Штитар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Штитар
Центар Штитара.jpeg
Споменик у центру Штитара
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаШабац
Становништво
 — 2011.Пад 2037
Географске карактеристике
Координате44°47′17″ СГШ; 19°35′20″ ИГД / 44.788166° СГШ; 19.589° ИГД / 44.788166; 19.589Координате: 44°47′17″ СГШ; 19°35′20″ ИГД / 44.788166° СГШ; 19.589° ИГД / 44.788166; 19.589
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина77 м
Штитар на мапи Србије
Штитар
Штитар
Остали подаци
Поштански број15354
Позивни број015
Регистарска ознакаŠA

Штитар је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2037 становника.

Историја[уреди]

Споменик изгинулим Штитарцима

Поуздано се зна да је Штитар био насељен и у античко доба. На месту данашњег Штитара откривена су два насеља винчанске културе (период између 5000. и 3000. п. н. е.). У рано бронзано доба, као и у многим насељима овог краја, била је интензивна прерада метала, о чему сведочи депо од 11 бронзаних секира пронађених у Штитару. Под данашњим именом Штитар се први пут помиње 1788. године, као насеље са 12 кућа. Почетком 1869. године у Штитару је отворена „повторна” – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну школу. Похађало ју је 16 ученика. Током Другог светског рата школа је спаљена, а на месту старе школе подигнута је нова 1947. године. Школу је подигло село добровољним радом и великим залагањем књижара Луке Туфегџића чије име је и носила. Под овим именом школа је радила до 1969. године, а онда је прикључена матичној, Основној школи „Добросав Радосављевић Народ” у Мајуру. Данас школа у Штитару има осам одељења са око 120 ученика. У школи постоје четири учионице, информатички кабинет, библиотека, наставничка канцеларија, простор за предшколски узраст.

Знамените личности[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Штитар живи 1827 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.447
1953. 1.630
1961. 1.949
1971. 2.072
1981. 2.183
1991. 2.256 2.233
2002. 2.285 2.355
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.259 98,86 %
Црногорци
  
4 0,17 %
Хрвати
  
3 0,13 %
Роми
  
3 0,13 %
Југословени
  
3 0,13 %
Украјинци
  
1 0,04 %
Румуни
  
1 0,04 %
непознато
  
3 0,13 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]