Гриваста гуска

Гриваста гуска
	Оглашавање гривасте гуске
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anatidae
Род:	Branta
Врста:	B. bernicla
Биномно име
	Branta bernicla; (Linnaeus, 1758)
	Глобално распрострањење
Синоними
	Anas bernicla Linnaeus, 1758

Гриваста гуска (лат. Branta bernicla) врста је гуске из рода Branta. Врста је подељена у 3 подврсте, мада постоје струје које покушавају да докажу да се ради о одвојеним врстама.

Опис[уреди | уреди извор]

Гриваста гуска је мала врста гуске, са кратком и здепастим кљуном. Дужина тела птице је 55—66 центиметара, распоном крила 106—121 центиметара и масом од 0,88 до 2,2 килограма.^[2]^[3]^[4] Подрепак је чисто бео, а реп црне боје и кратак (најкраћи међу гускама).

Врста је подељена у 3 подврсте:

Тамнотрба гриваста гуска B. b. bernicla (Linnaeus, 1758)
Светлотрба гриваста гуска B. b. hrota (Müller, 1776)
Црна гриваста гуска B. b. nigricans (Lawrence, 1846) (позната као Пацифичка гриваста гуска у Северној Америци)

Неке ДНК-а анализе указују на то да су ове три подврсте довољно различите да би се могле сматрати одвојеним врстама. Овај став није широко прихваћен, јер постоји низ података који подржава тврдњу да су оне једва врста.

Тело тамнотрбе гривасте гуске је униформно тамно сиво-браон обојено, где бокови и леђа нису значајно тамнији од остатка тела. Глава и врат су црне боје, са малом белом флеком са обе стране врата. Гнезди се на арктичким обалама централног и западног Сибира и зимује у западној Европи.

Светлотрба гриваста гуска делује црнкасто-браон са светло сивим деловима. Тело је са сиво-браон преливима, при чему су бокови и стомак значајно светлији од леђа и праве јак контраст. Глава и врат су црни, са малом белом флеком са обе стране врата. Гнезди се у Земљи Фрање Јосифа, на Свалбарду, Гренланду и североисточној Канади, а зимује у Данској, североисточној Енглеској, Ирској и на обали Атлантика САД, од Мејна до Џорџије.

Црна гриваста гуска делује црнкасто-браон и бела. Ова форма је јако контрастно црно-бела, са униформно тамно гараво-браон леђима, слично обојеним доњим делом тела (са црним перјем које се протеже најдаље ка задњем делу тела) и са упечатљиво белим боковима. Има веће беле флеке на врату, па изгледа као да формирају огрлицу. Гнезди се у северозападној Канади, Аљасци и источном Сибиру, а зимује на западној обали Северне Америке, од југозападне Аљаске до Калифорније, али неке и на источној обали Азије, у Јапану.

Азијска популација црне гривасте гуске се сматрала раније засебном подврстом orientalis на основу потврђене светлије обојености доњег перја, међутим, тај став је данас потпуно запостављен.

Четврта форма (позната под називом сива гриваста гуска, прелазна форма или сивотрба гриваста гуска) је предложена као подврста, мада не постоји ни један званични опис још увек, а гнезди се у централноарктичкој Канади (пре свега на Мелвилу) и зимује у Пугет заливу, на америчкој западној обали око границе САД и Канаде. Ово је прелазна форма између црне гривасте и светлотрбе гривасте гуске, са браон и сивим доњим перјем које не даје јак контраст са белим боковима. Узимајући ово у обзир, популација показује измешане карактеристике, па је на основу тога предложено да се, уместо посебне подврсте, ова форма сматра само резултатом мешања двеју форми.

