Момчило Крајишник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Момчило Крајишник
Momcilo Krajisnik crop.jpeg
Момчило Крајишник
Биографија
Датум рођења (1945-01-20)20. јануар 1945.(72 год.)
Место рођења Забрђе, Сарајево
 ДФ Југославија
Религија православље
Политичка
партија
Српска демократска странка
25. октобар 1991. — мај. 1996.
Претходник функција успостављена
Наследник Драган Калинић

Момчило Крајишник (Сарајево, 20. јануар 1945) бивши је привредник и српски политичар Срба из Републике Српске и југословенске социјалистичке републике Босне и Херцеговине.

Биографија[уреди]

Завршио је студије и магистрирао на Економском факултету у Сарајеву. У политику се укључио у вишестраначком систему као финансијски директор радне организације у оквиру компаније „Енергоинвест”. Био је један од пионира Сдс-а. На изборима 1990. био је изабран за посланика на листи СДС-а, а одмах затим и за предсједника Народне скупштине БиХ. Био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине у периоду између 21. децембра 1990. и 7. априла 1992. године. На функцији „спикера парламента” показао се као врло вјешт, стрпљив и упоран парламентарац. Био је познат по дугим тактичким паузама, којим је често прекидао напету атмосферу и бурне полемике међу посланицима националних странака. И у вишенационалној јавности је стекао репутацију сталоженог и мирољубивог српског политичара. Након вишеструке мајоризације од стране коалиције СДА-ХДЗ и демонстративног изласка српских посланика из Скупштине БиХ, Момчило Крајишник је 25. октобра 1991. био изабран и за предсједника Скупштине српског народа БиХ. Исту функцију, убрзо преименовану у предсједник Народне скупштине РС, обављао је све до првих послијератних избора 1996. године. Момчило Крајишник је био, дакле, први предсједник Народне Скупштине Републике Српске у периоду 25. октобар 1991. све до маја 1996. године. Без обзира на формални значај те функције, владало је опште мишљење да је уз Караџића најутицајнији политичар у РС. Крајишник је уочи и током рата интензивно дјеловао и као један од српских представника у политичким и мировним преговорима, када су га међународни посредници због његове непопустљивости описали као „Mr. No”.

На изборима 1996. Крајишник је изабран за српског члана трочланог Предсједништва БиХ на мандат од двије године, а послије 1998. дјеловао је као сенатор РС (члан Сената Републике Српске је био од 1996. године) и страначки функционер. У раним јутарњим часовима 30. априла 2000. године француски специјалци СФОР-а ухапсили су га у кући на Палама и одвели у Хаг.

Пресуда[уреди]

Притворен је у затвору Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал) у Хагу. Иако Крајишник никада није обављао неку извршну функцију, као члан Ратног предсједништва по функцији оптужен је за ратне злочине прогона мањина, етничко чишћење, геноцид и сл. у Босни и Херцеговини.

Након смрти Слободана Милошевића, Крајишник је био највише рангирани политичар оптужен пред Трибуналом.

27. септембра 2006. пред Хашким трибуналом је проглашен кривим за истребљење, убиства, прогоне на политичкој, расној или верској основи, депортације и нечовечно поступање као и злочине против човечности, али не и за геноцид. Осуђен је на 20 година затвора. Након што је одлежао две трећине казне, нешто у истрази у Шевенингену, нешто у британским затворима, Крајишник је пуштен на слободу 30. априла 2013. године.[1]

У Бањалуци и на Палама дочекан је са великим уважавањем, као један од твораца Републике Српске.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]