Велики љиљци
Велики љиљци | |
---|---|
Колонија малих црвених летећих лисица (Pteropus scapulatus) | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Chiroptera |
Натпородица: | Pteropodoidea |
Породица: | Pteropodidae Gray, 1821 |
Потпородице | |
Дистрибуција великих љиљака | |
Синоними | |
Pteropidae (Gray, 1821)[1] |
Велики љиљци (Megachiroptera) су подред реда слепих мишева, који су добили назив по свом великом расту. Величине су и до 40 cm, а распон крила може да износи и 150 cm.[2] Овом реду припада породица Pteropodidae.
Такође се се означавају и као летипси, воћни шишмиши или шишмиши Старог света, нарочито родови Acerodon и Pteropus (летеће лисице). Воћни шишмиши су ограничени на Стари свет, у тропским и суптропским подручјима, у распону од источног Средоземља до ијужне Азије, а нема их на северозападу Африке и југозападној Аустралији. У поређењу с бубоједним шишмишма, воћни шишмиши су релативно велики и, уз неке изузетке, не крећу се помоћу ехолокације. Они су биљоједи, а за проналажење хране, ослањају се на осетљива чула вида и мириса.[3]
Изглед[уреди | уреди извор]
Глава је налик псећој, имају дугу њушку. Реп им је или кратак или рудиментаран.[2] За разлику од малих љиљака који се више ослањају на ехолокацију, велики љиљци се оријентишу пре свега захваљујући добром виду. Дневне су животиње.[4]
Већина воћних шишмиша су већи од бубоједних шишмиша или Microchiroptera, али такође постоји и велики број малих воћних шишмиша. Представници најмање врсте су дуги око 6 cm, а тиме и мањи од неких Microchiroptera, на пример, маурицијуског гробарског шишмиша. Највећи досеже распон крила од 1,7 m и тежину до 1,6 kg. Већина воћних шишмиши имају велике очи, допуштајући им да се оријентишу визуелно у сумрак и унутар пећине и шуме. Њихов осећај за мирис је одличан. За разлику осталих шишмиша, воћни шишмиши не користе ехолокацију (уз један изузетак, египатски воћни шишмиш Rousettus egyptiacus, који користи пискав звук за навигацију у пећинама).
Телесна грађа свих шишмиша је слична. Летна кожица се затеже продуженим другим до петог прста досеже до глежњева. Међутим, већина ових шишмиша уопште нема реп или је веома кратак (изузетак су дугорепи шишмиши рода Notopteris). Репна летна кожица им је у виду само уске пруге дуж унутрашње стране задњих ногу. Од Microchiroptera (ситни шишмиши) разликују се по канџи која се код већине летипаса налази на врху другог прста, коју ситни шишмиши немају.[5][6][7][8]
Губитак способности ехолоцирања[уреди | уреди извор]
Летипси чине једину породицу (Pteropodidae) слепих мишева која није способна да из ларинкса испушта звуке за ехолоцинање (на основу према одбијеног звука од тврдог објекта). Ехолокација и лет су еволуирали у раним лозама шишмиша, али се то касније изгубило у породици Pteropodidae. Шишмиши у роду Rousettus су способни за примитивну ехололокацију кликовима помоћу језика, а неке врсте су показале да стварају кликове сличне онима ехолокатинг шишмиша помоћу крила.[9][10][11][12]
Ехолокација и лет су енергетски скупи поступци за шишмише. Природа лета и ехолокацијски механизам шишмиша омогућује стварање ехолокацијских импулса с минималним утрошком енергије. За енергетска спајање та два процеса се мислио да допуштају да се код ових шишмиша развију енергетски скупи поступци лета. Губитак ехолокације може бити и због одвајања од бежања и ехолокације летипаса. Повећана просечна величина тела у односу на еххолоцирајуће шишмише, сугерише да већа величина тела омета лет помоћу ехолокације.
Понашање[уреди | уреди извор]
Летипси су активни претежно у сумрак и ноћу. У потрази за храном прелазе велике удаљености, а дању спавају висећи главом према доле. За разлику од ситних шишмиша, често се срећу на стаблима на изложеним местима.[13]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Имају тупе грбице на кутњацима, хране се углавном плодовима,[2] па их на енглеском говорном подручју називају и „воћним љиљцима“ (fruit bats, old world fruit bats).
Станиште[уреди | уреди извор]
Насељавају тропске области Старог света.[2]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Чак се и полни однос се код летипаса одвија главом према доле. Женке, једном годишње, углавном коте по једно младунче. Скотне се одвајају од мужјака у групе у којима подижу подмладак. Велики шишмиши су релативно дуговјечни, а доживе и до 30 година.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Шишмиши Старог света живе у тропским и суптропским подручјима Африке (укључујући Мадагаскар), јужној Азији, Аустралији и западној Океанији.
Нема их у Еуропи, с изузетком египатског воћног шишмиша (Rousettus aegyptiacus) на Кипру, ако се у овом смислу Кипар може сматрати Европом.[14][15][16][17][18][19][20][21][22][23][24][25][26]
Угроженост[уреди | уреди извор]
Велики број врста великих шишмиша се укључују у угрожене. Главни разлог је уништавање њиховог околиша, које настаје крчењем шума. Поред тога, многе малоострвске врсте су ендемске, па су особито осетљиве на сметње у свом обитавалишту. Неке се сматрају штеточинама јер се хране воћем с плантажа или их лове ради меса. Према критеријима Међународне уније за заштиту природе и природних ресурса (IUCN): International Union for Conservation of Nature and Natural Resources, осам врста је изумрло, а још 22 се сматрају угроженим или јако угроженим.
Систематика[уреди | уреди извор]
Научници су дуго дебатовали да ли су ситни шишмиши и велики шишмиши монофилијске групе, што значи да ли су се развили од заједничких предака, или су пример конвергентне еволуције. Данас претеже мишљење да су монофилијске линије еволуције.
Традиционално се летипси деле на две потпородице: праве (Pteropodinae) и групу мањих животиња које су обележене дугачким језицим и претежном ишраном нектаром. Названи су великим шишмишима дугог језика (потпородица Macroglossinae). Новија истраживања су показала, да таква подела није исправна.[27] Групе су прилично произвољно сврстане и не треба их сматрати општеприхваћеним научним ставом.
На пример, током 1980-их и 1990-их, неки истраживачи су предложили (првенствено на темељу визуелне сличности) да су Megachiroptera заправо у већој мери повезани с приматима него редом Microchiroptera, с две групе шишмиша, дакле, које су развииле лет путем конвергенције. Међутим, недавни прилив генетичких студија више потврђује дугогодишњу тврдњу да су сви шишмиши заиста чланови исте гране, Chiropštera. Друге студије су недавно предложиле да неке породице Microchiroptera (можда и потковочасти шишмиши, мишорепи шишмиши и лажни вампири) су показале да су еволуцијски ближи воћним шишмишима него другим припадницима реда Microhiroptera.[28][29]
Систематске категотије[уреди | уреди извор]
Породица Pteropodidae је подељена у седам потпородица, са 186 укупних сачуваних врста, које заступа 44-46 родова.