Станиште[уреди | уреди извор]

Сматра се искључиво обалском птицом током зиме, ретко напушта плимске естуаре, где се храни свилином травом (Zostera marina) и морском травом, морском салатом из рода Ulva. На источној обали Северне Америке, укључивање морске салате у њихову исхрану је скорашња промена, изазвана пропадањем свилине траве 1931. године. Ова промена у станишту је могла да доведе до пропадања читаве популације ове врсте, али оне које су се навикле на измењену исхрану су помогле да се популација одржи до поновног појављивања свилине траве и од тада је морска салата постала једна од главних биљака у исхрани.^[5] Последњих деценија гриваста гуска је почела да се храни травама и житарицама на пољопривредним пољима. Ово понашање је научила од других врста гусака са којима је летела током миграције. Током сезоне гнежђења се храни, а на истом месту и гнезди, на влажним обалама тундре. Гнездо је зделасто, обложено травом и доњим перјем, на месту које је издигнуто посред мање баре.

Гриваста гуска је врста која је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Branta је латинизована форма старонордијске речи brandgás, која значи "спаљена" (црна) гуска и речи bernicla, која је средњевековна латинска реч за веслоношце. Гриваста гуска и њој слична белолика гуска су раније сматране једном врстом, јер је постојало веровање да су иста бића као и ракови, тј. да потичу од шкољкастих ракова.^[6] Овај мит потиче још од 12. века. Гералд из Камбреа је тврдио да је видео ове птице како висе са комада дрвета, а Вилијам Турнер (природописац) је прихватио ову теорију, док је Џон Џерард тврдио да је видео како птице излазе из шкољки ракова. Легенда је остала до 18. века. У Кери округу су до релативно скоро католици јели петком ову птицу, сматрајући је врстом рибе.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ BirdLife International (2016). „Branta bernicla”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 3. 2021.
^ „Brent Goose”. Приступљено 18. 10. 2011. }}
^ „Brent Goose”. Oiseaux-birds.com. Приступљено 18. 10. 2011.
^ Dunning, John B. Jr., ур. (1992). CRC Handbook of Avian Body Masses. CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5.
^ Book of North American Birds. 1990.
^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 70,77. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ Cocker, Mark; Mabey, Richard (2005). Birds Britannica. London: Chatto & Windus. стр. 78-80. ISBN 978-0-7011-6907-7.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Shields, Gerald F. (1. 7. 1990). „Анализа митохондријалне ДНК-а пацифичке гривасте гуске”. Њорка (часопис). Америчка Орнитолошка Унија. 107 (3): 620—623.
Syroechkovski, E.E.; Zöckler, C.; Lappo, E. (децембар 1998). „Статус гривасте гуске у северозападној Јакутији, Источни Сибир” (PDF). Птице Британије. Комитет за ретке птице Велике Британије. 91 (12): 565—572. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 07. 2016. г. Приступљено 02. 10. 2017.
Ebels, E.B. (1997). „Идентификација гривасте гуске: нове особине” (PDF). Птичарење у Холандији. Друштво Холандских Птичара. 19 (5): 232—236(са акцентом на разлици у боји стомака међу различитим формама).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Водич за птице, страница гривасте гуске
Гриваста гуска на RSPB: Птице по имену
BBC Природа - Гриваста гуска Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2017)
Поштанке маркице из Канаде, Немачке и Џерзија
„Brent Goose”. Internet Bird Collection.
Brant фото галерија на VIREO (Drexel University)
Brant Goose, Б.Ц. Водич за природу
Интерактивна мапа на IUCN Red List maps

[1] BirdLife International (2016). „Branta bernicla”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 3. 2021.

[AAB-2] „Brent Goose”. Приступљено 18. 10. 2011. }}

[oiseaux-3] „Brent Goose”. Oiseaux-birds.com. Приступљено 18. 10. 2011.

[CRC-4] Dunning, John B. Jr., ур. (1992). CRC Handbook of Avian Body Masses. CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5.

[5] Book of North American Birds. 1990.

[job90-6] Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 70,77. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[cocker-7] Cocker, Mark; Mabey, Richard (2005). Birds Britannica. London: Chatto & Windus. стр. 78-80. ISBN 978-0-7011-6907-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика