска)

Андре Маринер (Енглеска)

Резерви помоћни судија:

Ђерђ Ринг (Мађарска)

Правила:[24]
  • 90 минута регуларног дела утакмице;
  • 30 минута продужетака, уколико је резултат после регуларног дела нерешен;
  • уколико је резултат и после продужетака нерешен, изводи се пенал-серија;
  • дозвољене максимално три измене по екипи.

Статистика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Kell, Tom (10. 7. 2016). „Portugal spoil France's party with extra-time win”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2016. Приступљено 10. 7. 2016. 
  2. ^ а б в „Clattenburg named referee for UEFA EURO 2016 final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 8. 7. 2016. Приступљено 8. 7. 2016. 
  3. ^ а б „Full Time Summary – Portugal v France” (PDF). UEFA.org. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 7. 2016. Приступљено 10. 7. 2016. 
  4. ^ а б в „Tactical Line-ups – Portugal v France” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 7. 2016. Приступљено 10. 7. 2016. 
  5. ^ UEFA Euro 2016 Final Архивирано 2015-12-16 на сајту Wayback Machine. UEFA.com.
  6. ^ „Euro 2016 final: Portugal vs. France as it happened”. ESPN. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2016. Приступљено 10. 7. 2016. 
  7. ^ „Portugal become tenth different EURO winner”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Приступљено 23. 7. 2016. 
  8. ^ „FIFA Confederations Cup Russia – Teams”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2016. Приступљено 6. 7. 2016. 
  9. ^ „UEFA EURO 2016 match schedule announced”. UEFA.com. 25. 4. 2014. 
  10. ^ „Saint-Denis city guide”. UEFA.com. Приступљено 12. 7. 2016. 
  11. ^ Amit. „Euro 2016 – How is Stade de France stadium?”. Euro 2016. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2015. 
  12. ^ „Redirecting...”. ercrugby.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2009. 
  13. ^ „MATCHES → international football match results of France v Portugal”. European Football. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2015. Приступљено 8. 7. 2016. 
  14. ^ UEFA.com (20. 6. 2016). „Ball for UEFA EURO 2016 knockout rounds unveiled - UEFA EURO - News - UEFA.com”. UEFA.com. 
  15. ^ „Adidas Fracas Euro 2016 Final Ball Released”. Footy Headlines. 21. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  16. ^ „New adidas Euro 2016 'Fracas' ball unveiled for knockout stages – days after 'Beau Jeu' BURST”. Daily Mirror. 21. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  17. ^ „EURO 2016 - Ovo je zvanična lopta”. Sportske.net. Приступљено 30. 6. 2020. 
  18. ^ McNulty, Phil (11. 7. 2016). „Portugal 1–0 France (AET)”. BBC Sports. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  19. ^ Barkham, Patrick (11. 7. 2016). „Why the Euro 2016 final was overrun by moths”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  20. ^ „Konačno rešena misterija najezde moljaca u finalu”. Telegraf.rs. Приступљено 30. 6. 2020. 
  21. ^ „Paris police fire tear gas and water cannons in Euro Cup fan zone”. CBC Canada. 10. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  22. ^ „Euro 2016: French riot police fire tear gas at supporters as fans told not to travel to Eiffel Tower and Champs Elysees”. The Independent. 11. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  23. ^ „All stops pulled out for closing 'EURO symphony'. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Приступљено 12. 7. 2016. 
  24. ^ „Regulations of the UEFA European Football Championship 2014–16” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 6. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  25. ^ а б в г „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 11. 10. 2016. Приступљено 10. 7. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]