- Породица: Pteopodidae
- Потпородица: Nyctimeninae
- Род Nyctimene - цевоноси воћни шишмиши
- Широко пругасти цевоноси воћни шишмиш − N. aello
- Обични цевоноси воћни шишмиш — N. albiventer
- Паласов цевоноси воћни шишмиш – N. cephalotes
- Тамни цевоноси воћни шишмиш – N. celaeno
- Планински цевоноси воћни шишмиш – N. certans
- Округлоуви цевоноси воћни шишмиш – N. cyclotis
- Змајолики цевоноси воћни шишмиш – N. draconilla
- Крестасти цевоноси воћни шишмиш – N. keasti
- Острвски цевоноси воћни шишмиш – N. main
- Малаитски цевоноси воћни шишмиш – N. malaitensis
- Демонски цевоноси воћни шишмиш – N. masalai
- Мали цевоноси воћни шишмиш – N. minutus
- Филипински цевоноси воћни шишмиш – N. rabori
- Источни цевоноси воћни шишмиш – N. robinsoni
- Нендо цевоноси воћни шишмиш – N. sanctacrucis (почетком 20. века †)
- Умбој цевоноси воћни шишмиш – N. vizcaccia
- Род: Paranyctimene
- Мали цевоноси воћни шишмиш – Paranyctimene raptor
- Постојани цевоноси воћни шишмиш – Paranyctimene tenax
- Род Nyctimene - цевоноси воћни шишмиши
- Потпородица: Cynopterinae
- Род: Aethalops – патуљасти цевоноси воћни шишмиши
- Борнејски воћни шишмиш — A. aequalis
- Патуљасти воћни шишмиш – A. alecto
- Род: Alionycteris
- Минданоански патуљасти воћни шишмиш – A. paucidentata
- Род: Balionycteris
- Пегавокрили воћни шишмиш – B. maculata
- Род: Chironax
- Црнокапи воћни шишмиш – C. melanocephalus
- Род: Cynopterus: летипси: лисичасти воћни шишмиши или кратконоси воћни шишмиши
- Мали кратконоси воћни шишмиш – C. brachyotis
- Хорсфилдов воћни шишмиш – C. horsfieldii
- Петерсов шишмиш – C. luzoniensis
- Мали воћни шишмиш – C. minutus
- Нусатенгарски кратконоси воћни шишмиш – Cynopterus nusa tenggara
- Велики кратконоси воћни шишмиш – C. sfinga
- Индонезијски кратконоси воћни шишмиш – C. titthaecheilus
- Род: Dyacopterus – Дајачки воћни шишмиши
- Бруксов дајачки воћни шишмиш – D. brooksi
- Рикартов дајачки воћни шишмиш – D. rickarti
- Дајачки воћни шишмиш – D. spadiceus
- Род: Haplonycteris
- Фишеров патуљасти воћни шишмиш – H. fischeri
- Род: Latidens
- Салим Алијев воћни шишмиш – L. salimalii
- Род: Megaerops
- Безрепи воћни шишмиш – M. ecaudatus
- Безрепи јавански воћни шишмиш – Јавански – M. kusnotoi
- Ратанаворабанов воћни шишмиш – M. niphanae
- Беловрати воћни шишмиш – M. wetmorei
- Род: Otopteropus
- Лузонски воћни шишмиш – O. cartilagonodus
- Род: Penthetor
- Мрки воћни шишмиш – P. lucasi
- Род: Ptenochirus – Мошусни воћни шишмиши
- Велики путујући воћни шишмиш – P. jagori
- Мали мошусни воћни шишмиш – P. adolescenti
- Род: Sphaerias
- Бланфордов воћни шишмиш – S. blanfordi
- Род: Thoopterus
- Брзи воћни шишмиш – T. nigrescens
- Род: Aethalops – патуљасти цевоноси воћни шишмиши
- Потпородица: Harpiyonycterinae
- Род: Aproteles
- Балмеров воћни шишмиш – A. bulmerae
- Род: Dobsonia – Бездлаки воћни шишмиши
- Андерсонов бездлаки воћни шишмиш – D. anderseni
- Бофоров бездлаки воћни шишмиш – D. beauforti
- Филипински бездлаки воћни шишмиш – D. chapmani
- Халмахерански бездлаки воћни шишмиш – D. crenulata
- Бикански бездлаки воћни шишмиш – D. emersa
- Сулавезијски бездлаки воћни шишмиш – D. exoleta
- Саломонски бездлаки воћни шишмиш – D. inermis
- Мали бездлаки воћни шишмиш – D. adolescent
