Malacostraca

Malacostraca
Vremenski raspon: 540–0 Ma
Kambrijum - holocen
Crustacea.jpg
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Podtip: Crustacea
Natklasa: Multicrustacea
Klasa: Malacostraca
Latreille, 1802
Potklase

Vidi tekst

Viši rakovi ili Malacostraca[1] je najveća od šest klasa rakova. Sadrži oko 40.000 vrsta. Viši rakovi žive u morima i slatkim vodama, imaju člankovito telo i dišu škrgama.[2][3]

Viši rakovi su najbrojniji i najuspešniji od četiri glavna razreda rakova. Njihovi članovi čine više od dve trećine svih živućih vrsta rakova. Oni imaju najveći raspon veličina. Pojedini primerci manji su od jednog milimetra dok neki imaju udove veće od tri [[metar|metra) i najveću raznolikost oblika tela.[4] Viših rakova ima u svim stalnim vodama sveta, u morima od tropa do polova, i od plićaka do ekstemnih dubina od 10,633 metara.[5] U slatkovodnim i podzemnim vodama svih kontinenata i ostrvaa osim Antarktika (gde su nekad živeli).[4]

Viši rakovi svoj evolucijski uspeh zahvaljuju prilagođavanju na novo nastale uslove, te se znatno razlikuju od svojih paleozoiskih predaka, koji su živli pre 542 miliona do 251 miliona godina. Oni su tokom evolucije povećali svoja tela, rešili problem razmnožavanja jajima i slobodno plivajućim larvama. Tokom tog procesa razvili su udove specijalizovane za život na dnu, pomakli su krakove za prikupljanje hrane od glave na prsni koš, kao i udove za plivanje i respiratorne organe od glave prema prsnom košu i konačno kod abdomena. Ovaj pomak prema nazad omogućio je antenama na glavi razvitak specijaliziranih organela osetljivih na mirise, zvukove, vibracije i fizički kontakt, uz još neke u području usta. Takve promene omogućile su kopnenim višim rakovima da efikasno koriste nove resurse hrane, pojavom novih biljaka od paleozoika do danas.[4]

Građa[уреди | уреди извор]

Poneke krabe desetonošci imaju udove veće od tri metra, a neke su teže od 10 kilograma. Pojedine vrste rakova iz reda zglavkara, jednakonožaca i ustonožaca imaju po 25-30 cm, ipak ih najveća većina ima od 1 do 3 cm. Paleozoiski i primitivni postojeći taksoni retko imaju više 10 cm, a neke vrste parazitskih i pećinskih rakova imaju manje od 1 mm.[4]

Viši rakovi imaju glavu, prsni koš i abdomen spojen u jedno telo. Glava im se sastoji od pet segmenata, prsni koš od osam, a abdomen najčešće od šest (retko sedam) neusklađenih segmenata. Na glavi imaju 2 uparena oka, dva para antena i tri para kratkih žvačnih usta.[4]

Imaju po osam para trbušnih nogu, od kojih je jedan (ili više njih) specijalizovan za hranjenje, a ostali za plivanje. Kod naprednijih vrsta, naročito kod onih koje žive na dnu, jedan ili više parova nogu imaju klešta.[4]

Za više rakove, kao i sve zglavkare karakterističan je ekdizis, odbacivanje starog egzoskeleta koji im je premalen. Nakon tog izlučuju novu kutikulu koje se naknadno stvrdnjava. Ovaj proces može potrajati nekoliko dana (kod nekih tvrdo oklopljenih rakova sa dubina). Za to vreme životinja ostaju sakrivena u nekoj duplji, dok joj novi egzoskelet ne očvrsne.[4]

Rasprosranjenost i važnost[уреди | уреди извор]

U razredu viših rakova ima više od 29.000 živućih vrsta, što predstavlja oko polovinu svih poznatih vrsta rakova. To je pojedinačno najveća grupa ne samo morskih, već i svih zglavkara koji žive u vodi. Unutar viših rakova desetonošci su najveći red sa više od 10.000 dokumentovanih vrsta, sledi ih red jednakonožaca (10.000 vrsta), a nakon njih amfipodi (6.200 vrsta). Ostali redovi imaju manje od 1.000 vrsta.[4]

Većina viših rakova živi u moru.[4] Viši rakovi su najčešće predatori i strvinari, zbog tog su ekološki važni kao čistači morskog dna i obala.[4]

Životni ciklus i reprodukcija[уреди | уреди извор]

Životni ciklus viših rakova obično se sastoji od stadijuma jaja, nakon čeg postaju slobodno plivajuće larve (sa više stadijuma) kad se hrane planktonom, sve dok ne postanu odrasli polno zreli (reproduktivno sposobni). Neke vrste (jednakonošci / isopoda) su hermafroditi. Kod primitivnijih vrsta mužjaci počnu tražiti ženke u otvorenim vodama, to se najčešće poklapa sa lunarnim ciklusom, temperaturom vode ili sa količinom hrane. Parenje je vrlo kratko, često završava u nekoliko sekundi i obično se poklapa sa mitarenjem ženke, kad je njezin egzoskelet još mekan. Oplođena jaja se nakon tog istisuju iz jajovoda. Kod mnogih vrsta se mužjaci nakon parenja više ne hrane i ne žive dugo. Oplođena jaja ženka slobodno prolije po moru, gde se izlegu u larve.[4]

