Kanabicikloheksanol

С Википедије, слободне енциклопедије
Kanabicikloheksanol
IUPAC ime
2-[(1R,3S)-3-hidroksicikloheksil]- 5-(2-metilnonan-2-il)Fenol
Pravni status
Pravni status
  • Ilegalan u Nemačkoj i Francuskoj, klasa B (UK), SAD: plan 1[1]
Identifikatori
CAS broj70434-92-3 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 12788230
ChemSpider26668381
Hemijski podaci
FormulaC22H36O2
Molarna masa332,519 g/mol
  • OC2CC(CCC2)c1ccc(cc1O)C(C)(C)CCCCCCC
  • InChI=1S/C22H36O2/c1-4-5-6-7-8-14-22(2,3)18-12-13-20(21(24)16-18)17-10-9-11-19(23)15-17/h12-13,16-17,19,23-24H,4-11,14-15H2,1-3H3/t17-,19+/m1/s1 ДаY
  • Key:HNMJDLVMIUDJNH-MJGOQNOKSA-N ДаY

Kanabicikloheksanol (CP 47,497 dimetiloktil homolog, (C8)-CP 47,497) je agonist kanabinoidnog receptora, koji je razvila kompanija Pfizer 1979. Univerzitet u Frajburgu (Nemačka) je 2009. objavio da je analog jedinjenja CP 47,497 glavni aktivni sastojak biljnog proizvoda sintetički kanabis, specifično 1,1-dimetiloktil homolog jedinjenja CP 47,497, koji je sad poznat kao kanabicikloheksanol.[2][3][4][5] 1,1-dimetiloktil homolog jedinjenja CP 47,497 je zapravo nekoliko puta potentniji od početnog jedinjenja,[6] što je donekle neočekivano jer je 1,1-dimetilheptil najpotentniji supstituent klasičnim kanabinoidnim jedinjenjima, poput HU-210.[7]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cook, Morgan (28. 02. 2011). „Synthetic marijuana illegal as of Tuesday”. North County Times. San Diego. Архивирано из оригинала 03. 03. 2011. г. Приступљено 28. 02. 2011. 
  2. ^ Hauptwirkstoff von „Spice“ identifiziert, University of Freiburg
  3. ^ „Spice - weitere Analyseresultate“[мртва веза]
  4. ^ Auwärter V, Dresen S, Weinmann W, Müller M, Pütz M, Ferreirós N. 'Spice' and other herbal blends: harmless incense or cannabinoid designer drugs? Journal of Mass Spectrometry. 2 February 2009. PMID 19189348
  5. ^ Uchiyama N, Kikura-Hanajiri R, Ogata J, Goda Y (2010). „Chemical analysis of synthetic cannabinoids as designer drugs in herbal products”. Forensic Science International. 198 (1-3): 31—8. PMID 20117892. doi:10.1016/j.forsciint.2010.01.004. 
  6. ^ Compton DR, Johnson MR, Melvin LS, Martin BR. Pharmacological profile of a series of bicyclic cannabinoid analogs: classification as cannabimimetic agents. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 1992 Jan;260(1):201-9. PMID 1309872
  7. ^ Martin BR, Compton DR, Thomas BF, Prescott WR, Little PJ, Razdan RK, Johnson MR, Melvin LS, Mechoulam R, Ward SJ. Behavioral, biochemical, and molecular modeling evaluations of cannabinoid analogs. Pharmacology, Biochemistry and Behavior. 1991 Nov;40(3):471-8. PMID 1666911

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kanabicikloheksanol&oldid=26755766”