- Молучки бездлаки воћни шишмиш – D. moluccensis
- Паниетов бездлаки воћни шишмиш – D. pannietensis
- Западни бездлаки воћни шишмиш – D. peroni
- Новобритански бездлаки воћни шишмиш – D. praedatrix
- Зеленкасти бездлаки воћни шишмиш – D. viridis
- Род: Harpyionycteris
- Сулавезијски грабљиви воћни шишмиш – H. celebensis
- Грабљиви воћни шишмиш – H. whiteheadi
- Род: Aproteles
- Потпородица: Macroglossinae
- Род: Macroglossus – воћини шишмиши дугог језика
- Нектарски шишмиш дугог језика – M. xy
- Воћни шишмиш дугог језика – M. sobrinus
- Род: Melonycteris
- Фардоулисов цветни шишмиш – M. fardoulisi
- Црнобели воћни шишмиш – M. melanops
- Вудфордов воћни шишмиш – M. woodfordi
- Род: Notopteris – дугорепи воћни шишмиши
- Дугорепи воћни шишмиш – N. macdonaldi (Фиџи i Вануату)
- Новокаледонијски цветни шишмиш – N. neocaledonica (Нова Каледонија)
- Род: Syconycteris – цветни шишмиши
- Обични шишмиш дугог језика – S. australis
- Халмахерски шишмиш дугог језика – S. carolinae
- Цветни маховинасти шишмиш – S. hobbit
- Род: Macroglossus – воћини шишмиши дугог језика
- Потпородица: Pteropodinae
- Род: Acerodon
- Сулавезијска летећа лисица – A. celebensis
- Талаудска летећа лисица – A. humilis
- Златнокруна летећа лисица – A. jubatus
- Палавански воћни шишмиш – A. leucotis
- Сандајска летећа лисица – A. mackloti
- Род: Desmalopex
- Белокрила летећа лисица – Desmalopex leucopterus
- Мала белокрила летећа лисица – Desmalopex microleucopterus
- Род: Fantom - Сламобојни воћни шишмиш
- Дупреански воћни шишмиш – E. dupreanum
- Сламобојни воћни шишмиш – E. helvum
- Род: Mirimiri
- Фиџијски мајмунолики шишмиш – M. acrodonta
- Род: Neopteryx
- Малозуби воћни шишмиш – N. frosti
- Род: Pteralopex
- Бугенвилски мајмунолики шишмиш – P. anceps
- Гвадалканалски мајмунолики шишмиш – P. atrata
- Велики мајмунолики шишмиш – P. flanneryi
- Планински мајмунолики шишмиш – P. pulchra
- Новоџорџијски мајмунолики шишмиш – P. taki
- Род: Pteropus - летеће лисице
- P. alecto група врста
- Црна летећа лисица – P. alecto
- P. caniceps група врста
- Сивоглава летећа лисица – P. caniceps
- P. chrysoproctus група врста
- Сребрна летећа лисица – P. argentatus
- Молучка летећа лисица – P. chrysoproctus
- Макирова летећа лисица – P. cognatus
- Банкеова летећа лисица – P. fundatus
- Соломонска летећа лисица – P. rayneri
- Ренелска летећа лисица – P. rennelli
- P. conspicillatus група врста
- Наочараста летећа лисица – P. conspicillatus
- Церамски воћни шишмиш – P. ocularis
- P. livingstonii група врста
- Аруенска летећа лисица – P. aruensis
- Кејска летећа лисица – P. keyensis
- Ливингстонов воћни шишмиш – P. livingstonii
- Црнобрада летећа лисица – P. melanopogon
- P. mariannus група врста
- Окинавска летећа лисица – P. loochoensis
- Маријански воћни шишмиш – P. mariannus
- Пелевска летећа лисица – P. pelewensis
- Косраенска летећа лисица – P. ualanus
- Јапанска летећа лисица – P. yapensis
- P. melanotus група врста
- Црноува летећа лисица – P. melanotus
- P. molossinus група врста
- Ломбочка летећа лисица – P. lombocensis
- Каролинска летећа лисица – P. molossinus
- Родригеска летећа лисица – P. rodricensis
- P. neohibernicus група врста
- Велика летећа лисица – P. neohibernicus
