Хајрула Чеку
| Хајрула Чеку | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Званични портрет, 2021. | |||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 7. јул 1983. | ||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Призрен, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет |
| ||||||||||||||||||||||||||
| Занимање | политичар | ||||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Ели Гаши | ||||||||||||||||||||||||||
| Деца | 1 | ||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Самоопредељење | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Хајрула Чеку (алб. Hajrulla Çeku; Призрен, 7. јула 1983) албански је политичар са Косова и Метохије, који од 2021. године обавља функцију министра културе, омладине и спорта Републике Косово.[а] Пре политике, био је активиста а бавио се питањима културе, туризма, урбаног планирања и животне средине. Такође је био заменик министра туризма и животне средине Албаније.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 7. јула 1983. године у Призрену, у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Студирао је политичке науке на Универзитету у Приштини и магистрирао је управљање и локални развој на Универзитету у Тренту и Универзитету у Регензбургу.
Био је део грађанских иницијатива за заштиту урбане структуре градова на Косову и Метохији и радио је на побољшању приступа заједници и оснаживању угрожених група. Током година био је укључен у многе локалне и међународне организације. Такође је био члан Савета за туризам Републике Косово, а као спољни експерт подржао је израду националне политике за интегрисано очување културног наслеђа.
Завршио је неколико међународних програма обуке из области заштите културног наслеђа, људских права, менаџмента у туризму, лидерских вештина у САД, Малти, Немачкој, Белгији, Хрватској и Француској.
Придружио се Самоопредељењу пре парламентарних избора 2019. Између 2019. и 2021. био је народни посланик Скупштине Републике Косово. Такође је био је председник парламентарне анкетне комисије у вези са процесом приватизације у Републици Косово, члан Комисије за пољопривреду, шумарство, рурални развој, инфраструктуре и животне средине и члан Комитета за права и интересе заједница и повратак. Био је и председавајући Форума за парламентарну транспарентност и део Групе посланика за зелену политику.
На изборима 2021. године поново је постао народни посланик, али је одустао од свог места да би постао министар културе, омладине и спорта у другој влади Аљбина Куртија.
Поред албанског говори и енглески, турски и српски језик. Ожењен је и има ћерку.[1]
Контроверзе[уреди | уреди извор]
Након одржане литургије у Храму Христа Спаса у Приштини у јуну 2021. године, саопштио је да је литургија била незаконита, јер је земљиште на ком је црква подигнута 1990-их још увек у правном спору између Универзитета у Приштини и Српске православне цркве,[2] иако је претходно Апелациони суд доделио СПЦ право власништва над црквеним земљиштем.[3]
У новембру 2022. објавио је фотографију која је наводно настала у свлачионици репрезентације Србије у Катару уочи утакмице са Бразилом на којој стоји транспарент који приказује Косово и Метохију у бојама српске тробојке с натписом „Нема предаје”. Захтевао је од ФИФА-е да покрене дисциплински поступак против Фудбалског савеза Србије због наводне „поруке која подрива мржњу, ксенофобију и геноцид према Републици Косово”.[4]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Hajrulla Çeku”. Ministry of Culture, Youth and Sports of Kosovo. Приступљено 23. 5. 2022.
- ^ Berisha, Endrit (10. 6. 2021). „Liturgjinë në Kishën e kampusit të UP-së, Kosova e quan provokim të Serbisë para dialogut”. Koha Ditore.
- ^ „Kosovo Court Upholds Serbian Church's Right to Land”. Balkan Insight. Приступљено 2018-09-27.
- ^ „Svetsko prvenstvo, fudbal, Kosovo: FIFA otvorila istragu protiv FSS zbog zastave „Nema predaje“ u svlačionici”. BBC na srpskom. Приступљено 27. 11. 2022.