Пређи на садржај

Мочварни мравник

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Maculinea teleius)

Мочварни мравник
Phengaris teleius
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Класа:
Insecta
Ред:
Lepidoptera
Породица:
Lycaenidae
Род:
Phengaris
Врста:
P. teleius
Биномно име
Phengaris teleius
(Bergsträsser , 1779)
Распрострањеност мочварног мравника
  присутан
Распрострањеност у Србији
  присутан
Синоними

Papilio teleius Bergsträsser, 1779
Glaucopsyche teleius (Bergsträsser, 1779)
Maculinea teleius (Bergsträsser, 1779)

Мочварни мравник[2][3] (лат. Phengaris teleius) врста је дневног лептира из породице плаваца (лат. Lycaenidae).

Животни циклус

[уреди | уреди извор]
Животни циклус

Животни циклус мочварног мравника је сличан као код осталих врста из рода Phengaris. Одрасли лептири почињу да се излежу из лутке унутар мравињака средином јула и лете све до краја августа. Након парења, женке полажу јаја на цвасти јарчје траве (Sanguisorba officinalis), тако што углаве по једно јаје између још увек неотворених, младих пупољака биљке.[4]

Након излегања, гусенице лептира се хране семеном јарчје траве три до четири недеље, при чему поједу свега неколико семена и достижу последњи, четврти, ларвени стадијум (инстар L4). Тада падају на земљу и чекају да их покупе мрави из рода Myrmica. До сада је забележено око 15 могућих врста мрава домаћина, од којих су у Европи најчешћи: М. sabuleti, M. scabrinodis, M. rubra, M. gallienii, M. ruginodis и M. vandeli[5][6][7]. У западној Европи главни домаћин лептира је M. scabrinodis, док се сродни тамни мравник развија у гнездима M. rubra. Ситуација се мења како се иде на исток европског континента, где је познато да се неке румунске, мађарске и пољске колоније развијају у гнездима других врста мрава.[8][7] То има и снажан утицај на планове управљања заштићеним подручјима и плановима за очување лептира, јер начин кошења ливада мора да подстакне развој главног мрава домаћина.[7]

Јаје мочварног мравника
Гусеница мочварног мравника
Мочварни мравник

Гусенице су налик мрављим ларвама и споља су додатно ојачане, како би избегле озледе приликом контакта са мравима. Као и остале мирмекофилне гусенице, и оне су слабо покретне и изводе искључиво покрете који стимулишу мраве да их „усвоје“. Поред тога, поседују жлезду која приликом контакта са мравима лучи атрактанте и омотач од хемијских једињења (хидрокарбоната) који наликују мрављим. Усвајање обично траје 30 до 90 минута и једна је од кључних тачака у животу гусенице. Уколико је мрави не усвоје гусеница ће угинути, док ће се у супротном наставити њен развојни циклус.[9],[10]

Унутар мрављег гнезда, гусенице лептира се хране ларвама мрава и при томе вишеструко повећавају своју телесну масу, добијајући чак до 99% коначне тежине.[11] Претпоставља се да је спор раст током живота на биљци еволутивна адаптација за паразитирање мрава (гусеница мора бити мала да би подсећала на мрављу ларву приликом усвајања).

Преживљавање гусеница у мравињаку зависи од многих фактора. Често се дешава да гусенице буду поједене и поред свих заштититних адаптације које поседују. Студија на сродним врстама је показала да усвајање гусеница зависи од два кључна догађај. Први је иницијално усвајање и прихватање гусеница као члана мрављег друштва, што највише зависи од локалних адаптација лептира на одређену врсту мрава домаћина и броја мрава домаћина у околини. Други је преживљавање у мравињаку, које је боље уколико је гусеница боље адаптирана на одређеног домаћина. Међутим, оно додатно зависи и од количине хране која је доступна мрављем друштву. Уколико мрави немају довољно хране за одржавање чланова своје заједнице, жртвоваће гусенице лептира.[12] Због мале величине мрављих друштава, уколико су мрави усвојили неколико гусеница, може се десити да оне поједу све ресурсе у мравињаку, па мрави напуштају своје гнездо, а гусеница најчешће угине.[13][14]

Након десетак месеци паразитског начина живота у мрављој заједници, гусенице улазе у горње одаје мравињака и прелазе у стадијум лутке. Улуткавање се може десити након једне или две године.[7] To вероватно има еволутивну предност. У случају неповољних услова, гусенице које се нису улуткале могу наредне године да обнове популацију.