Kod naprednijih vrsta, naročito onih koje žive na dnu, parenje se obično odvija pri ili na dnu. Mužjaci često žive sa ženkom neko vreme pre parenja i čuvaju je, a samo parenje traje po nekoliko sati.[4]

Viši rakovi su prvenstveno plivači a tek nakon tog pešaci i kopači. Plivaju još od stadija larvi kad nemaju udove već gotovo samo glavu.[4]

Ishrana[уреди | уреди извор]

Viši rakovi jedu sve vrste organskih materija, od biljaka do životinja, živih ili mrtvih. Mali i srednji rakovi prvenstveno jedu strelju i plankton, a neki parazitiraju druge vodene organizme. Veći rakovi uglavnom su karnivori i strvinari, mali račići podzemnih voda hrane se mikroorganizmima i bakterijama iz sedimenata. Kopneni jednakonošci (isopoda) i amfipodi (amphipoda) jedu šumsko lišće i alge koje nanese plima.[4]

Karakteristike[уреди | уреди извор]

Nervni sistem[уреди | уреди извор]

Centralni nervni sistem viših rakova sastoji se od nervne strune i gangliona unutar svakog segmenta tela. Ganglion iznad jednjaka (mozak zglavkara) prima podražaje od očiju i antena, a ganglion ispod jednjaka iz ustiju i glave. U amfifima i anomuranskim. Kod nekih zglavkara ganglioni abdomenalnih segmenata su različito spojeni. Kod desetonožaca abdomenalni i prsni ganglioni su spojeni u jedan centralni prsni ganglionski centar.[4]

Gotovo svi članovi koji žive blizu površine imaju oči, ali vrste koje žive po pećinama i velikim dubinama imaju ili znatno manje ili ih uopšte nemaju. Viši rakovi imaju kompleksne oči (kao insekti) koje se mogu sastojati i od hiljadu pojedinačnih faseta ili omatidija. Kompleksne oči većine viših rakova, kao i kod njihovih larvi naprednih stadija leže na pomičnoj podlozi, pa se ukupna slika formira kombinacijom slika iz brojnih pojedinačnih omatidija. Njihovo oko je naročito osetljivo na kretanje, jer ima široko vidno polje, često i veće od 180 °.[4] To im daje prednost pred drugim predatorima.[4]

Olfaktorni sistem pomaže im za lociranje hrane i prepoznavanje drugih rakova i njihovih seksualnih stanja. Somatosenzorni sistem se sastoji od antena opremljenih organelama kojih ima i po udovima i ustima.[4]

Neki deseteronošci i zglavkari su osetljivi na promenu pritiska, a mogu čuti i proizvoditi zvukove.[4]

Digestivni sistem[уреди | уреди извор]

Digestivni trakt viših rakova sastoji se od usta, jednjaka, organa nalik na želudac sa dve komore, hepatopankreasa i rektuma.[4]

Respiratorni sistem[уреди | уреди извор]

Većina većih viših rakova diše pomoću škrga, koje su evolucijom razvijene od organa na prsnim udovima (epipodalne škrge). Škrge deseteronožaca nalaze se u komori ispod oklopa, do koje dopire voda. Kopneni rakovi imaju veće komore od vodenih rakova, čak i dodatne komore za vodu pomoću koje održavaju škrge vlažnim.[4]

Neke vrste imaju škrge nezaštićene oklopom, a neke vrlo primitivne nalik na vrećice.[4]

Endokrini sistem[уреди | уреди извор]

Viši rakovi imaju kompliciraniji Otvoreni kardiovaskularni sistem od drugih rakova. Jednokomorno srce zatvoreno perikardijalnim sinusom smešteno je iznad creva. Izduženo je i cevasto sa nekoliko otvora za povratak krvi kod nekih primitivnijih vrsta, a kockastije i kraće kod naprednijih desetonožaca. Krv ili hemolimf, pumpa se do glave kroz aortu a do škrga i lokomotornih organa kroz arterije. Kako nemaju vene, krv im se do srca vraća preko serije sinusa.[4]

Paleontologija[уреди | уреди извор]

Najstariji fosilni nalaz Višeg raka datiran je u rani paleozoik (rani ordovicijum) 488 - 472 miliona godina.[6]

Sistematika[уреди | уреди извор]

Gamarusi (Gammarus), reka Vrelo.

razred Viši rakovi, Latreille, 1802

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Malacostrachi” (на језику: talijanski). Treccani. Приступљено 12. 12. 2017. 
  2. ^ Little, Colin (1983). „Crustaceans and the evolution of the arthropods”. The Colonisation of Land: Origins and Adaptations of Terrestrial Animals. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25218-8. 
  3. ^ „malacostracan”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ „Malacostracan” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 10. 12. 2017. 
  5. ^ „Malacostraca” (на језику: engleski). OBIS Ocean Biogeographic Information System. Приступљено 12. 12. 2017. 
  6. ^ „Malacostracan” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 12. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Malacostraca na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Malacostraca.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Malacostraca&oldid=24259032”