- P. niger група врста
- Алдабранска летећа лисица – P. aldabrensis
- Маурицијуска летећа лисица – P. niger
- Мадагаскарска летећа лисица – P. rufus
- Сејшелска летећа лисица – P. seychellensis
- Пембанска летећа лисица – P. voeltzkowi
- P. personatus група врста
- Бизмарколика летећа лисица – P. capistratus
- Маскирана летећа лисица – P. personatus
- Теминкова летећа лисица – P. temminckii
- P. poliocephalus група врста
- Великоува летећа лисица – P. macrotis
- Гилвинкбејска летећа лисица – P. pohlei
- Сивоглава летећа лисица – P. poliocephalus
- P. pselaphon група врста
- Чукотска летећа лисица – P. insularis
- Темотуанска летећа лисица – P. nitendiensis
- Великопалауанска летећа лисица – P. pilosus (19. век †)
- Бонинска летећа лисица – P. pselaphon
- Гвамска летећа лисица – P. tokudae (1970 †)
- Острвска летећа лисица – P. tonganus
- Ваникороанска летећа лисица – P. tuberculatus
- Новоаледонска летећа лисица – P. vetulus
- P. samoensis група врста
- Ваниатуанска летећа лисица – P. anetianus
- Самоанска летећа лисица – P. samoensis
- P. scapulatus група врста
- Гилардова летећа лисица – P. gilliardorum
- Мала летећа лисица – P. mahaganus
- Мала црвена летећа лисица – P. scapulatus
- Патуљаста летећа лисица – P. woodfordi
- P. subniger група врста
- Адмиралска летећа лисица – P. admiralitatum
- Мрка летећа лисица – P. brunneus (19. век †)
- Рјукјуанска летећа лисица – P. dasymallus
- Никобарска летећа лисица – P. faunulus
- Сива летећа лисица – P. griseus
- Онтолог јаванска летећа лисица – P. howensis
- Мала летећа лисица – P. hypomelanus
- Китњаста летећа лисица – P. ornatus
- Мала златнокрила летећа лисица – P. pumilus
- Филипинска сива летећа лисица – P. speciosus
- Мала маурицијуска летећа лисица – P. subniger (19. век †)
- P. vampirus група врста
- Индијска летећа лисица – P. giganteus
- Андерсенова летећа лисица – P. intermedius
- Лајлова летећа лисица – P. lylei
- Велика летећа лисица – P. vampyrus
- Increate sedis
- Мала самоанска летећа лисица – P. allenorum (19. век †)
- Велика самоанска летећа лисица – P. coxi (19. век †)
- Род: Styloctenium
- Миндороански воћни шишмиш пругастог лица – S. mindorensis
- Сулавешки воћни шишмиш пругастог лица – S. wallacei
- Потпородица: Rodestinae
- Род: Eonycteris - зорини воћни шишмиши
- Велики нектарски шишмиш – E. glavni
- Пећински нектарски шишмиш – E. spelaea
- Филипински зорин шишмиш – E. robusta
- Род: Rousettus - розетни воћни шишмиши
- Подрод: Boneia
- Манадски воћни шишмиш – R. (B.) bidcns
- Подрод: Rousettus
- Жофројева розета – R. amplexicaudatus
- Сулавешка розета – R. celebensis
- Египатски воћни шишмиш или египатска розета – R. aegyptiacus
- Лешенолтова розета – R. leschenaulti
- Линдуанска розета – R. linduensis
- Коморска розета – R. obliviosus
- Гололеђа розета – R. spinalatus
- Подрод: Stenonycteris
- Дугодлака розета – R. (S.) lanosus
- Мадагаскарска розета – R. (S.) madagascariensis
- Род: Eonycteris - зорини воћни шишмиши
- Потпородица: Epomophorinae
- Племе: Epomophorini
- Род: Epomophorus - еполетни воћни шишмиши
- Анголски еполетирани шишмиш – E. angolensis
- Анселов еполетирани воћни шишмиш – E. anselli
- Петерсов еполетирани воћни шишмиш – E. crypturus
