Шпиро Галовић

С Википедије, слободне енциклопедије
шпиро галовић
Лични подаци
Датум рођења(1938-08-06)6. август 1938.
Место рођењаМутилић, код Удбине,
Краљевина Југославија
Датум смрти12. септембар 2014.(2014-09-12) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1956.
Секретар Председништва ЦК СКС
Период19821986.
ПретходникЂорђе Лазић
НаследникРадиша Гачић

Шпиро Галовић (Мутилић, код Удбине, 6. август 1938Београд, 12. септембар 2014) био је правник, новинар и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. августа 1938. у Удбини у Лици, где је као дете преживео усташки масакр.[1]

Гимназију је завршио у Бјеловару, након чега је у Београду завршио Правни факултет. Године 1956. постао је члан Савеза комуниста Југославије (СКЈ).[1]

Каријеру је започео као новинар. Био је најпре главни уредник часописа Студент, током 1962. и 1963, а потом спољнополитички уредник листа Младост. Касније је на изричит захтев Бранка Пешића прешао у Скупштину града Београда, где је такође радио као новинар.[1] На Осмом конгресу СК Србије, 31. маја 1978. изабран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Србије и секретара његовог Председништва. Ову дужност обављао је до Деветог конгреса, маја 1982, док је Тихомир Влашкалић био председник ЦК СК Србије. Поново је за члана ЦК СКС Србије и његовог председништва биран на Деветом конгресу СКС, маја 1982. године. У овом манданту био је председник Идеолошке комисије ЦК СКС. За члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије и његовог Председништва изабран је маја 1982. на Дванаестом конгресу СКЈ.

Током 1980-их предводио је групу „другог либералног таласа” у Савезу комуниста Србије, због чега је сматран политичким наследником Марка Никезића. Противио се доласку Слободана Милошевића на место председника Председништва ЦК СК Србије. Заједно са Иваном Стамболићем и Драгишом Павловићем, доживео је политички пораз на Осмој седници ЦК СКС септембра 1987, након чега се повукао из политике и бавио адвокатуром.[1]

Своје политичке погледе изнео је у књизи Говор и поговор, коју је 1989. објавио „Глобус” из Загреба.[1]

Преминуо је 12. септембра 2014. на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду, где је и сахрањен.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Preminuo Špiro Galović”. danas.rs. 12. 9. 2014. 
  2. ^ „Vremeplov (12. septembar 2019)”. rts.rs. 12. 9. 2019.