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Лептир насељава Шпанију, Француску, Аустрију, Холандију, Немачку, Швајцарску, Чешку, Пољску, Италију, Мађарску, Хрватску, Словенију, Русију, северну Србију, Грузију, Украјину, Јапан, Казахстан и Монголију.

Присуство у Србији

[уреди | уреди извор]

Мочварни мравник је код нас откривен тек 2012. године на крајњем северу државе.[15] Насељава влажне ливаде у околини Суботице, од Суботичке пешчаре на западу, преко Лудашког језера до Селевењске пустаре на истоку.

Угроженост и заштита

[уреди | уреди извор]

Већи део европских мочвара је данас претворен у обрадиве површина или исушен. У таквим условима, мочварни мравник преживљава на малим фрагментима одговарајућих станишта које одржава човек својим активностима. Изгледа да је за опстанак ове врсте неопходно очување постојећих станишта уз редовно кошење[15]или умерену испашу[16]. Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном (NT).[17] У Европи, као и у Србији је пак оцењен као угрожен (EN).[18][15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Maculinea teleius База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 13. 02. 2015. г. Приступљено 18. 03. 2015. 
  3. ^ „Phengaris teleius”. HabiProt Alciphron. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 18. 03. 2015. 
  4. ^ Wynhoff I. 2001. At Home on Foreign Meadows: The Reintroduciton of Two Maculinea Butterfly Species. PhD thesis. Wageningen Universiteit.
  5. ^ Als TD, Vila R, Kandul N, Nash DR, Yen SH, Hsu YF, Mignault AA, Boomsma JJ & Pierce, N. E. 2004. The evolution of alternative parasitic life histories in large blue butterflies. Nature 432(7015): 386-390.
  6. ^ Pech P, Fric Z. & Konvicka M. 2007. Species-Specificity of the Phengaris (Maculinea) – Myrmica Host System: Fact or Myth? (Lepidoptera: Lycaenidae; Hymenoptera: Formicidae). Sociobiology 50(3): 983-1004.
  7. ^ а б в г Witek M, Skorka P, Sliwinska EB, Nowicki P, Moron D, Settele J, Woyciechowski M. 2011. Development of parasitic Maculinea teleius (Lepidoptera, Lycaenidae) larvae in laboratory nests of four Myrmica ant host species. Insect. Soc. 58: 403–411.
  8. ^ Tartally, A. and Varga, Z. 2008. Host ant use of Maculinea teleius in the Carpathian Basin (Lepidoptera: Lycaenidae). "Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae" 54(3): 257–268.
  9. ^ Thomas JA. 1984. The behaviour and habitat requirements of Maculinea nausithous (the Dusky Large Blue) and M. teleius (The Scarce Large Blue) in France. Biological Conservation 28: 325-347.
  10. ^ Elmes GW, Akino T, Thomas J, Clarke R & Knapp J. 2002. Interspecific differences in cuticular hydrocarbon profiles of Myrmica ants are sufficiently consistent to explain host specificity by Maculinea (large blue) butterflies. Oecologia 130(4): 525-535.
  11. ^ Elmes GW, Thomas JA, Munguira ML & Fiedler K. 2001. Larvae of lycaenid butterflies that parasitize ant colonies provide exceptions to normal insect growth rules. Biological Journal of the Linnean society 73(3): 259-278.
  12. ^ Elmes GW, Wardlaw JC, Schönrogge K, Thomas JA & Clarke RT. 2004. Food stress causes differential survival of socially parasitic caterpillars of Maculinea rebeli integrated in colonies of host and non‐host Myrmica ant species. Entomologia experimentalis et applicata: 110(1): 53-63.
  13. ^ Ebert G, Rennwald K. 1991. Die Schmetterlings Baden Wurttembergs. Band 2: Tagfalter II. Stuttgart, Verlag Eugen Ulmer.
  14. ^ Thomas JA, Elmes GW. 1998. Higher productivity at the cost of increased host‐specificity when Maculinea butterfly larvae exploit ant colonies through trophallaxis rather than by predation. Ecological Entomology 23: 457-464.
  15. ^ а б в Popović M. et al. 2014. Distribution and threats of Phengaris teleius (Lepidoptera: Lycaenidae) in northern Serbia. Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae 60(2): 173-183.
  16. ^ Batáry P. et al. 2007. Microhabitat preferences of Maculinea teleius (Lepidoptera: Lycaenidae) in a mosaic landscape Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2014) European Journal of Entomology 104: 731–736.
  17. ^ Црвена листа (језик: енглески)
  18. ^ Van Swaay et al. 2010. European Red List of Butterflies. IUCN & Butterfly Conservation Europe, EU. pp. 47]>

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мочварни_мравник&oldid=27749497”