- Гамбијска еполетирани воћни шишмиш – E. gambianus
- Мали анголски еполетирани воћни шишмиш – E. grandis
- Етиопски еполетирани воћни шишмиш – E. labiatus
- Источноафрички еполетирани воћни шишмиш – E. minimus
- Волбергов еполетирани воћни шишмиш – E. wahlbergi
- Род: Epomops - еполетирани шишмиши
- Буетикоферов еполетирани воћни шишмиш – E. buettikoferi
- Добсонов воћни шишмиш – E. dobsoni
- Еполетирани Франквестов воћни шишмиш – E. franqueti
- Род: Hypsignathus
- Чекичасти шишмиш – H. monstrosus
- Род: Micropteropus - патуљасти еполетирани шишмиши
- Хејманов патуљасти еполетирани воћни шишмиш – M. intermedius
- Петерсов патуљасти еполетирани воћни шишмиш – M. pusillus
- Род: Nanonycteris
- Велдкампов патуљасти еполетирани воћни шишмиш – N. veldkampii
- Племе: Myonycterini
- Род: Lissonycteris
- Анголска розета – L. angolensis
- Род: Megaloglossus
- Ворманов шишмиш – M. woermanni
- Род: Myonycteris - Мали обележени воћни шишмиши
- Саотомски огрличасти воћни шишмиш – M. brachycephala
- Источноафрички мали огрличасти воћни шишмиш – M. relicta
- Мали огрличасти шишмиш – M. torquata
- Племе: Plerotini
- Род: Plerotes
- Де Анчијетов воћни шишмиш – P. anchietae
- Племе: Scotonycterini
- Род: Casinycteris
- Кратконепчани шишмиш – C. argynnis
- Род: Scotonycteris
- Зенкеров воћни шишмиш – S. zenkeri
- Похлеов воћни шишмиш – S. ophiodon
- Потпородица: Nyctimeninae
Занимљивост[уреди | уреди извор]
Људи их лове због укусног меса.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ а б в г д Калезић, М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
- ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2003): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-592-6.
- ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
- ^ Mickleburgh H., Racey (2013): Old World Fruit Bats: Introduction. International Union for Conservation of Nature.
- ^ Luzynski K. C., Sluzas E. M., Wallen M. M. "Pteropodidae: Old World fruit bats". Animal Diversity Web/University of Michigan.
- ^ Smith C. H.: Pteropodidae (Fruit Bats/Flying Foxes)". MAMMFAUN. Western Kentucky University. (includes range map).
- ^ Neuweiler G. (2000). The Biology of Bats. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509950-8.
- ^ Monson, Clark S.; Banack, Sandra Anne; Cox, Paul Alan (2003). „Conservation Implications of Chamorro Consumption of Flying Foxes as a Possible Cause of Amyotrophic Lateral Sclerosis-Parkinsonism Dementia Complex in Guam”. Conservation Biology. 17 (3): 678—686. S2CID 84948326. doi:10.1046/j.1523-1739.2003.02049.x..
- ^ Pettigrew, J. D.; Jamieson, B. G.; Robson, S. K.; Hall, L. S.; McAnally, K. I.; Cooper, H. M. (1989). „Phylogenetic relations between Microbats, Megabats and Primates (Mammalia: Chiroptera and Primates)”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. B, Biological Sciences. 325 (1229): 489—559. Bibcode:1989RSPTB.325..489P. PMID 2575767. doi:10.1098/rstb.1989.0102..
- ^ Eick, Geeta N.; Jacobs, David S.; Matthee, Conrad A. (2005). „A Nuclear DNA Phylogenetic Perspective on the Evolution of Echolocation and Historical Biogeography of Extant Bats (Chiroptera)”. Molecular Biology and Evolution. 22 (9): 1869—1886. PMID 15930153. doi:10.1093/molbev/msi180.
- ^ Simmons, Nancy B.; Seymour, Kevin L.; Habersetzer, Jörg; Gunnell, Gregg F. (2008). „Primitive Early Eocene bat from Wyoming and the evolution of flight and echolocation”. Nature. 451 (7180): 818—821. Bibcode:2008Natur.451..818S. PMID 18270539. S2CID 4356708. doi:10.1038/nature06549. hdl:2027.42/62816.
- ^ Hadžiselimović R., Maslić E. (1999): Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo, ISBN 9958-21-091-6.
- ^ Garbutt N. (2007): Mauritian Tomb Bat. Mammals of Madagascar: A Complete Guide. Yale University Press, ISBN 978-0-300-12550-4.
- ^ Nowak R.M. (1999): Walker's Mammals of the World, 6 Ed., ISBN 0-8018-5789-9.
- ^ Airas M. (2013): Echolocation in bats (PDF). Laboratory of Acoustics and Audio Signal Processing, São Paulo State University
- ^ Springer, Mark S.; Teeling, Emma C.; Madsen, Ole; Stanhope, Michael J.; De Jong, Wilfried W. (2001). „Integrated fossil and molecular data reconstruct bat echolocation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 98 (11): 6241—6246. Bibcode:2001PNAS...98.6241S. PMC 33452 . PMID 11353869. doi:10.1073/pnas.111551998 .
- ^ Holland, Richard A.; Waters, Dean A.; Rayner, Jeremy M. V. (2004). „Echolocation signal structure in the Megachiropteran bat Rousettus aegyptiacus Geoffroy 1810”. Journal of Experimental Biology. 207 (25): 4361—4369. PMID 15557022. S2CID 2715542. doi:10.1242/jeb.01288..
- ^ Boonman, Arjan; Bumrungsri, Sara; Yovel, Yossi (2014). „Nonecholocating Fruit Bats Produce Biosonar Clicks with Their Wings”. Current Biology. 24 (24): 2962—2967. PMID 25484290. S2CID 17789233. doi:10.1016/j.cub.2014.10.077..
- ^ Ravindran S. (2014): When It Comes to Echolocation, Some Bats Just Wing It. National Geographic.
- ^ Speakman, J. R.; Racey, P. A. (1991). „No cost of echolocation for bats in flight”. Nature. 350 (6317): 421—423. Bibcode:1991Natur.350..421S. PMID 2011191. S2CID 4314715. doi:10.1038/350421a0.
- ^ Lancaster, W. C.; Henson Jr, O. W.; Keating, A. W. (1995). „Respiratory muscle activity in relation to vocalization in flying bats”. The Journal of Experimental Biology. 198 (Pt 1): 175—191. PMID 7891034. doi:10.1242/jeb.198.1.175.
- ^ Altringham J.D. (2011): Echolocation and other senses. New York: Oxford University Press.
- ^ Hutcheon, James M.; Garland Jr., Theodore (2004). „Are Megabats Big?”. Journal of Mammalian Evolution. 11 (3/4): 257—277. S2CID 11528722. doi:10.1023/B:JOMM.0000047340.25620.89..
- ^ Quammen D. (2007):, October 2007. Deadly Contact, National Geographic, 78–105.
- ^ Deadly Marburg virus discovered in fruit bats". msnbc. August 21, 2007.
- ^ „O šišmišima, PDF-verzija” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 7. 2004. г. Приступљено 18. 7. 2004.
- ^ Adkins, R. M.; Honeycutt, R. L. (1991). „Molecular phylogeny of the superorder Archonta”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 88 (22): 10317—10321. Bibcode:1991PNAS...8810317A. PMC 52919 . PMID 1658802. doi:10.1073/pnas.88.22.10317 .
- ^ Myers P. (2001): Pteropodidae (On-line), Animal Diversity Web. Accessed December 26, 2006 at http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Pteropodidae.html.